Prošla decenija najtoplija u proteklih 140 godina

Nekoliko naučnika reklo je da će godine koje slede biti još toplije, i da će potući rekordne temperature. Od 1980-ih, svaka decenija je bila toplija od prethodne, prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji.

Institut Nase za svemirska istraživanja, NOAA i Svetska meteorološka organizacija (SMO), koja je specijalizovana agencija UN, izračunali su da je 2019. bila druga najtoplija godina od kada su počela da se vode merenja pre 140 godina. Najtoplija je bila 2016. Pet drugih timova naučnika su se složila sa tim, na osnovu merenja temperature na površini Zemlje.

„Ako mislite da ste čuli ovu priču ranije niste još ništa videli. To će biti deo nečeg što će se videti svake godine dok se ne stabilizuju gasovi sa efektom staklene bašte“ od sagorevanja uglja, nafte i gasa, rekao je direktor Nasinog Godard instituta za svemirske studije Gavin Šmit.

Šmit je rekao da je opšte uzev Zemlja sada oko 1,2 stepena Celzijusa toplija nego na početku industrijske ere, što je važan podatak zato što su svetske vodje 2015. u Parizu usvojile cilj da se spreči zagrevanje Zemlje iznad 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na industrijski period. Šmit je rekao da ovaj podatak pokazuje da globalni cilj ne može biti postignut.

„Ovo je stvarno, to se dogadja“, rekao je Šmit i ukazao na kraj decenije praćene velikim požarima, topljenjem snega i ekstremnim vremenskim uslovima koji su stalno bili povezani sa ljudskom aktivnošću.

NOAA i Svetska meteorološka organizacija procenjuju na nešto niži nivo zagrevanja planete od perioda industrijske ere. SMO navodi da je prosečna godišnja temperatura u svetu 2019. godine bila za 1,1 stepen Celzijusa viša od proseka zabeleženog u predindustrijskoj eri (1850-1900).

„Prema sadašnjoj tendenciji emisije ugljen dioksida krećemo se ka povećanju temperature za tri do pet odsto do kraja veka“, upozorio je generalni sekretar SMO Peteri Talas.

Naučnici kažu da su podaci za deceniju indikativniji od godišnjih merenja gde bi mogli na temperaturu da utiču prirodni fenomeni kao El Ninjo, periodično zagrevanje Tihog okeana.

Svaka dodatna polovina stepena povećava intenzitet ili učestalost vrućina, oluja, suše ili poplava, upozorili su naučnici.

Globalno zagrevanje već se vidi u toplotnim talasima, otapanju leda, većem broju požara, jačim olujama, jakim kišama praćenim poplavama i ubrzanom podizanju nivoa mora, rekao je šef Medjuvladinog panela Ujedinjenih nacija za klimatske promene Hans-Oto Portner.

Od 2010. prosečna temperatura na svetu bila je 14,7 stepena Celzijusa ili 0,8 stepeni viša nego prosek u 20. veku i više od jedne petine stepena Celzijusa toplija nego prethodna decenija koja je bila najtoplija od kada se vode merenja, saopštila je Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA).

U prošloj deceniji bilo je osam od 10 najtoplijih godina. Druge dve godine u prvih deseset najtoplijih bile su 2005. i 1998.