Prošle su 34 godine od pada Berlinskog zida: Događaj koji je označio kraj Hladnog rata

Sagrađen je odlukom tadašnjeg komunističkog režima kako bi se sprečio odlazak istočnih Nemaca u demokratske zapadne zemlje. Pad Berlinskog zida značio je, ne samo ujedinjenje Nemačke nego i početak pada komunističkog režima, odnosno kraja Hladnog rata.

Berlinski zid je bila dugačka barijera koja je odvajala Zapadni od Istočnog Berlina i okružni teritorij Nemačke Demokratske Republike (DDR). Sagradila ga je istočnonemačka vlast i dobio je propagandistički naziv s pridevom “antifašistički”.

Gradnja je počela 13. augusta 1961. godine i više je puta nadograđivan. Zid nije bio samo obična bodljikava žica preko visoke ciglene barijere nego je imao ulogu džinovskog betonskog zida koji je opasao zapadni Berlin, praktično podelio grad, presekao ulice i razdvojio mnoge porodice i prijatelje.

Padom Berlinskog zida 9. novembra 1989, koji je bio prekretnica i za Nemačku i za Evropu, okončan je režim Istočne Nemačke, odnosno Nemačke Demokratske Republike (DDR), a socijalistički blok u Evropi je nestao.

Između 1949. i 1961. oko tri miliona ljudi, posebno obrazovanih i kvalifikovanih mladih ljudi, pobeglo je na Zapad iz Istočne Nemačke, čija se ekonomija pogoršavala.

Kako bi sprečila beg, administracija DDR-a odlučila je tajno zatvoriti granicu u Berlinu u subotu uveče, 12. augusta 1961. godine.

Dugačak 156 kilometara, Berlinski zid bio je uzrok smrti najmanje 138 osoba koje su ubijene u pokušaju da ga pređu. Mnogi drugi, koji su sprečeni u tom naumu, završili su u tamnicama.

Zbog sve veće želje za ujedinjenjem, otvoren je za neometan saobraćaj 9. novembra 1989. godine, a potom je potpuno srušen. Svega nekoliko sati posle pada Berlinskog zida bili su otvoreni i drugi granični prelazi, a desetine hiljada Nemaca plesali su ispred i na zidu. Istoga dana nakon pada zida u zapadni Berlin prešlo je milion osoba.

Pad Berlinskog zida, simbola “hladnog rata” u 20. veku, jedan je od važnih koraka preduzetih ka ponovnom ujedinjenju zemlje.

Pre 34. godišnjice pada Berlinskog zida, oni koji su posetili ovaj spomenik u Berlinu ispričali su novinaru Anadolu svoja razmišljanja i sećanja na pad zida.

Ingrid Piksli, koja je emigrirala iz Berlina u SAD 1986. godine i došla u posetu glavnom gradu, izjavila je da nikada nije očekivala pad Berlinskog zida.

“Nisam mislila da će se ovo dogoditi. Bilo je potpuno iznenađenje. Znam ljude koji su pokušali da pređu na ovu stranu”, kazala je Piksli.

Izjavila je da veruje da su se ljudi koji žive na istoku i zapadu Nemačke integrisali.

“Mislim da je bilo teže nego što su ljudi zamišljali, ali su se ipak integrisali. Smatram da je impresivno doći u Berlin i videti ljude različitih nacionalnosti. Jako je lepo što se ovde govori toliko jezika”, pojasnila je Piksli.

Jedan od posetitelja je bio i jedan penzioner koji nije želeo reći svoje ime.

Rekao je da je za rušenje zida saznao iz vesti na televiziji 9. novembra 1989. godine.

“U početku nisam mogao da verujem”, pojasnio je.

Smatra da ljudi koji žive na istoku i zapadu zemlje nisu u potpunosti integrisani i da još uvek ima ljudi koji imaju predrasude jedni prema drugima.

Nikola, koji je radio u vrtiću u Istočnom Berlinu pre pada zida, izjavio je da je 9. novembra uveče bio kod kuće, a da je sutradan radio u vrtiću.

Rušenje zida ga je iznenadilo.

“U ovom gradu postoji mnogo mogućnosti. Mnogi od njih su otišli da rade na zapadu grada. Naravno, postoje razlike. Imam prijatelje i na istoku i na zapadu grada. Berlin je za mene postao grad. Naravno, i dalje ima problema”, dodao je Nikola.

Prve dve osobe koje su izgubile život u pokušaju prelaska Berlinskog zida su Ida Sikman i Gunter Liftin.

Zid je bio i oličenje Hladnog rata, pa je time i samo rušenje Berlinskog zida označilo početak oslobađanja od komunističke ideologije i struktura, ne samo u Istočnoj Nemačkoj, nego u većini do tada socijalističkih država u Evropi.

Nemačka je dugi niz godina, a posebno nakon ujedinjenja, najveća ekonomska sila u Evropi i među vodećima u svetu.

Svakog 9. novembra organizuje se skromno obeležavanje godišnjice rušenja Berlinskog zida kada se prisutni prisećaju i onih koji su izgubili živote, prenosi N1.