Proslava Izraela u rangu Olimpijskih igara

I organizatori su zato čekajući zakasnili da pozovu američku televizijsku zvezdu da predvodi veliku jevrejsku dijasporu – prenosi NJujork tajms. Obeležavanje jubileja koje je počelo u sredu uveče trebalo je da bude prikaz jedinstva koje prevazilazi uobičajene podele i kakofoniju života koja tamo vlada, piše američki list. Međutim, „ceremoniju u čast osnivanja Izraela 1948. donekle su poremetile višenedeljna neprikladna politiziranja i gotovo lakdrijaški obrti. Svi oni su se odvijali u izraelskim medijima“.

Većina njih ticali su se Netanijahuove uloge u ceremoniji koja tradicionalno pripada predsedniku parlamenta, državnog tela koje predstavlja sve izraelske građane. Bilo je prepucavanja sa Netanijahuovom konzervativnom partijom Likud oko toga ko će svečanost predvoditi. Samo dan pre događaja vodila se polemika oko toga koliko bi reči trebalo da izgovori Netanijahu, a koliko predsednik Kneseta Juli Joel Edelštejn. Pa je do utorka uveče odlučeno da Edelštejnu bude dozvoljeno 700, a Netanijahuu 500 reči. Ipak, ceremonija je bila spektakularna gotovo koliko i otvaranje Olimpijskih igara, prenose agencije. Na bini tri živa orkestra i 1600 ljudi koji su predstavili digitalno uvećanu priču o Izraelu od planine Sinaj do takozvanog početka nacije sa 300 dronova koji su bili zaduženi da na nebu prikažu osvetljene simbole zemlje. Glavna organizatorka događaja bila je Miri Regev, izraelska ministarska za kulturu i sport, koju je dnevnik Haarec nazvao „Tramp na visokim potpeticama“, velika pristalica Netanijahua. Netanijahu je govoreći na ceremoniji Izrael označio svetionikom.

„Sve druge nacije koje su se suočile s izgnanstvom su se raspale, ali samo je jevrejski narod odbio da nestane i da se integriše i nikada nije odustao od sna, povratka u Cion“, rekao je Netanijahu. Imajući u vidu da je Izrael mala zemlja okružena neprijateljima, nastala posle Holokausta u Drugom svetskom ratu u kome je ubijeno šest miliona Jevreja, a da je sada vojna sila sa stabilnom ekonomijom, čije je stanovništvo deset puta veće nego kada je nastala, ima razloga za slavlje i radost, navode izraelski komentatori. Životni standard u toj zemlji može se meriti s onim u Zapadnoj Evropi iako Izrael nema prirodnih bogatstava, konstatuje AP. Tehnološka dostignuća, poljoprivreda, desalinizacija, Nobelove nagrade i ohrabrujući podaci o bruto nacionalnom proizvodu, 40.000 dolara po glavi stanovnika, što je u rangu Italije i Južne Koreje, izuzetni talenti, start-ap kompanije, prevazilaze veličinu Izraela. Međutim, to je zemlja koja nije okončala decenijski sukob s Palestincima i koja je suočena s verskim, etničkim i ekonomskim podelama, podseća američka agencija.

Palestinci ovaj dan nazivaju Nakba ili katastrofa kada su 1948, stotine hiljada njih postali izbeglice 15. maja, dan nakon što je Izrael proglasio nezavisnost prema Gregorijanskom kalendaru. Čuveni izraelski pisac David Grosman je uoči slavlja složenost odnosa dva naroda sveo u kratku formulu: ako Palestinci nemaju dom, ni Izraelci ga neće imati, označivši Izrael tvrđavom, ali još ne i domom. Izrael još traži priznanje u regionu koji se nije pomirio sa postojanjem jevrejske države. Ali za zemlju od gotovo devet miliona stanovnika Izrael je zaista doživeo iznenađujući uspeh. AP navodi da je devet građana Izraela dobilo Nobelove nagrade, da se jevrejska država svrstala u malu grupu zemalja koje su lansirale satelit, ima uz to jednu od najjačih vazduhoplovnih sila u svetu. Izrael je proglasio nezavisnost 14. maja 1948, ali se praznovanje, kao i svi nacionalni praznici posmatraju po hebrejskom kalendaru.