Analiza Centra za istočnoevropske i međunarodne studije: Studentski revolt u Srbiji – Vučićev neprijatelj?

Katastrofa je šokirala zemlju i podstakla zahteve za odgovornošću. Stanica je nedavno renovirana kao deo nadogradnje srpske železničke infrastrukture koju predvode Kinezi, piše politikolog Ivajlo Dinev u analizi za berlinski Centar za istočnoevropske i međunarodne studije.

Hronologija protesta

Studenti i profesori Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu okupili su se 22. novembra da odaju počast novosadskim žrtvama. Događaj je dobio nasilan preokret kada je organizovana grupa, navodno među kojima su bili i visokorangirani članovi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), napala prisutne.

Kao odgovor, studenti su 25. novembra pokrenuli blokadu Fakulteta, protest koji se brzo proširio na druge fakultete i univerzitete širom Srbije.

Dosadašnji zahtevi studenata obuhvataju objavljivanje celokupne dokumentacije u vezi sa rekonstrukcijom novosadske železničke stanice, oslobađanjem privedenih demonstranata i povlačenjem optužnica protiv njih, kao i povećanjem finansiranja državnih univerziteta za 20 odsto.

Iako je novosadska tragedija bila u centru pažnje, protesti su takođe postali sredstvo za izražavanje ogorčenosti zbog pitanja poput navodne izborne prevare i oživljavanja velikog projekta rudarenja litijuma.

Oni su tako poslednji u nizu protestnih talasa u Srbiji od 2016.

Ipak, obim i intenzitet ovog pokreta su bez presedana u novijoj istoriji Srbije – i u čitavoj istoriji studentskih pokreta u Evropi.

Studenti su dobili široku podršku u akademskoj zajednici i šire. Oko 5.000 univerzitetskih profesora potpisalo je onlajn pismo solidarnosti, a do kraja decembra 2024. protestima se pridružilo 85 fakulteta – 74 odsto svih fakulteta u zemlji.

Poljoprivrednici su u decembru blokirali glavni autoput u Srbiji, a podršku su izrazili i umetnici, srednjoškolci, nastavnici, prosvetni sindikati, advokati i medijska udruženja, a 73 škole su obustavile nastavu u znak solidarnosti sa učenicima.

U okviru kampanje „Zastani, Srbijo“ ljudi su izašli na ulice u 58 gradova i mesta širom zemlje i stajali 15 minuta ćutanja u znak sećanja na 15 žrtava novosadske tragedije.

Zatim se 22. decembra 2024. godine oko 100.000 ljudi okupilo na Trgu Slavija u Beogradu na najvećem protestu u Srbiji u poslednjih dvadeset godina.

Studenti, kojima su se pridružili poljoprivrednici, sindikati i opozicione grupe, nosili su transparente sa porukama „Ruke su vam krvave“, „Studenti ne ćute“ i „Korupcija ubija“.

Nema znakova jenjavanja protesta u novoj godini. Prema poslednjem prebrojavanju, broj mesta u kojima su održane demonstracije bio je 151.

Studenti su 24. januara pozvali na generalni štrajk, koji je doveo do demonstracija širom zemlje i obustave nastave u 68 srednjih i osnovnih škola. A došlo je i do izliva podrške srpske dijaspore i poznatih ličnosti, uključujući tenisera Novaka Đokovića, koji je izrazio solidarnost sa demonstrantima sa Australijan opena.

Široka privlačnost zbog osnovnog pristupa

Studentski pokret je usvojio participativni pristup, izbegavajući centralizovano vođstvo i partijsko-politički uticaj.

Na okupiranim univerzitetima studenti održavaju generalne skupštine na kojima svi učesnici mogu da glasaju.

Ova osnovna strategija dala je pokretu kredibilitet i autentičnost, pomažući mu da se proširi širom Srbije.

Istraživanje koje je sproveo Centar za istraživanje, odgovornost i transparentnost (CRTA) krajem decembra 2024. pokazalo je koliki je stepen podrške pokreta u javnosti: 61 odsto građana podržava proteste, a 58 odsto veruje da želja studenata sa se utvrdi odgovornost za novosadsku tragediju iskrena.

Samo 33 odsto vidi proteste kao deo zavere „unutrašnjih i spoljnih neprijatelja“ da destabilizuju Srbiju. Istraživanje je takođe otkrilo široko rasprostranjeno razočaranje srpskim liderom: 52 odsto ispitanika reklo je da bi glasalo protiv predsednika Aleksandra Vučića na referendumu, dok mu je poverenje izrazilo samo 34 odsto.

Reakcija države sa štapom i šargarepom

U početku je vlada odbacila proteste. Međutim, kako su evoluirali u masovnu mobilizaciju, zvaničnici, uključujući predsednika Vučića, počeli su da se obraćaju zahtevima studenata.

Vlada je 13. decembra najavila objavljivanje dokumenata u vezi sa novosadskom katastrofom. U međuvremenu, Vučić je pokušao da smiri studente obećavajući 20 odsto povećanje sredstava za visoko obrazovanje u 2025.

Ove nedelje je premijer Miloš Vučević podneo ostavku, a Vučić je najavio da će smeniti polovinu svog kabineta i dati pomilovanja studentima i nastavnicima koje tereti tužilaštvo. Time je tvrdio da je ispunio sve zahteve studenata i pozvao na prekid protesta.

Istovremeno, studenti u štrajku su pod pojačanim pritiskom vlasti. Vučić je naveo da su taj pokret finansirali zapadni interesi i da su ga podržavali hrvatski studenti koji rade u ime hrvatskih obaveštajnih službi.

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić zapretila je i da će, ukoliko se protesti nastave više od 100.000 studenata izgubiti državne subvencije koje im omogućavaju da studiraju. Provladini mediji objavili su lične podatke o nekim demonstrantima i organizatorima, a jedan broj njih je dobio telefonske pozive iz Bezbednosno-obaveštajne agencije Srbije.

Protesti su takođe bili predmet nasilnih napada provokatora za koje se veruje da su bliski vladajućoj stranci.

Snažna regionalna istorija studentskih protesta

Studentski aktivizam je često bio katalizator političkih promena na Balkanu. Tokom 1990-ih i 2000-ih, studenti su igrali vitalnu ulogu u talasima antivladinih protesta.

U novije vreme, studentski aktivizam protiv komercijalizacije obrazovanja doveo je do okupacija fakulteta i uličnih protesta u Srbiji, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji.

Aktuelni protesti u Srbiji podsećaju na period studentskog aktivizma u Bugarskoj u jesen 2013. godine, kada su studenti dali novi podsticaj antimafijaškom pokretu i skrenuli međunarodnu pažnju na problem korupcije u bugarskoj politici.

Svi ovi pokreti su se oslanjali na sličnu kombinaciju strategija, uključujući univerzitetska zanimanja, otvorene opšte skupštine i ulične demonstracije.

Naredne nedelje odlučujuće

Kao najveći studentski pokret ikada u savremenoj Evropi, studentski protesti imaju značajnu simboličku, diskurzivnu i stratešku snagu. Podstaknuti gnevom javnosti zbog tragičnog neuspeha izgradnje, oni su narasli do te mere da sada predstavljaju veliki izazov za vladavinu Aleksandra Vučića.

Učenici prenose snažnu poruku srpskom društvu da je mlađa generacija posvećena sistemskim promenama i povratku svoje budućnosti.

Kako pokret bude napredovao, studenti i njihovi saveznici će morati da donesu ključne odluke o održavanju zamaha i postizanju konkretnih institucionalnih rezultata.

Balansiranje njihove autonomije sa potrebom da se formiraju široke koalicije protiv korupcije i zarobljavanja države biće od vitalnog značaja za njihov uspeh.

Srpski studenti se pojavljuju kao pokretačka snaga društvene transformacije, nudeći nadu ne samo za sadašnjost, već i za budućnost zemlje koja se bori sa demografskim padom i političkom stagnacijom.