Provera činjenica: Mit o broju stradalih u Drezdenu

Kasno uveče 13. februara 1945. godine britanska i američka avijacija započele su razorne vazdušne napade na Drezden. Do podneva 15. februara požari izazvani bombardovanjem proširili su se na velikom području, usmrtivši hiljade ljudi i gotovo u potpunosti uništivši stari grad.

Nakon napada, preživeli su slagali tela poginulih na gomile kako bi ih spalili i tako sprečili širenje zaraza. Fotografije Valtera Hana ostale su duboko urezane u sećanje mnogih Nemaca.

Čak i 80 godina nakon bombardovanja Drezdena u Drugom svetskom ratu, rasprave o broju žrtava ne jenjavaju. Iza njih često stoji pokušaj instrumentalizacije tog napada u političke svrhe.

Tvrdnja:

„Ako nikada niste čuli za zapaljive bombe bačene na Drezden, propustili ste značajan deo istorije. To se desilo u Drugom svetskom ratu kada su saveznici bombardovali civilni grad u Nemačkoj. Stotine hiljada nevinih ljudi izgubilo je živote. U školama se to uglavnom prećutkuje, jer ne odgovara zvaničnoj priči…“, tvrdi se u objavi na mreži Iks od 17. januara 2025. godine.

Drugi korisnik Iksa navodi brojku od 100.000 do 130.000 žrtava. Među desničarskim ekstremistima kruže čak i tvrdnje o 250.000 stradalih, što pokazuje i transparent jedne grupe aktivista u Ajnbeku, Donja Saksonija, iz 2020. godine.

DW provera činjenica: Netačno

Prema naučnim saznanjima, prikupljenim u višegodišnjem radu Komisije istoričara i objavljenim 2010, broj žrtava bio je znatno manji od „stotina hiljada“. Prema njihovim istraživanjima, u bombardovanju od 13. do 15. februara 1945. godine stradalo je do 25.000 ljudi.

Procena broja žrtava u DDR-u

Nakon kapitulacije Nemačke 8. maja 1945. godine, Drezden je postao deo sovjetske okupacione zone, koja je 1949. prerasla u Nemačku Demokratsku Republiku (DDR). „U DDR-u su nekadašnji saveznici, a posle zapadne sile, prikazani kao ’ratni huškači’. Drezden je postao simbol toga“, kaže sociološkinja iz Drezdena Klaudija Jercak.

Na osnovu analize Maksa Zajdevica, funkcionera u DDR-u vladajuće i jedine partije, SED, a koji je 1955. u svojoj knjizi „Uništenje i obnova Drezdena“ procenio broj poginulih na 35.000, režim DDR-a je tu brojku prihvatio kao zvaničnu i nije je dovodio u pitanje sve dok ta zemlja nije prestala da postoji 1989/90. godine.

Nakon mirne revolucije 1989/90. i ujedinjenja Nemačke, došlo je do jačanja nacionalizma, ukazuje Jercak. Desničarski ekstremisti tada su preuzeli nacističku propagandu, koja je stvorila „mit o Drezdenu kao nevinoj metropoli i gradu kulture koji je bez razloga uništen“. Kako bi se suzbile spekulacije o broju žrtava, gradonačelnik Drezdena i parlament Saksonije formirali su 2004. godine Komisiju istoričara, koja je trebalo da istera stvari na čistac.

Rezultati Komisije istoričara u Drezdenu

Nakon više od pet godina rada, naučnici su 2010. godine objavili završni izveštaj. Prema dokumentima drezdenske policije, tadašnje vlasti procenile su broj poginulih na ukupno 25.000 ljudi. Komisija je proverila te podatke pomoću brojnih drugih izvora i istraživanja, i potvrdila njihovu verodostojnost.

Istoričari su takođe opovrgli tezu da su desetine ili stotine hiljada izbeglica iz „nemačkih područja na istoku“ boravili tada u Drezdenu i tamo stradali bez traga. Svaki izbeglički voz koji bi stigao u Drezden, morao je da napusti grad u roku od 24 sata, zbog ozbiljne nestašice prostora u ratnim uslovima, objašnjava član Istražne komisije Mihael Nojcner. Zato se procenjuje da je te noći u Drezdenu bilo nekoliko hiljada izbeglica, ali ne više.

„Pet decenija verovali smo da je poginulo 35.000 ljudi, ali sada smo naučnim metodama dokazali da je stradalo 25.000 ljudi“, kaže Tomas Kibler, direktor Gradskog arhiva Drezdena i član Komisije. Ta saznanja izazvala su burne reakcije. Tako je na primer ogranak Alternative za Nemačku (AfD) u pokrajini Zarland u objavi na Iksu tvrdio da se brojke „do danas namerno umanjuju“.

Odakle dolazi netačna tvrdnja o stotinama hiljada žrtava?

Već neposredno nakon napada na Drezden postojale su različite procene broja žrtava. Švedski list „Svenska Dagbladet“ je 25. februara 1945. godine objavio da „još niko ne zna tačan broj poginulih, ali prema dostupnim informacijama, on je verovatno bliži brojki od 200.000, nego 100.000 stradalih“.

Tu brojku preuzelo je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova u telegramu poslatom diplomatskoj misiji u Bernu, uz napomenu da upravo ta formulacija treba da se koristi kada se piše o Drezdenu. Istorijska komisija to smatra delom „intenzivne i uspešne propagandne kampanje protiv ratne strategije savezničkih snaga“. Nema dokaza za tačnost procene švedskog lista – verovatno su je švedski novinari preuzeli s nacističkih pres-konferencija.

Kasnije procene broja žrtava takođe nemaju verodostojne izvore. Recimo, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je u objavi na Iksu navelo da se radi o 135.000 mrtvih, ali bez navođenja izvora.

Tu brojku koristio je i kontroverzni britanski autor i negator Holokausta Dejvid Irving, koji je u izdanju iz 1966. njegove knjige „Pad Drezdena“ (prvo izdanje objavljeno je 1963). Irving se pozvao na navodno „Naređenje br. 47“ jednog visokog SS i policijskog oficira iz 22. marta 1945. godine, ali je još 1945. tadašnji gradonačelnik Drezdena Valter Vajdauer dokazao da je taj dokument falsifikat

.Vajdauer, a kasnije i britanski istoričar Ričard Džej Evans, koji je 2000. godine svedočio kao veštak u sudskom procesu protiv svog sunarodnika Irvinga, došli su do zaključka da je ovaj morao biti svestan nedostatka dokaza i autentičnosti tog, ali i drugih dokumenata.

Bivši svedok i autor Volfgang Šaršmit tvrdio je 2005. godine da je 40.000 žrtava tajno pokopano u šumi blizu Drezdena. Istraga Komisije istoričara pokazala je da je ta tvrdnja neutemeljena, navodeći da bi takvu masovnu grobnicu i tajno ukopavanje žrtava bilo nemoguće sakriti, kako iz propagandnih, tako i iz logističkih razloga.

Revizionistički mit o Drezdenu

Neonacisti i desničarski ekstremisti i danas neguju revizionistički mit o Drezdenu, kao što pokazuje i letak stranke „Treći put“ (Der Dritte Weg) iz 2021: „Ubice Drezdena su današnji ratni huškači! (…) Zahtevamo: (…) kraj poricanja i omalovažavanja nemačkih žrtava.“

Međutim, o tome nema ni govora. „Sva navedena saznanja ne menjaju činjenicu da je Drezden bio žrtva bombardovanja“, kaže arhivar Kibler. Zato će se i ove godine, 13. februara, građani Drezdena okupiti kako bi se prisetili razaranja i žrtava bombardovanja.