Profesorka biomedicine iz Milana: Zaraza se Italijom širila neopaženo

Jedna od onih koja uporno nastoji da shvati zašto je sever Italije „tako snažno pogođen“ epidemijom jest i Orijana Ćani, profesorka biomedicine na milanskom Univerzitetu Bokoni.

Njen naučni rad zajednica već dugo smatra izuzetnim, a uspesi koje je nizala na polju na kojem se specijalizovala osigurali su joj Fulbrajtovu stipendiju stipendiju, pa je istraživanja nastavila na prestižnom američkom univerzitetu Jejl.

Ćani za Al Jazeera Balkans kaže da je niz faktora uticao na to da se virus ovom brzinom i s ovakvim razmerama proširi severnom Italijom, upozoravajući da bi se i mnoge druge zemlje mogle naći u sličnoj situaciji ako ne promene pristup.

Socijalna izolacija jedna je od najvažnijih nefarmaceutskih mera, pojašnjava Ćani, svesna da uvođenje takvih mera zahteva „drakonske“ odluke nadležnih vlasti.

Po Vašem mišljenju, kako se Italija mogla dovesti u ovakvu poziciju, dakle, da je cela država stavljena u karantin?

– Prva dva slučaja zaraze korona virusom zabeležena su u Italiji 30. januara i to su bila dvojica kineskih turista koji su izolovani u bolnici Spalancani u Rimu. Prvi Italijan zaražen virusom koji uzrokuje COVID-19 identifikovan je 21. februara u Kodonju, 60 kilometara južno od Milana. Taj prvi pacijent bio je zdrav 38-godišnji muškarac hospitalizovan po ICU pravilima sa simptomima nalik upali pluća.

Situacija je od samog početka bila zastrašujuća jer taj pacijent nije imao nikakvog dodira s Kinom i bio je posledica tzv. socijalnog širenja virusa. To znači da se zaraza širila neopaženo i već je bila rasprostranjena u celoj regiji – dakle, u vreme kad je registrovan prvi slučaj.

Ustvari, u samo pet dana sever zemlje zabeležio je 216 slučajeva, i to u Lombardiji, Emiliji-Romanji i Venetu.

Tokom prvih dana krize gradovi u kojima su zabeleženi prvi slučajevi zaraze stavljeni su u karantin. No, i pored toga, krivulja epidemije narastala je, i to veoma velikom brzinom i već se iz prvih izveštaja dalo naslutiti da će kapaciteti bolnica veoma brzo biti premašeni. Sedmog marta novim dekretom ograničeno je kretanje u severnim italijanskim regijama, onima koje su bile najsnažnije pogođene epidemijom korona virusa: Lombardija, Emilia-Romanja, Marće, Pijemont. Otprilike 16 miliona stanovnika bilo je u svojevrsnom karantinu, što je bila mera bez presedana u Italiji od završetka Drugog svetskog rata. No, čak ni to nije bilo dovoljno jer su već grubi i neobrađeni podaci pokazali da među zabeleženim slučajevima čak osam odsto zahteva ICU pristup i respiratore na nekoliko sedmica. S novim podacima cela Italija našla se u „crvenoj zoni“.

Iznenadno i snažno rasplamsavanje epidemije u severnoj Italiji zahtevalo je „drakonske“ mere, koje su sprovedene u relativno kratkom vremenu, a sve s ciljem da se spase životi i izbegne kolaps nacionalnog zdravstvenog sistema.

Koliko su mere koje vlade mnogih evropskih zemalja preduzimaju, a odnose se na stroge zabrane kretanja, efikasne u borbi protiv širenja epidemije?

– Mjere javne zdravstvene zaštite koje su zemlje usvojile različite su, a uključuju kućnu izlolaciju ako pokazujete simptome zaraženosti korona virusom, kućni karantin za registrovane slučajeve zaraze i članove njihovih porodica, zatvaranje škola i drugih javnih institucija, socijalno distanciranje osoba (redukovanje međusobnih kontakata na slučajnom mestu i druge mere).

Nedavni sistematični pregled epidemioloških studija gripa pokazuje da je socijalno distanciranje zaslužno za 23 procentno smanjivanje ukupno zabeleženih napada gripa u ukupnoj populaciji stanovništva. Redukcija ukupne stope zaraženosti smanjena je kada su primenjivane kombinovane metode, dakle kad su uz nužno distanciranje preduzimane i druge nefarmaceutske i farmaceutske intervencije. Ali, s druge strane efikasnost se smanjvala kod visoko zaraženih, što je poništavalo distanciranost na radnom mestu ili  na mestima sa slabijom usklađenošću mera.

Studija koja se bavila simulacijom u slučaju epidemije COVID 19 koju je izradio Kraljevski koledž u Londonu za Veliku Britaniju i SAD, ukazuje da kombinacija socijalne distanciranosti cele populacije stanovništva, kućne izolacije za slučajeve zaraze i kućnog karantina za članove njegove porodice uz prestanak rada škola i univerziteta jeste najbolja strategija i zaštita.

Trinaestog marta kada je već registrovano hiljade slučajeva širom Evrope, u Španiji, Francuskoj i Nemačkoj, Sjedinjene Američke Države su objavile da zabranjuju dolazak ljudi iz šengenske zone Evropske unije. Zabrana putovanja nije posebno korisna sama po sebi kako bi sprečila širenje zaraze, naročito onda kada je zabeleženo da se epidemija virusa širi nekom zajednicom.

Zašto je virus najsmrtonosniji u populaciji starijih od 75 godina?

– Budući da nisam doktor, ne bih ulazila u neke dublje analize, ali mogu reći sledeće: bazirano na podacima iz Italije, sa sigurnošću možemo reći da je glavna starosna grupa onih koji umiru od bolesti COVID-19 ona koja u proseku ima 78,5 godina. Muškarci su više pogođeni nego žene (žene zapravo samo u 29,4 odsto slučajeva). Sve u svemu, kada se uzme u obzir prvobitni uzorak onih koji umiru od bolesti COVID-19, 1,2 odsto je onih koji nemaju nikakvu prateću bolest, 23,5 odsto je onih koji imaju samo jednu prateću bolest, 26,6 odsto je onih koji imaju dve prateće bolesti, a 48,6 je onih koji imaju tri i više pratećih bolesti.

Još jedna korisna napomena: naučna zajednica trenutno pokušava da sastavi pravu statistiku smrtnosti, dakle, koliko je onih koji su stvarno zaraženi, a ne samo da su bili pozitivni na virus. Mogućnost umiranja nakon razvijanja simptoma bolesti COVID-19 jeste približno 1,5 odsto.

Tekst u celosti čitajte na portalu Al Jazeera Balkans.