Protest šest NVO u Crnoj Gori zbog nepropisnog izbora „predsedavajućeg sudije“ Ustavnog suda

U saopštenju se podseća da su 5. februara uputile otvoreno protestno pismo sudijama Ustavnog suda zbog toga što je većina od četiri sudije tog suda protivno Ustavu Crne Gore i Zakonu o Ustavnom sudu ustanovila funkciju „predsedavajućeg sudije“ i na nju izabrala sudiju Desanku Lopičić, koja je prethodno već obavljala funkciju predsednika suda, iako Ustav Crne Gore izričito zabranjuje da ista osoba dva puta obavlja tu funkciju.

„Tada smo apelovali da se sporna odluka o izboru predsedavajućeg sudije stavi van snage, i da najstariji sudija, Hamdija Šarkinović, sazove sednicu na kojoj bi se izabrao predsednik suda u skladu s Ustavom, Zakonom i Poslovnikom Ustavnog suda. Posebno smo upozorili na preporuke GRECO Crnoj Gori da se ograniči prekomerna koncentracija ovlašćenja u pravosuđu, oličena u trećem mandatu predsednice Vrhovnog suda i šestorice predsednika drugih sudova, a što je kritikovala i Evropska komisija“, navodi se u zajedničkom saopštenju šest nevladinih organizacija.

Navode da Ustavni sud nije odgovorio na njihovo pismo.

„Juče je ponovo ista većina u sastavu „predsedavajućeg sudije“ Desanke Lopičić, Hamdije Šarkinovića, Dragoljuba Draškovića i Mevlide Muratović, odbila predlog manjine sudija, Budimira Šćepanovića, Miodraga Iličkovića i Milorada Gogića da se na dnevni red stavi tačka „zakazivanje izbora predsednika Ustavnog suda“.

Nevladine organizacije podsećaju da je većina koja je proizvoljno izabrala sudiju Lopičić za „predsedavajuću“ tada takođe proizvoljno propisala da se „sprovođenje izbora predsednika organizuje najkasnije do kraja decembra 2020. godine“, iako nije bilo ni jednog razloga za to da se ponavljanje izbora ne organizuje odmah“.

„Većina u Ustavnom sudu prkosi, ne samo propisima koji važe u Crnoj Gori, već i stavu Evropske komisije, koja je u objavljenom izveštaju o Crnoj Gori objavila da je „predsedavajući sudija izabran uprkos tome što takvu kategoriju ne poznaje pravni okvir“ i zaključila da „proceduru izbora novog predsednika Ustavnog suda treba sprovesti bez daljeg odlaganja“, navodi se u saopštenju.

Oni dodaju da im preostaje samo da pozovu državno tužilaštvo da reguje.

„U ovakvoj pravnoj situaciji preostaje samo da pozovemo državno tužilaštvo da oceni, s obrazloženjem, da li se u radnjama četvoro sudija Ustavnog suda stiču obeležja nekog od krivičnih dela za koja se goni po službenoj dužnosti“, zaključuje se u zajeničkom saopštenju Akcije za ljudska prava (HRA), Centra za građanske slobode, Evropske asocijacije za pravo i finansije (EALF), Instituta alternativa (IA), Instituta za vladavinu prava (IVP) i Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), prenosi RTCG.