Propaganda Kine da bi vođu prikazala kao predvodnika u „virusnom ratu“

U glavnim večernjim vestima na državnoj TV redovno se prikazuju predsednik Si đinping i njegovi podređeni kako daju uputstva u vezi s infekcijom ili kako posećuju zdravstvene objekte. Zatim se izveštava o lekarima i medicinskim sestrama s „prve linije“, po tradiciji podržavanja „uzornih radnika“ i „važnosti žrtvovanja za narod i Partiju“.

Za Komunističku partiju epidemija je i rizik, i prilika. Ona nastoji da izbegne krivicu za bilo kakvu grešku u vezi s bolešću, posebno za spor prvobitni odgovor koji je omogućio da se virus proširi. Suprotno tome, ona traži zasluge za prevazilaženje krize, jačajući legitimitet svoje vladavine.

Državni mediji, strogo kontrolisani internet i kampanje za masovnu mobilizaciju iskorišćeni su za to.

„Optimistično, kao i emotivno, državno slanje poruka ostavlja utisak da će samopožrtvovani građani, nacionalno jedinstvo i prosvećeno vođstvo Kine neminovno trijumfovati, pošto se borba protiv virusa pomera izvan granica zemlje“, rekla je Ešli Esarej, specijalistkinja Univerziteta Alberta za kineske medije.

Isprobana formula je u objavljivanju partijske verzije događaja, mada je jačanje društvenih medija stalni izazov. Rastuća manjina dugo je dovodila u pitanje partijsku liniju, ali čak i mnogi od njih to prihvataju iz navike ili zbog nedostatka alternative.

Većina pasivno prihvata pripovest koja se ponavlja iznova i iznova, rekao je Stiv Cang, direktor Kineskog instituta pri Londonskoj školi za orijentalne i afričke studije.

Li Dešeng, 22-godišnji student, podsetio je na kinesku poslovicu: „Pokažite na jelena i nazovite ga konjem“, a „to je iskrivljivanje činjenica“ i „kada gledam vesti na TV… bar pomislim da se jelen još naziva jelen, a da se konj zove konj“.

Nije stvar samo u onome što se prikazuje, već i šta je izostavljeno. Državni mediji trubili su o izgradnji novih medicinskih ustanova za dve nedelje, ne izveštavajući o nevoljama ljudi koji nisu u mogućnosti da nađu bolnički krevet.

Propagirali su suzbijanje trgovine divljim životinjama, ne dovodeći u pitanje zašto ta trgovina nije bila regulisana posle SARS-a, sličnog napada virusa 2002-03. godine.

Džun Tojfel Drajer, stručnjakinja Univerziteta u Majamiju za Kinu, rekla je da je Partija možda izgubila kredibilitet u „angažovanom javnom mnjenju“, i da je teško znati koji deo kineskog stanovništva od 1,4 milijarde ona predstavlja.

Žu Songi, 22-godišnja studentkinja, rekla je da ne nalazi nikakve korisne informacije o epidemiji iz zvaničnog lista „Ženmin žibao“ ili državne radiodifuzne CCTV, navodeći izveštaje koji, čak i ako su istiniti, predstavljaju propagandu, a ne pokušaj informisanja javnosti.

Društveni mediji dali su generaciji digitalno pismenih bar povratne informacije o nekim izveštajima državnih medija, mada kritičke komentare često uklanja internet cenzura Kine.

„Borba za objavljivanje istine na internetu još je jedan znak da ljudi ne veruju državi“, rekla je Elizabet Ikonomi, direktorka studija Azije pri Savetu za spoljne odnose u Njujorku. Dodala je, međutim, da propaganda deluje na one koji veruju Partiji i žele da budu utešni i ubeđeni.

Srž pristupa je ugušiti svaku kritiku, istovremeno pružajući pozitivne uzore i prikazujejući Partiju kao jedinu stvarnu nadu Kine.

Kina je zabranila građanima izveštavanje na popularnim platformi društvenih medija pošto su izveštavali o pretrpanim bolnicama i drugim problemima. Nedržavni mediji poput magazina „Caixin“ nezavisno izveštavaju, ali su prestali da kritikuju rukovodstvo.

„Zdravstveni radnici se prikazuju kao heroji ne zbog posvećenosti zdravstvu, već zato što su članovi Partije“, rekao je Entoni Saik, ekspert Univerziteta Harvard za Kinu. On smatra da je kriza s virusom donekle narušila poverenje u Sijevo vođstvo, ali da neće imati trajan uticaj.

„Zdravstveni su osnova narodnog rata“ – rekao je Si na početku krize s virusom. Nedavne vesti CCTV-a prikazuju ga kako posećuje jedinice vojnog zdravstva. Svi su održavali sigurnu udaljenost jedni od drugih, prateći vladin protokol, usta i noseva prekrivenih zaštitnim maskama.

„U ratu su ljudi pozvani da stave po strani prepirke i neslogu i da se udruže“, rekao je Dejvid Bandurski iz Kineskog medijskog projekta Univerziteta u Hong Kongu. „Ratovi prave heroje, a heroji su stvar na kojoj uspeva propaganda“.

Nacionalističke kampanje su radile i ranije, usmeravajući gnev daleko od Partije u vreme izbijanja SARS-a, teritorijalnih sporova s Japanom, prošlogodišnjih hongkonških demonstracija i tekućeg trgovinskog rata sa Sjedinjenim Državama.

Ovog puta, zvanično izveštavanje o virusu može pomoći da se otupi bilo kakva trajna politička šteta po Sija i autoritet Komunističke partije, čak i ako društvena i ekonomska šteta od epidemije nastavi da raste. U Kini je od virusa umrlo više od 3.000 ljudi.

„Rukovodstvo je veoma nestrpljivo da napiše ‘hepiend’ ove priče pre no što iko zaista shvati o čemu se zaista radi“, rekao je Bandurski.