Proširenje BRIKS-a velika pobeda za Kinu: Da li će to zaista moći da bude protivteža Zapadu?

Napred u sredini stajao je kineski predsednik Si Đinping, okružen liderima tržišta u nastajanju i zemalja u razvoju širom Afrike, Azije i Latinske Amerike, piše Si-En-En.

Ovaj samit je bio najveći koji je BRIKS ikada održao, sa više od 60 zemalja učesnica zajedno uz one koje su već članovi: Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku.

Pored sadašnjih lidera BRIKS-a tu su bile kolege iz Argentine, Etiopije, Irana, Saudijske Arabije, Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su upravo pozvani da se pridruže klubu.

Ovakav razvoj događaja predstavlja veliku pobedu za Sija, koji je dugo nastojao da proširi blok uprkos rezervama koje su ispoljavale druge zemlje članice, kao što su Indija i Brazil.

Zahvaljujući proširenju, prvom od kada se Južna Afrika pridružila 2010, broj članica grupe će se više nego udvostručiti i ona će značajno proširiti svoj globalni doseg – naročito na Bliskom Istoku.

„Ovo čini Kinu jasnim pobednikom“, rekao je Stiv Cang, direktor Kineskog instituta SOAS na Univerzitetu u Londonu.

„Dobijanje šest novih članova je značajan pomak u željenom pravcu“, dodao je on.

Za Peking, kao i za Moskvu, proširenje je deo njihovih napora da se labave ekonomske grupacije pretvore u geopolitičku protivtežu zapadu – i zapadnim institucijama poput G7.

Ta misija je postajala sve hitnija tokom protekle godine s obzirom na eskalirajuće rivalstvo Kine sa Sjedinjenim Državama, kao i na posledice rata u Ukrajini, zbog čega se Peking još više udaljio od zapada zbog svoje podrške Moskvi.

Kao što pokazuju proširenje BRIKS-a i duga lista čekanja za pridruživanje, Sijeva ponuda alternativnog svetskog poretka nailazi na prijemčive uši na globalnom jugu, gde se mnoge zemlje osećaju marginalizovanima u međunarodnom sistemu za koji smatraju da njim dominiraju SAD i njihovi bogati saveznici.

Si, koji je svoje govore na samitu začinjavao kritikom „hegemonije“ SAD, pozdravio je proširenje kao „istorjisko“ i kao „novu polaznu tačku za saradnju BRIKS-a“.

Hepimon Džejkob, profesor međunarodnih studija na Univerzitetu Javarharlal Nehru u Nju Delhiju, kaže da prošrenje baca svetlo na promenu u globalnom političkom poretku.

„To što je lider nezapadnih foruma i globalnog juga, koji je generalno nezadovoljan institucijama predvođenim SAD-om, će pomoći Kini da postane protivteža SAD-u i svetskom poretku koji predvodi SAD“, kaže on.

Novi članovi

Ali, proširenje članstva takođe pokreće pitanja o koheziji i koherenciji BRIKS-a, čiji se postojeći članovi već uveliko razlikuju u političkim sistemima, ekonomskoj moći i diplomatskim ciljevima.

„Skeptičan sam u pogledu efikasnosti organizacije posle proširenja i da li je proširenje na kraju više simbolično nego suštinsko“, kaže Jun Sin, direktor kineskog programa u Stimson centru u Vašingotnu.

„Što više članova ima, organizacija mora da izmiri više različitih interesa“, dodaje on.

To se naročito odnosi na organizacije zasnovane na konsenzusu poput BRIKS-a, gde se odluke donose jedino ako se svi članovi slože.

Novopridošlice su na neki način disparatna grupa.

Dve su ekonomije u veoma teškom stanju. Argentina, serijski neplatiša koja se dugo bori sa inflacijom i valutnom krizom, ima najveće zajmove kod MMF-a.

Egipat, koji se suočava sa sopstvenom ekonomskom krizom, drugi je najveći dužnik MMF-a.

Etiopija, druga najmnogoljudnija zemlja u Africi i nekada jedna od najbrže rastućih ekonomija na kontinentu, oporavlja se od razaranja izazvanog dvogodišnjim građanskim ratom u regionu Tigraj, koji je završen u decembru, uz dokaze o rasprostranjenim kršenjima ljudskih prava.

Prošireni blok će takođe uključivati tri najveća svetska izvoznika nafte: Saudijsku Arabiju, UAE i Iran.

Prve dve zemlje tradicionalno bliski saveznici Amerike, ali su nedavno podstakli bliže veze sa Kinom koja je pojačala svoje prisustvo u regionu usled uočenog vakuuma moći koji su ostavile SAD.

Iran i Saudijska Arabija su dugoročni rivali, iako su ranije ove godine obnovili diplomatske odnose u dogovoru koji je isposredovala Kina.

To je u velikom kontrastu u odnosu na neki ujedinjeniji blok kao što je G7, koji se sastoji od demokratija koje su istomišljenici i imaju velike industrijalizovane ekonomije.

Helena Legarda, vodeći analitičar na Merkator institutu za kineske studije sa sedištem u Berlinu, ukazuje da nije jasno u kojoj će meri proširenje BRIKS-a povećati vrednost i uticaj grupe.

„Bez zajedničke ideologije i jasnog sveobuhvatnog cilja, verovatno je da će dodavanje šest novih članica umesto toga učiniti BRIKS podeljenijom grupom“, kaže ona.

Unutrašnje podele

Ključno pitanje koje izaziva podele je antiamerička agenda na kojoj insistiraju Kina i Rusija, a koja je ojačana pridruživanjem Irana.

Indija i Brazil su izrazili zabrinutost da bi blok potencijalno mogao da postane previše antizapadni i pod dominacijom Pekinga, a neki od novih članova bi mogli da budu slično skeptični, smatra Legarda.

„Uprkos jasnim geopolitičkim ciljevima koje Kina ima za grupu, mnoge druge ekonomije u razvoju i nastanku ne vide BRIKS kao ekskluzivno geopolitičko telo. Oni su motivisani i ekonomskim mogućnostima i šansom da osiguraju privilegovan pristup kineskom i drugim tržištima“, objašnjava ona.

Ali Kina se bori sa sopstvenim ekonomskim problemima kod kuće – od rastuće imovinske krize i gomilanja dugova lokalnih vlasti do rekordne nezaposlenosti mladih i starenja stanovništva.

Mnogi ekonomisti veruju da druga najveća svetska ekonomija ulazi u eru mnogo sporijeg rasta, što može imati dubok uticaj na globalnu ekonomiju.

Proširenje BRIKS-a će verovatno podstaći i nadmetanje, kao i potencijalne nesuglasice, između Kine i Indije, čiji odnosi su već zategnuti zbog tinjajućeg pograničnog konflikta.

„Kinesko-indijsko nadmetanje za liderstvo na globalnom jugu će se sada zaoštriti pošto Kina ima jasnu prednost“, kaže Džejkob.

„Iako Indija ima dobre odnose sa svim novim članicama BRIKS-a, duboki džepovi Kine i njena sposobnost da popuni postamerički vakuum naročito na Bliskom Istoku znače da će Kina biti u mogućnosti da utiče na grupu daleko više nego što bi Indija mogla“, dodao je.

Rivalstvo i tenzije između Kine i Indije, kao i između Irana i Saudijske Arabije, znače da je malo verovatno da će pitanja oko kojih mogu da se dogovore i da zajednički deluju biti značajna po broju i prirodi, rekao je Sun iz Stimson centra.

„Proširenje svakako gradi imidž rastuće koalicije u odnosu na zapad, ali imati više zemalja u jednoj organizaciji ne znači i veću efikasnost“, zaključuje on.