Protesti sve češći: Koliko je u Nemačkoj jak uticaj protivnika abortusa iz SAD?

Desetak demonstranata „EuroProLife“ polako stiže pred porodično savetovalište „Pro Familia“ u frankfurtskoj četvrti Vestend. Imaju brojanice u rukama i pevaju „Ave Marija“. Neki drže plakate sa slikama nasmejanih beba ili male stisnute šake sa sloganima „Nerođeni životi su važni“ i „Abortus nije rešenje“, piše Dojče vele.

Demonstracije organizuje pokret „40 dana za život“, nastao u Teksasu 2004. godine. Njihovi članovi pozivaju na održavanje takozvanih „bdenja“ ispred zgrada u kojima se obavljaju abortusi u trajanju od 40 dana, počevši Čiste srede, prvog dana uskršnjeg posta koji i traje 40 dana. Demonstranti kažu da ne žele da razgovaraju s medijima. Štampa ih, tvrde, ne prikazuje u pravom svetlu, a njihove reči bi bile pogrešno predstavljene i iskorišćene protiv njih. Samo, kažu, žele da se mole u miru.

Klaudija Hohman već devet godina vodi kancelariju „Pro Familia“ u Frankfurtu na Majni. Priseća se 2017. godine, kada su se demonstranti prvi put pojavili na inače mirnom trgu u blizini gradske botaničke bašte.

„Bio je to pravi šok“, kaže. „Naravno da ima žena na koje to ne utiče preterano, ali ima i onih koje to iskustvo ponesu sa sobom na savetovanje i onda su manje otvorene za razgovor. Situacija napolju podstiče osećaj sramote i krivice.“

Kako je regulisano pravo na abortus u Nemačkoj?

Prema članu 218 nemačkog Krivičnog zakona, abortus je načelno zabranjen, ali se ne kažnjava ako se izvede do 12. nedelje nakon začeća – i ukoliko se najkasnije tri dana pre tog postupka dostavi potvrda da je žena bila na savetovanju . Bez te potvrde, žena je podložna krivičnom gonjenju, isto kao i doktor koji obavlja proceduru. Abortus je dozvoljen nakon silovanja ili ako je život majke u opasnosti.

„Pro Familia“ ima kancelarije širom Nemačke i ovlašćena je za izdavanje tražene potvrde nakon savetovanja. Samo u Frankfurtu, oni godišnje savetuju oko 1.700 trudnica. Hohman navodi da protesti ne samo da psihološki utiču na one koji dolaze u „Pro Familia“ – jer se i unutar zgrade mogu čuti skandiranja i molitve demonstranata – već su, dodaje, neki ljudi previše uplašeni da uopšte potraže savet.

„Sloboda izražavanja je u redu, ali ne ovde“, kaže za DW Hohman. „Ovo se veoma ciljano radi, perfidno.“

Aktivisti ispred savetodavnog centra proteste nazivaju „bdenjima“ i, prema rečima Klaudije Hohman, trude se da se predstave kao mirni demonstranti koji samo iznose svoje mišljenje. „Naravno da nam je drago što ne viču na nas i ne gađaju nas, ali nije to poenta. To je ’prijateljstvo’ koje u sebi krije priličnu količinu agresije prema ljudima“, kaže Hohman.

Sve manje klinika za abortuse u Nemačkoj

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u Nemačkoj se svake godine izvrši oko 100.000 abortusa, a 1996. godine bilo ih je nešto manje od 131.000. U nekim krajevima zemlje onima koji žele to da učine teško je da pronađu kliniku – u nekim gradovima je uopšte nema.

Ne obučavaju sve medicinske škole za taj proces, a i sve manje diplomaca želi da radi u toj oblasti zdravstvene zaštite. Istovremeno, lekari koji pružaju tu uslugu često su stariji i u penziji. Između 2003. i 2020. broj klinika koje nude abortuse pao je za 50 odsto, na 1.109.

Holandska ginekološkinja Gabi Raven uočila je da sve veći broj Nemica dolazi u Holandiju da tamo izvrši abortus. Otvorila je potom 2022. kliniku u Dortmundu, na zapadu Nemačke, i priča da su je napali aktivisti protiv abortusa nazivajući je „ubicom beba“. Njena adresa i broj telefona bili su objavljeni na internet-stranicama onih koji se zalažu protiv abortusa.

„Učestvovala sam u emisiji na televiziji Arte o istoriji abortusa i mislim da su tzv. ’pro-life’ grupe to videle i počele da govore kako sam najgora doktorka u Nemačkoj“, priča Raven za DW. „Kažu da nemaju problema s abortusom, ali svi znamo da to nije istina. Mislim da nam je bilo teško da nađemo prostor za iznajmljivanje za kliniku upravo zato što smo hteli da obavljamo abortuse.“

Povezanost s grupama u SAD

Protesti ispred klinika za abortuse i centara za planiranje porodice uobičajeni su u SAD. Tamo je to veoma kontroverzna tema i dominantno političko pitanje. Iako protesti ispred savetovališta i klinika za abortuse nisu u toj meri rasprostranjeni u Nemačkoj kao u SAD, oni ipak nisu neka nova pojava – ali postaju sve veći i sve intenzivniji.

Uli Jenč radi u „Antifašističkoj arhivskoj štampi i obrazovnom centru“ (apabiz) u Berlinu. Više od 20 godina istražuje fenomene ekstremne desnice i hrišćanskog fundamentalizma, kao i „pro-life“ pokret u Nemačkoj. On kaže da je pokret protiv abortusa u SAD postao uzor aktivistima u Nemačkoj i Evropi najkasnije od devedesetih godina. „Pored pokušaja kopiranja američke taktike, postoje i kontakti“, objašnjava Jenč za DW.

On tako ukazuje na slučaj Terise Bukovinac, istaknute američke aktivistkinje protiv abortusa. Ona je nastupila kao gostujuća govornica na godišnjem maršu protiv abortusa, „Marš za život“, u septembru 2022. u Berlinu. U svom govoru je Bukovinac – koja sebe opisuje kao ateistkinju i levo orijentisanu progresivku – nazvala abortus „globalnim genocidom“.

Rekla je: „Divno je biti ovde danas u znak solidarnosti sa svima vama i nerođenim žrtvama globalnog industrijskog kompleksa abortusa.“

Strategija protivnika: postaviti presedan na sudu

Uli Jenč tvrdi da desničarski trustovi mozgova u SAD ulažu novac i stručnost u širenje ideološki usklađenih organizacija u Evropi i širom sveta. Cilj je da se uvede uspešan američki „model parničenja“. To podrazumeva da se, uz mnogo pravnog znanja i finansijske podrške, sporni predmeti iznose pred sud u nadi da će se stvoriti pravni presedan koji je daleko restriktivniji nego što je to predviđeno zakonom.

„Taj posao ne bi bio moguć bez finansiranja iz SAD“, kaže Jenč. „Oni koriste novac za podršku u konkretnim slučajevima, na primer pred Evropskim sudom za ljudska prava. Podržali su i predmete koji se odnose na ’bdenja’ i to i u Strazburu (sedište Evropskog parlamenta) i u Briselu (sedište EU), dakle tamo gde se formira politika.“

„Savez za odbranu slobode“ (Alliance Defending Freedom, ADF) je konzervativna hrišćanska pravna organizacija osnovana u Sjedinjenim Državama 1993. godine. Advokati iz njihovog međunarodnog ogranka podržali su organizatorku protestne grupe „40 dana za život“ Pavicu Vojnović u pravnom sporu protiv grada Forchajma u Nemačkoj.

Vlasti tog grada zabranile su demonstrantima da se okupljaju ispred tamošnjeg centra „Pro Familia“, a Vojnović je uložila žalbu protiv te zabrane i na kraju dobila slučaj na Upravnom sudu u Manhajmu u avgustu prošle godine.

Kada su protesti prvi put 2017. organizovani ispred kancelarije „Pro Familia“ u Frankfurtu, Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrajine Hesen odgovorilo je smernicama koje su zahtevale da se demonstranti okupljaju van vidokruga i sluha savetodavnog centra.

Grupa protiv pobačaja „EuroProLife“ uložila je tužbu protiv te odluke, tvrdeći da nemački ustav garantuje pravo na javno okupljanje, slobodu mišljenja i slobodu veroispovesti. Odluka je poništena na sudu 2022. uz obrazloženje da je to „neopravdano mešanje u osnovno pravo na slobodu okupljanja“. Demonstranti su se onda vratili na trg ispred centra.

Planovi vlasti protiv „bdenja“

Ministarka za porodična pitanja Liza Paus obećala je da će uvesti zakon kojim će se sprečiti protesti protiv abortusa ispred savetovališta i klinika. „Žene moraju da imaju neometan pristup savetovalištima i ustanovama u kojima se vrše abortusi“, rekla je Paus. Ona je takozvana „bdenja“ opisala kao „neprihvatljive napade na vrlo ličnu odluku žena“.

Vlada je osnovala i komisiju koja će ispitati kako se abortus može regulisati van krivičnog zakona. U savetovanju o toj dekriminalizaciji učestvovaće 18 profesorki i profesora iz oblasti etike, medicine i prava.

U kancelariji „Pro Familia“ u Frankfurtu, Klaudia Hohman ocenjuje da su protesti deo šire, konzervativne reakcije protiv jednakosti i reproduktivnih prava.

„Neće nas slomiti ni zaplašiti, sigurno neće. Ali to jeste veoma štetno za naše savetovalište“, naglašava ona. „Oni su protiv svega što mi ovde radimo, protiv seksualnog obrazovanja, protiv podrške manjinama, protiv slobode da se živi kako se hoće. To su ciljevi kojima mi težimo i zato smo za njih totalni antihristi i neprijatelji.“