Proteran ambasador Severne Koreje

Ambasador Kang Čoi je u subotu proglašen nepoželjnom osobom i u roku od 48 časova treba da napusti Maleziju.

Ministar spoljnih poslova Anifar Aman je saopštio da se ambasador Kang Čoi niti iko od njegovih saradnika nije odazvao na poziv da dođe u malezijsko ministarstvo. Takođe, nije poslato pismeno izvinjenje Severne Koreje povodom optužbi ambasadora Pjongjanga da malezijske vlasti pokušavaju da istragu povodom Kimovog ubistva 13. februara odvedu u pogrešnom pravcu, sve u uroti sa neprijateljima Demokratske Narodne Republike Koreje (DNRK).

Osobi koju su domaće vlasti proglasile nepoželjnom osobom, zabranjeno je da ulazi ili ostane u dotičnoj državi. To se smatra najozbiljnijom formom neslaganja koju jedna država može da primeni prema stranom diplomati.

U sporu između dve azijske države posle Kimovog ubistva, Malezija je već povukla ambasadora iz Pjongjanga i ukinula bezvizni režim za putnike iz Severne Koreje. Te mere su, prema saopštenju, iz okvira procesa razmatranja odnosa sa DNRK. Dve države su uspostavile diplomatske odnose 1973, a Malezija je otvorila ambasadu u Pjongjangu 2004.

Ambasador Kang je, takođe, saopštio da Pjongjang neće prihvatiti obdukciju Kimovog tela koju su obavili malezijski stručnjaci jer tome nisu prisustvovali severnokorejski predstavnici. On je dalje zahtevao da telo bude predato ambasadi DNRK. Severna Koreja ne prihvata ni nalaz da je Kim ubijen otrovom VX i pominje da je možda preminuo posle srčanog udara, pošto je imao razne zdravstvene probleme.

Premijer Malezije Nadžib Razak je izjave severnokorejskog ambasadora nazvao „nepotrebnim (i) diplomatski neuljudnim“. Ministar Anifah je izrazio posebnu zabrinutost zbog upotrebe nervnog otrova, jer je „to pokazatelj da se Malezija možda koristi za ilegalne aktivnosti“.

Malezijske vlasti su uhapsile dve državljanke Indonezije i Vijetnama koje su prema snimcima bezbednosnih kamera i vlastitom priznanju napale Kima, najsmrtonosnijim na svetu nervnim otrovom VX, navedeno je posle obdukcije tela pokojnika. Mlade žene se pravdaju da su za male pare unajmljene za ono što su smatrale da je „šala,“ igra „skrivene kamere“. Ukoliko budu bile osuđene, preti im smrtna kazna.

Severnokorejski državljanin koji je duže boravio u Maleziji je posle sedmodnevnog istražnog zatvora oslobođen krajem prošle nedelje i momentalno proteran. Bio je sumnjiv jer je školovan i radio je u hemijskoj industriji, ali su malezijski islednici saopštili da nisu imali dovoljno dokaza da ga optuže.

Još četiri severnokorejska državljanina su, smatra se, napustila Maleziju odmah posle Kimovog likvidiranja. Malezijske vlasti, pak, žele da ispitaju još tri Severnokorejca za koje se smatra da su još u zemlji, među njima drugog sekretara ambasade DNRK i službenike nacionalne aviokompanije te zemlje. Drugi sekretar je unutar ambasade i štiti ga diplomatski imunitet.

Severnokorejski arhineprijatelj Južna Koreja je optužila režim u Pjongjangu za Kimovo ubistvo. Za to vlasti u Seulu navode važeću naredbu Kim DŽong-una da njegov izgnani rođak bude uklonjen kako možda ne bi bio smatran njegovim naslednikom.

Pažnju privlače i reakcije još jednog neposrednog severnokorejskog suseda, Narodne Republike Kine. U Pekingu je predstavnik ministarstva spoljnih poslova kazao da će NR Kina u punoj meri pratiti dalji razvoj situacije oko Kimovog ubistva.

Kineski glavni mediji su naročito na početku bili veoma oprezni u izveštavanju. Potom je konstatovano kako smrt Kim DŽong-nama nije obično ubistvo, već ozbiljan politički incident.

Pojavile su se i ocene da se ubistvo zbilo u veoma osetljivom trenutku. Dan pre ubistva, DNRK je izvela novu raketnu probu, što joj međunarodna zajednica brani, a potom je NR Kina saopštila da, u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, suspenduje uvoz uglja iz Severne Koreje što bi značajno moglo da pogodi tu izolovanu zemlju.

Razgovori koje su krajem februara u NJujorku trebalo da vode severnokorejski i američki zvaničnici su odloženi, možda i zato što administracija predsednika Donalda Trampa nije formirala jasnu politiku prema Pjongjangu. Bela kuća je prema najnovijim informacijama u medijima u SAD, u stvari nasledila elektronski rat koji je poslednje tri godine vodila administracija predsednika Baraka Obame protiv severnokorejskog nuklearnog programa. Ta i druge opcije koje su u razmatranju, piše NJujork tajms, ne garantuju zaustavljanje Pjongjanga.