Proleće samita na jugoistoku Azije

Sada je, zahvaljujući detantu koji je omogućila Zimska olimpijada u južnokorejskom Pjongčangu, u toku prelaz sa nadgornjavanja čije je „nuklearno dugme veće“ i kovitlajuće zategnutosti, ka diplomatiji na najvišem nivou.

Kim DŽong Un je krajem marta u Pekingu razgovarao sa predsednikom Narodne Republike Kine Si Đinpingom, tokom prve posete inostranstvu po preuzimanju vlasti 2011. Kim i predsednik Južne Koreje Mun DŽae In treba 27. aprila da se sretnu u Panmunđomu, u Demilitarizovanoj zoni (DMZ) koja već 65 godina deli dve države jedne od najhomogenijih nacija na svetu. Potom treba da usledi Kimov susret sa Trampom, prvi ikada jednog aktuelnog predsednika Sjedinjenih Američkih Država sa severnokorejskim liderom. Pre toga bi Kim mogao da poseti ruskog šefa države Vladimira Putina.

Korejsko poluostrvo, dom preko 75 miliona ljudi oko koga se susreću politički, vojni i ekonomski interesi nekih od najvećih sila sveta, SAD, NR Kine, Japana i Rusije, poslednje je veliko žarište Hladnog rata od 1945. Prošle godine je situacija postala dramatičnija sa učestalim severnokorejskim probama nuklearnog oruža i interkontinentalnih raketa, a sve glasnijim pominjanjem američke vojne intervencije.

Odnedavno Kim izražava spremnost da odustane od nuklearnog programa, ali imajući na umu sudbine nekadašnjih vođa Libije, Iraka, pa i Sirije, traži garancije za bezbednost režima koji je 1948. utemeljio njegov deda Kim Il Sung. Pre 13 godina je sa pregovora šest strana (SAD, NR Kina, Rusija, Japan i dve Koreje) objavljeno saopštenje o sprovođenju sveobuhvatnog rešenja severnokorejskog problema. Sada je velika razlika što severnokorejske nuklearne mogućnosti više nisu teorijske.

Prema sveobuhvatnom sporazumu, Severna Koreja bi bila denuklearizovana u zamenu za pretvaranje ugovora o primirju posle Korejskog rata u trajni mirovni dokument, normalizovanje diplomatskih odnosa Pjongjanga sa Vašingtonom i Tokiom, te značajnu ekonomsku pomoć. Severnoj Koreji bi posle denuklearizacije bio potpuno obezbeđen vojni i privredni opstanak.

No strane u pregovorima se nikada nisu saglasile o „mapi puta“ za primenu sporazuma. Veliko nepoverenje među pregovaračima, naročito Pjonganga, Seula i Vašingtona, zahtevalo je izuzetno detaljno razrađen dogovor o „korak po korak“ akcijama i procedurama potvrđivanja ostvarenog u praksi.

Sada je novi izazov i politička nekonvencionalnost i odsustvo ideologije predsednika Trampa, što je omogućilo da on smesta prihvati susret sa Kimom. No, Trampov odnos prema međunarodnom nuklearnom dogovoru sa Iranom i angažovanje u administraciji jastrebova Majka Pompea i DŽona Boltona rađaju sumnju u američko poštovanje eventualnog budućeg sporazuma.

Tako za rešavanje ovog političkog zamešateljstva najvažnije postaje vođstvo Južne Koreje. Samit predsednika Muna i maršala Kima bi mogao biti čak važniji od onog Trampa sa Kimom.

„Međukorejski samit i samit Severne Koreje i SAD biće prilika koja se verovatno neće ponovo ukazati, šansa za kretanje putem potpune denuklearizacije Korejskog poluostrva, uspostavljanja režima trajnog mira i održivog razvoja međukorejskih odnosa,“ kazao je prošle nedelje predsednik Mun. No, po svedočenju njegovih neimenovanih saradnika, Mun je, takođe, veoma oprezan i nastoji da smiri očekivanja.

Ukoliko samit Mun-Kim bude neuspešan, možda neće biti ni sledstvenog američko-severnokorejskog. Opet, samit 27. aprila ima potencijal da postavi konture i suštinu za samit Tramp-Kim, koji je američki predsednik najavio za kraj maja ili početak juna. Razgovor Muna i Kima bi mogao biti „probna vožnja“ za moguće tačke dogovora Trampa i Kima. Ukazao bi Vašingtonu i Pjongjangu koje su mogućnosti tokom njihovog samita, smatraju neki analitičari.

Postoje obećavajući znaci poboljšanja odnosa između Severne i Južne Koreje. One su obnovile „vruću vezu“ u Panmunđomu; imale zajedničku žensku hokejašku reprezentaciju na Zimskoj Olimpijadi; Kim se složio da za samit pređe na južnokorejsku stranu DMZ, prvi severnokorejski vođa koji će od 1950. kročiti u Republiku Koreju; Mun i Kim uspostavljaju direktnu telefonsku vezu; Kim je obećao moratorijum na raketne probe; čak je izrazio razumevanje za američko-južnokorejske vojne manevre, koji su, opet, manjeg obima od ranijih.

U temeljnim pripremama Seula I Pjongjanga za samit izgleda da je scena postavljena za suštinski dogovor. „Stojimo na početku dugog puta ka miru i napretku na Korejskom poluostrvu,“ ocenio je Mun. Neki od tumača predsednikovih namera misle da se radi o stvaranju situacije u kojoj će u doglednoj budućnosti dve Koreje živeti u miru jedna pored druge i ostvariti svojevrsno ekonomsko, društveno i ujedinjenje kultura, a da i nisu u političkoj zajednici.