Propast restorana Džejmija Olivera simptom krupnog problema britanskih gradova

Deo „imperije“ modernog britanskog TV-kuvara – lanac „Jamie’s Italian“, kao i restorani „Barbecoa“ i „Fifteen“, prešli su danas pod upravu banke KPMG. Zatvorena su 22 od 25 lokala tih marki i 1.000 ljudi je ostalo bez posla, ne računajući smenjenu Oliverovu upravu.

Do toga je došlo iako je Oliver, suočen s prošlogodišnjim dugom svog italijanskog segmenta restorana od 70 miliona funti, samo ove godine u te restorane ubacio četiri miliona funti, u gotovini, a prošle godine tri miliona, ne bi li ih spasao predvidive propasti zbog pada zarade. Bezuspešno je tragao i za novim investitorima, piše BBC.

Oliverovi međunarodni restorani i neki njegovi drugi lanci restorana nisu pogođeni propašću tog dela njegovog britanskog kulinarskog carstva.

Trebalo je da lanac „Jamie’s Italian“ (Džejmijev italijanski) „pozitivno zatalasa srednji segment ugostiteljskog tržišta na glavnim ulicama (gradova) Velike Britanije, sa sjajnom vrednošću i namirnicama mnogo višeg kvaliteta, s najboljim standardima blagostanja životinja i s neverovatnim timom koji deli moju strast za izvanrednom hranom i uslugom“ – objasnio je Oliver izrazivši žaljenje zbog neuspeha tog plana.

Sindikt „Unite“ (Ujedini) je ocenio da su Oliverovi restorani žrtva „sadašnje privredne neizvesnosti“, a stručnjak za ugostiteljstvo Sajmon Majdlovski (Simon Mydlowski) iz advokatske firme „Gordons“ je ocenio da Oliver „nije uspeo da održi korak s promenama trenda“.

„Da bi se uspelo u tom poslu, mora se stalno napredovati – od menija i izbora pića, do načina obraćanja gostima“, rekao je Majdlovski za BBC.

Naglasio je da zbog poskupljenja najma prostora i zaoštravanja konkurencije, „nije slučajno što zasad ide dobro samo manjim lancima koji imaju slobodu i fleksibilnost da posluju na svež način“, što Oliveru očito nije uspelo.

BBC ipak konstatuje da su Oliverovi lanci samo „najnovija žrtva uslova trgovine na britanskim glavnim ulicama“, isto kao i propali lanci kafea i neuspeli „srednji segment“ ugostiteljskog tržišta – restorana i poslastičarnica.

U nekoliko navrata je ove godine londonski list „Gardijan“ (The Guardian) pisao o tom problemu. Januara je konstatovao da je u poslednjih pet godina zatvoreno osam odsto radnji u glavnim ulicama gradova u Engleskoj i Velsu, a u nekim gradovima čak i 20 odsto radnji.

To po istraživanju u 88 gradova znači zatvaranje bar po 40 radnji godišnje prosečno po gradu, a u jednom čak 415. To se nastavlja i ovog meseca je već trajno prazno 10 odsto lokala za radnje u centrima gradova, što je najviše u poslednje četiri godine.

Najviše propalih su prodavnice odeće (zatvoreno 750), ekspoziture banaka (716), prodavnice opreme za sport i hobi (638), mobilnih telefona (569), poklona i čestitki (491), knjiga i geografskih mapa (463), slede propali restorani (434), prodavnice obuće (279), prodavnice dobrotvornih organizacija (zatvoreno 247).

Najviše novo-otvorenih radnji su frizerski i kozmetičarski saloni (njihov broj je porastao za 1.006), male samousluge s osnovnim namirnicama i robom za svakodnevne potrebe domaćinstva (convenience stores) (plus 518), restorani domaće kuhinje koji samo isporučuju obroke (takeaway) (plus 325), kafei (plus 284), pivnice i barovi (plus 282), kladionice (plus 200), saloni za tetoviranje (121) i pekare (plus 79).

Posebno rast broja pivnica i barova u centrima nekih gradova je posledica povećavanja broja tamošnjih đaka i studenata, i „reputacije o cvetanju noćnog života“, piše list.

Ojačale su i specijalizovane prodavnice duvana i „elektronskih cigareta“, čiji je broj skočio za skoro 800 odsto – sa 38 na 340.

„Ti ekstremi“ – propast jednih, uspeh drugih, protumačio je „Gardijan“, „prikazuju rastuću promenu načina na koji potrošači koriste centre gradova“, a posledica su i toga da se niz vrsta robe i usluga može kupiti drugde, ili na internetu.

Borba među restoranima je najveća jer je tržište „prezasićeno“‚ a drastično su ojačale kompanije koje sve raznovrsniju hranu donose kući.

Plate u Velikoj Britaniji već duže od decenije ne rastu, inflacija je relativno visoka, te građani sve teže donose odluke o nekoj kupovini, nastojeći da smanje rashode.

Pošto učešće prodaje preko interneta u ukupnoj prodaji robe i usluga raste, te je krajem 2018. dostigla 21,5 odsto, „uslovi za maloprodaju su sve teži i jedva opstaju mnoge prodavnice koje ‘fizički postoje’ “ suočene s „cunamijem izazova“, ukazao je „Gardijan“.

Sve u svemu, objavio je taj list ovog meseca, „broj radnji koje se otvaraju opada svake godine još od 2015, kada ga je prvi put nadmašio broj radnji koje se zatvaraju“. Tako je prošle, 2018. godine, zatvoreno više od 50.000 radnji, a otvoreno 43.000.

Nema sumnje da će se propast „klasičnih radnji“ nastaviti i uobičajena maloprodaja u prodavnicama se još više smanjiti, uz – s druge strane – „rast ponude za slobodno vreme i usluga u gradskim centrima što nagoveštava kako se oni mogu prilagoditi da bi se bolje uklopili u život u 21. veku“ – zaključuje „Gardian“.