"Propalestinski skupovi nisu 'marševi mržnje' već izraz solidarnosti, bespomoćnosti i frustracije": Nesrine Malik za Gardijan 1Foto: EPA-EFE/ANDY RAIN

Dok se ulice pune sve većim brojem propalestinskih pristalica i sa velikim protestom planiranim u centru Londona sledećeg vikenda britanski političari i komentatori smišljaju nove načine da opišu šta se dešava: od „marševa mržnje“, što su reči sekretarke unutrašnjih poslova Suele Braverman, do ispraznih prikaza „signalizacija vrline“, ukazuje Nesrine Malik u kolumni za Gardijan.

Premijer Riši Sunak uanpred je marš sledećeg vikenda, koji se poklapa sa Danom primirja, nazvao „provokativnim i izrazom nepoštovanja“, dodaje.

Ali svaki pokušaj da se ovaj pokret predstavi kao preteći je u stvari odbijanje pokušaja da se razume šta se dešava. Istina je da veliki broj ljudi u Britaniji može snažno da oseti situaciju u Gazi, a da nije „opsednuta“ Palestinom ili motivisani terorističkim simpatijama.

Neki će biti oprezni prema ovim marševima u dobroj nameri, i to razumljivo. Prijavljeni incidenti antisemitske mržnje u Britaniji rastu, a Hamasovi zločini 7. oktobra potresli su jevrejsku dijasporu, čija je žalost odmah pomračena simpatijama prema Gazi.

Podrška Palestini može izgledati sumnjivo u javnosti koja se ne ispostavlja zbog mnogih drugih sličnih razloga. Zašto ovo jedno pitanje izvodi toliko ljudi na ulice, kada se na mnoge druge nepravde širom sveta ćuti?

Globalna osuda izraelskih akcija u Gazi: Danas protesti podrške Palestincima u Beogradu, Sarajevu, Podgorici, Briselu, Londonu, širom SAD….

Odgovor nije sasvim direktan, ali nije ni zlokoban. Palestina nije jedina svetska nepravda, ali je izuzetno rezonantna. Postoji istorijska trajnost i konzistentnost sukoba – sve godine ilegalne okupacije, raseljavanja, oduzimanja imovine i preseljenja – što mu daje oblik i mesto u javnom umu koje drugima nedostaje.

To je takođe nepravda koju podržavaju i omogućavaju zapadne vlade, koje naoružavaju Izrael u sukobu i odbijaju da osude njegove postupke. Protest nije usmeren samo na Izrael, već na domaće vlade i političare za koje se smatra da imaju udela ne samo u pokoravanju Palestinaca bez državljanstva, već i u stvaranju čitavog moralnog okvira za to.

Kako se broj mrtvih u Gazi približava brojki od 10.000, tvrdnja da je gubitak života opravdan neograničenim „pravom na odbranu“ Izraela postaje sve neodrživija.

Palestinska stvar je dugo bila deo međusobno povezane borbe za samoopredeljenje i jednakost međunarodne levice. Ali sve se više takođe nalazi na raskrsnici savremenih globalnih i ekonomskih nezadovoljstava – i postalo je uključeno u pokret za socijalnu i rasnu pravdu.

Godine 2021, Black Lives Matter je preneo izjavu u kojoj najavljuje „solidarnost sa Palestincima“; murali Džordža Flojda pojavljuju se u Gazi i na Zapadnoj obali. Društveni mediji su ovaj internacionalizam učinili dostupnijim.

Teško naoružani vojnik ili policajac sa nogom na nečijem vratu, kontrolni punktovi i odvojene ulice i kvartovi – ove slike rezonuju sa prošlošću i sadašnjošću ljudi koji su iskusili vlast, koji u sopstvenim društvima osećaju disparitet u vrednosti života ljudi.

Postoji univerzalna jednostavnost u sukobu koji nadilazi političku ideologiju – o fundamentalnom ljudskom pravu na punu državnost, da živite u svom domu sigurno i dostojanstveno. Kako je novinar Ta-Nehisi Coates nedavno objasnio u intervjuu, nakon što je posetio okupirane teritorije, ono što je video otkrilo mu je „koliko je to zapravo jednostavno“.

„Ne treba vam doktorat iz bliskoistočnih studija“, rekao je, „da biste razumeli osnovni moral držanja ljudi u situaciji u kojoj nemaju osnovna prava“.

Ali ovi protesti se takođe moraju shvatiti kao nasleđe „rata protiv terorizma“, koji je bio opravdan moralnim i bezbednosnim osnovama – sudbinom žena u Avganistanu ili pretnjom uništenja – ali je bio izložen kao mali ali osvetnički gnev i pogrešna projekcija moći.

„Oslobodite Palestinu“: Od Londona do Sidneja demonstranti danas pozvali na prekid bombardovanja Gaze

Nasleđe te dve decenije bila je gorka žetva – milioni mrtvih, terorističke organizacije koje iskorištavaju destabilizaciju na Bliskom istoku, islamofobija, ograničavanje građanskih sloboda i dugotrajan osećaj da ne možemo verovati našim liderima ili političkom sistemu koji ih je osigurao nema posledica. Ne bi trebalo da bude iznenađenje da kada pokušate da ubedite ljude da po pitanju Palestine treba da veruju svojoj vladi, nailazite na skeptičan prijem.

Protest je smešna stvar. To je mešavina racionalnog, emotivnog i plemenskog. I daleko od toga da je to znak agresije, često je izraz bespomoćnosti, frustracije i nedostatka uticaja u politici.

Možete da pokušate da identifikujete izvanredne stvari kako biste izbacili neki gadni ekstremizam ili prividnu, ignorantsku sujetu, ali često ono što je u srcu svega je opšti osećaj da nešto jednostavno nije uključeno, i da ne možete verovati onima koji vam govore da idete kući i da oni najbolje znaju.

Možda postoji i druga motivacija – utehe i uveravanja u atomizovanom društvu, u pronalaženju drugih koji će hodati sa vama i shvatiti vaša uverenja ozbiljno, posebno kada ih ne predstavljaju ili ne shvataju ozbiljno na drugim mestima.

Protesti u ratnim vremenima generalno se lako podsmevaju jer uglavnom ne funkcionišu i vide se kao neozbiljni i besmisleni u trenutku kada su ulozi na drugom mestu visoki. „Tokom rata u Vijetnamu“, rekao je Kurt Vonegut, „svaki ugledni umetnik u ovoj zemlji bio je protiv rata. Bilo je kao laserski zrak. Ispostavilo se da je snaga ovog oružja snaga pite sa kremom“.

Ali to je važno, čak i ako posledice nisu trenutne. Činjenica da su nemoral i bezobzirnost rata u Vijetnamu javno irečeni, učinila je njegovu glupost konkretnijom kada se završio – nije se moglo odbaciti kao retrospektiva. Mnogi ljudi su jasno predvideli tragedije rata u Iraku, pa njihove arhitekte ne mogu da stilizuju svoje loše odluke onako lako kako bi želeli.

Zato je loša ideja pojednostaviti ili odbaciti narodnu podršku Palestini. On se, svesno ili ne, oslanja na lekcije prošlosti i frustracije sadašnjosti. Možda nemaju doktorat iz bliskoistočnih studija, ali na duge staze, instinkti onih koji su se zalagali za uzdržanost, saosećanje, poštovanje međunarodnog prava i krvavu besmislenost odmazde su se pokazali ispravnim. Kako se čini da su delovi Bliskog istoka destabilizovani, možda će opet biti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

PalestinapodrškaProtestiLondon

Komentari


Ostali komentari (2)