Prosečan životni vek ruskog vojnika na ukrajinskom ratištu je šokantnih – mesec dana

Ruske snage napadaju po čitavoj liniji fronta dugoj gotovo 1.300 kilometara. Estonski analitičar Artur Rehi izračunao je kako je prosečan životni vek ruskog vojnika od potpisivanja ugovora tek mesec dana.

Ovaj brutalan podatak nikoga ne bi trebao iznenaditi. Odlučni da zauzmu što je više moguće ukrajinskog teritorija koliko god brzo mogu, ruski lideri u Kremlju u loše organizovane napade šalju nepripremljene vojnike bez ikakve podrške, prenosi Forbs.

Strašni gubici

Septembar je za Ruse bio najkrvaviji mesec od početka čitavog rata, a ni oktobar nije bio puno bolji. Dnevni gubici u ruskoj vojsci poslednjih meseci često premašuju 1.500 (brojka uključuje poginule i ranjene vojnike). Ukupno je prema američkim izvorima i službenim ukrajinskim proračunima Rusija od početka svoje invazije izgubila između 600 i 730 hiljada vojnika.

Neverovatno je to da ove strašne brojke nisu usporile ruski napredak u najmanje dva ključna sektora na frontu u Donjecku. Rusi su svoju ofanzivu na tom delu pokrenuli krajem 2023. godine. U februaru su okupirali uništenu Avdijevku a tokom leta i jeseni preplavili ukrajinske snage i naterali ih na povlačenje do utvrđenog grada Pokrovska, 40 kilometara zapadno.

Istovremeno su Rusi od septembra izveli seriju skupih – ali efikasnih – manevara u Vuledaru, prisilivši iscrpljene ukrajinske branioce u tom gradu na povlačenje. Time su destabilizovali čitavu liniju fronta na jugu Donjecka.

Takođe su počeli pritiskati 20.000 ukrajinskih trupa koje su u kolovozu okupirale 400 kvadratnih kilometara teritorija u ruskoj regiji Kursk. Tamo oko 50.000 ruskih vojnika napada Ukrajince uz pomoć pojačanja iz Severne Koreje.

Ponestaje li Rusiji ljudi?

Činjenica da Rusija može održavati ovakav zamah na ratištu usprkos katastrofalnim gubicima jedan je od velikih paradoksa čitavog rata. Ipak, postoje temelji za argument da su ti gubici zaista neodrživi. Rusiji zaista može ponestati najvažnijeg resursa – ljudi.

Uzmimo u obzir stanje ruske ekonomije. Ratna potrošnja sada čini više od 6 odsto BDP-a države. To je dvostruko više od udela u BDP-u koji SAD ulaže u vlastitu vojsku, a tri puta više od preporuka NATO-a.

Sav taj novac izazvao je eksploziju inflacije na čak 8 odsto. Ruska centralna banka povisila je ključne kamatne stope na 21 odsto, a investicije u industriju su drastično pale.

Sankcijama opterećene fabrike ne mogu pronaći radnike. “Specijalna operacija u Ukrajini izaziva promene u kretanjima ljudi, a taj problem ne može se rešiti brzo,” kaže Aleksander Šokin, čelnik ruskog sindikata industrijalista i preduzetnika.

Vrednost ruske rublje pada – i to neverovatnom brzinom. Od avgusta je ruska valuta izgubila trećinu svoje vrednosti u poređenju s američkim dolarom. Takav pad prisilio je rusku centralnu banku u sredu na zamrzavanje kupovine stranih valuta.

Može li Ukrajina izdržati?

Krajem 2023. godine estonsko ministarstvo odbrane izračunalo je kako će Ukrajina garantovati poraz Rusije 2025. godine ako u 2024. godini ubije ili rani 100.00 ruskih trupa. Ukrajinci su dosad ove godine možda uspeli raniti ili ubiti oko 300.000 ruskih vojnika.

I Ukrajina beleži velike gubitke – do 100 hiljada poginulih i možda oko 400 hiljada ranjenih od početka rata, izračunao je The Economist. Uz to, ima problema i s mobilizacijom. To sve može značiti da Ukrajina treba nastaviti činiti ono što čini još od kraja 2023. godine: menjati teritorij za priliku da nanese ogromne gubitke Rusima.

Ako postoji jedna mana ove strategije, to je činjenica da u januaru vlast u SAD-u preuzima izabrani predsednik Donald Tramp.

Okružen savetnicima među kojima će mnogi biti – kako se zasad čini – neiskusni diletanti i teoretičari zavera naklonjeni autoritarnim režimima, Tramp bi mogao ublažiti sankcije protiv Rusije, prekinuti slanje vojne pomoći Ukrajini i pritisnuti zemlju da pristane na loše mirovne uvslove, sve to tačno u trenutku kada je Rusija ranjena, siromašna – i slaba.