EPA-EFE/JIM LO SCALZOAnkete javnog mnjenja po pitanju izbora u Americi i rejtinga kandidata pokazuju čak i oprečne rezultate, ali ono što je zajedničko za sve je da je razlika mala. Stoga profesorka sociologije na Univerzitetu u Montrealu Kler Duran kaže za N1 da se ne možemo previše osloniti samo na jednu anketu.
„Moramo da gledamo sve ankete i napravimo neku analizu toga. Upravo sam završila blog u kojem sam napisala da smo na neki način, ako pogledam sve ankete od 1. septembra, u gustoj magli. U 80 od 100 odsto istraživanja Haris je ispred Trampa – dakle 4 od 5 stavljaju Haris ispred Trampa, dok ostala stavljaju Trumpa u prednost ili u ravnini sa Haris. Ipak, Haris nije toliko ispred Trampa. Analiza sada predviđa 51,5 odsto za Haris, u istom trenutku u kampanji kada je Bajden 2020. imao 55 odsto“, navela je ona, prenosi N1.
Prema njenoj oceni ova kampanja je veoma različita jer je Haris postala kandidat prilično kasno.
Duran ističe i da je potrebno biti oprezan i kada su u pitanju ostali kandidati iako oni sada imaju samo tri odsto, što, kako kaže, ne menja mnogo stvari.
„Ali moramo da budemo oprezni jer zaista moramo da gledamo na jednog ili drugog kada se sve sabere jer se taj zbir menja. Nekada imate četiri odsto, nekada šest, nekad tri za nezavisne kandidate. Dakle, to je jedini način da uporedite rezultate“, objašnjava ona.
Govoreći o pouzdanosti anketa ona se osvrnula na izbore 2016. i 2020. godine. U 2016. godini istraživanja su predviđala pobedu Hilari Klinton iako je na kraju izgubila od Donalda Trampa. Duran ističe da je u istraživanjima veća greška u procentima bila 2020. godine ali da je pobedio kandidat za koga se i očekivalo, pa niko grešku nije ni primetio.
„Ljudi se se pouzdali u istraživanja koja su pokazivala da Klinton ima 90 odsto šansi da pobedi i ako im se ne sviđa baš toliko, onda mogu da odluče da ne izađu da glasaju jer će ona svakako da pobedi. To je ono što smo videli 2016. godine. Neki ljudi koji su bili za Clinton možda nisu izašli da glasaju za nju jer su verovali u njenu pobedu. Ipak, uvek mislimo da postoji greška kada nije pravi pobednik koji je predviđen, ali u 2020. razlika između istraživanja i rezultata je bila veća, mnogo veća nego 2016. godine. Ali su ankete pokazale dobrog pobednika i nikoga za to nije bilo briga, ali znamo da su te ankete bile dosta lošije 2020. nego 2016“, zaključila je profesorka Duran.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
