„Milioni Palestinaca zavise od UNRWA, zašto SAD obustavljaju finansiranje na osnovu optužbi Izraela“: Profesor iz Njujorka za Gardijan

Više zapadnih zemalja je potom sledilo odluku SAD. Koji je razlog? Izraelska vlada navodi da je desetak ljudi koji rade za UNRWA (koja zapošljava oko 13.000 ljudi samo u Gazi) bilo uključeno u napade 7. oktobra u kojima je ubijeno oko 1.200 ljudi u Izraelu.

Kažnjavanje UNRWA – i, dalje, palestinskog naroda u celini – zbog optužbi protiv 12 ljudi je nesavesno, ocenjuje u kolumni za Gardijan Mustafa Bajumi, profesor na Bruklin kloledžu u Njujorku.

To je, dodaje, akt političke odmazde koji nepotrebno ugrožava živote miliona ljudi i abdikacija na međunarodnom nivou navodnih zapadnih liberalnih vrednosti Sjedinjenih Država.

Odluka je uvreda za najosnovnije principe prava i morala kako ih razumeju SAD, međunarodno pravo i pravni sistemi bezbroj drugih zemalja, posebno principe da optužbe nisu činjenice; krivica je individualna, a ne kolektivna; a ljudi su nevini dok se ne dokaže krivica.

Sve to je upravo bačeno u smeće uz upaljenu šibicu od strane SAD i mnogih drugih zapadnih sila.

Ne samo da su SAD i saveznici, uključujući Britaniju, Nemačku, Austriju, Italiju, Holandiju, Finsku, Australiju i Kanadu, naglo obustavili finansiranje institucije koja milionima civila obezbeđuje osnovne potrebe, već su to učinili na osnovu optužbi od Izraela, koji teško da je nezainteresovana strana.

U stvari, Axios, pozivajući se na visokog izraelskog zvaničnika, izveštava da veliki deo obaveštajnih podataka koji su u osnovi optužbi potiče od izraelskih ispitivanja zatvorenika.

Grupe za ljudska prava često opisuju izraelske zatvorske prakse do nivoa „mučenja“, što je ne samo moralno odvratno, već i notorno loš pružalac obaveštajnih podataka koji se mogu preduzeti.

Da bi Izrael imao svoju agendu u iznošenju ovih optužbi trebalo bi da bude samo po sebi očigledno.

Čak i ako bismo prihvatili, čisto argumentovano, da su optuženi učestvovali u oktobarskim napadima, kakve to veze ima sa UNRWA?

Njujork tajms je imao uvidu u dosije koji je izraelska vlada predstavila SAD, ali u priči Tajmsa nije bilo institucionalnog dosluha između UNRWA i Hamasa, već samo da su optuženi imali poslove sa UNRWA.

Poređenja radi, rezervistkinja američke vojske Sabrina Harman osuđena je 2005. godine za maltretiranje zatvorenika u vezi sa skandalom Abu Graib u Iraku.

Harman je radila u Papa John’s Pizza u Aleksandriji, Virdžinija, neposredno pre nego što je otišla u Irak.

Da li je Papa John’s takođe trebalo da bude krivično gonjen zbog maltretiranja pritvorenika? Da li je Papa John odgovoran za postupke Harmanove ? Naravno da ne. (Ako Papa John’s treba da bude krivično gonjen za bilo šta, to bi trebalo da bude zbog njihove pice.)

Kontekst, umesto optužbe, nudi mnogo bolje objašnjenje o tome šta se ovde dešava.

Prvo, tu je kontekst onoga što ova agencija zaista jeste. UNRWA je svakako neophodan pružalac socijalnih usluga, ali je takođe međunarodna agencija čija istorija joj daje značajnu simboličku i materijalnu težinu.

Isključivo svojim kontinuiranim postojanjem nakon više od sedam decenija, UNRWA je postala trajno svedočanstvo još uvek nerešene izbegličke krize u srcu palestinskog pitanja.

Osnovana od strane Generalne skupštine UN 1949. UNRWA je počela sa radom 1950. godine, odmah pomažući 750.000 Palestinaca koji su raseljeni iz svojih domova nakon rata 1948. godine.

U početku su mnogi smatrali UNRWA privremenom institucijom, pošto su palestinske izbeglice čekale izvršenje Rezolucije UN 194, u kojoj se navodi da „izbeglicama koje žele da se vrate u svoje domove i žive u miru sa svojim susedima treba dozvoliti da to učine što je pre moguće“ .

Nepotrebno je reći da taj dan nikada nije došao. UNRWA je nastavila da registruje palestinske izbeglice  (skoro šest miliona ) u pet oblasti (Gaza, Zapadna obala, Jordan, Liban i Sirija) u kojima deluje i da im pruža zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, pomoć pri zapošljavanju i kreditima, kao i druge osnovne infrastrukturne potrebe i neke mogućnosti za dostojanstven život u najtežim okolnostima.

Mnogi Palestinci se prvenstveno oslanjaju na UNRWA za pomoć i zapošljavanje; mnogi Izraelci, s druge strane, vide UNRWA kao mučan podsetnik da palestinske izbeglice i dalje postoje i, što je još gore, traže svoja prava.

Ako bi UNRWA nestala, po mišljenju nekih Izraelaca, prava tih izbeglica bi nestala sa tim.

Palestinci su veoma svesni ovog razmišljanja. Jedan palestinski radnik nevladine organizacije je to ovako izneo Međunarodnoj kriznoj grupi u avgustu 2023.: „U palestinskoj svesti, sve dok UNRWA postoji kao privremeni međunarodni mehanizam, koji je opstao već 75 godina, palestinska izbeglica ima pravo da se vrati svojoj domovini.

Ako UNRWA ode, njegov status više nije privremen, već postaje trajan.

Iz tog razloga je izraelska vlada više puta pokušavala da defundira i delegitimira UNRWA.

Izrael je, nakratko, uspeo tokom Trampove administracije, koja je defundirala UNRWA u pogrešnom pokušaju da eliminiše „pravo na povratak“ zagarantovano Rezolucijom 194 UN. akcija je bila tako očigledno Trampovska, jednostrana i politički eklatantna.

Danas je američki politički kontekst drugačiji, ali ponašanje mnogo gore.

Istog dana kada su SAD objavile suspenziju finansiranja UNRWA, Međunarodni sud pravde presudio je da Izrael mora zaštititi Palestince od „nepopravljivih posledica“ i odustati od određenih akcija koje bi mogle predstavljati genocid.

Sud još nije doneo odluku o optužbi za genocid, ali je ukazao na određene mere koje Izrael mora odmah da primeni.

Među njima je bilo i ovo: „Država Izrael će preduzeti hitne i efikasne mere kako bi omogućila pružanje hitno potrebnih osnovnih usluga i humanitarne pomoći za rešavanje nepovoljnih uslova života sa kojima se suočavaju Palestinci u Pojasu Gaze“.

Pošto je, kao što je svima poznato, UNRWA u velikoj meri glavni pružalac osnovnih usluga i humanitarne pomoći u Gazi, obustavljanje pomoći UNRWA čini ispunjenje naloga MSP-a praktično nemogućim.

Ako se to direktno ne prevede u saučesništvo Zapada u genocidu, onda ne znam šta bi.

Napori da se eliminiše UNRWA idu ruku pod ruku sa uništavanjem pojedinačnih života Palestinaca i iskorenjivanjem priznatih i kolektivnih težnji palestinskog naroda.

Odluka Južne Afrike da tuži Izrael za genocid Međunarodnom sudu pravde bila je motivisana da zaštiti Palestince upravo od ove vrste brutalnosti i potčinjavanja. Tokom suđenja u Hagu, ceo svet je sa zadržanim dahom čekao da čuje kako će vladati međunarodno pravo.

Odlukom da ignorišu najosnovnije principe zakona i morala u korist sopstvenih ciničnih političkih kalkulacija, SAD i njihovi saveznici ne samo da dovode palestinske živote u Gazi u ozbiljan – ako ne i genocid – rizik, već ugrožavaju vladavinu zakona svuda i stavljajući sve nas u buduću opasnost.