Protesti uoči izbora: Desetine hiljada Gruzijaca na ulicama Tbilisija 1foto: EPA-EFE/DAVID MDZINARISHVILI

Desetine hiljada proevropskih Gruzijaca izašle su na ulice 20. oktobra kako bi protestovale protiv vladajuće stranke Gruzijski san uoči parlamentarnih izbora koji će verovatno odrediti pravac budućnosti ove južnokavkaske zemlje.

Opozicione grupe su upozorile da bi pobeda Gruzijskog sna na izborima 26. oktobra, za koji se tvrdi da je naklonjen Rusiji, mogla da ugrozi demokratiju i nade za eventualno članstvo u Evropskoj uniji, zabrinutosti koje dele mnogi u zapadnim prestonicama.

Prozapadna predsednica Salome Zurabišvili, koja se distancirala od vlade predvođene Gruzijskim snom, podržala je opoziciju i na konferenciji za novinare izjavila da će se pridružiti protestima kako bi pomogla u „pokazivanju volje naroda za slobodom, nezavisnošću i evropskom budućnošću.“

Opozicioni marševi su počeli u 17 časova po lokalnom vremenu sa pet lokacija u glavnom gradu, uključujući Trg heroja i Trg republike. Organizatori su naveli da će se učesnici okupiti na Trgu slobode uveče, gde će biti održan koncert, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).

Neki članovi vladajuće stranke pokušali su da odvrate ljude od prisustvovanja protestu, tvrdeći da to nije proevropski događaj već da su ga organizovali LGBT aktivisti.

U nedavnom intervjuu za RSE/RL, zatvoreni bivši gruzijski predsednik, Mihail Sakašvili, upozorio je na ozbiljne posledice ako stranka Gruzijski san pobedi na parlamentarnim izborima.

„Očekujem provokacije u narednim danima, uključujući tokom izbora i posle njih,“ rekao je Sakašvili iz zatvora u pisanim odgovorima na pitanja koja je poslala Gruzijska redakcija RSE/RL.

Gruzijski san je usvojio zakone koji ograničavaju aktivnosti nevladinih organizacija i medija koji primaju sredstva iz inostranstva, kao i protiv onoga što nazivaju „LGBT propagandom“. Obećali su da će zabraniti sve veće opozicione stranke ako pobede.

Gruzijski san je predstojeće izbore predstavio kao egzistencijalni izbor – između rata i mira.

Deo njihove kampanje uključuje postere, na kojima se suprotstavljaju crno-bele slike ratom razorene Ukrajine i kolor slike prosperitetne, mirne Gruzije.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pohvalio je gruzijsku vladu za upravo one poteze koji su uznemirili zapadne partnere Tbilisija, poput usvajanja zakona o „stranim agentima“ i borbe protiv „LGBT propagande.“

Ti i drugi potezi izazvali su kaznene mere Brisela i Vašingtona.

EU je zamrzla pristupanje Gruzije Uniji, dok je Vašington uveo sankcije nekim od najviših zvaničnika zemlje i pripremio poseban paket finansijskih sankcija protiv osnivača i još uvek de facto lidera Gruzijskog sna, Bidzine Ivanišvilija.

Ivanišvili je takođe sugerisao da bi Gruzija trebalo da se izvini za rat sa Rusijom iz 2008. godine.

Zvaničnici Bele kuće su odbili da se sastanu sa gruzijskom delegacijom na poslednjoj Generalnoj skupštini UN i povukli su poziv gruzijskom premijeru Irakliju Kobahidzeu na prijem 25. septembra koji je organizovao predsednik Džo Bajden.

Ovi potezi predstavljaju novu ‘nisku’ tačku u odnosima između Sjedinjenih Američkih Država i onoga što je do nedavno verovatno bio njihov najlojalniji i najfavorizovaniji saveznik u postsovjetskom prostoru.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari