Prva godišnjica naše velike pobede

Sada je izuzetno važno napraviti analizu prošlogodišnjih događaja, a zatim se okrenuti budućnosti.

Prvo se moramo setiti kroz šta smo prošli. Ono što se desilo te noći je bio napad na tursku državu od strane izdajnika ubačenih u oružane snage, odanih poremećenom čoveku koji sebe smatra „imamom univerzuma“. Suočili smo se sa ubicama koje su bombardovale svoju Skupštinu, uništile štab specijalnih policijskih snaga koje se bore u prvim redovima protiv terorističkih organizacija, gazile nenaoružane civile tenkovima, pucale iz borbenih aviona i napadale helikoptere. U celoj našoj istoriji se nismo suočili sa takvom brutalnošću. Ova teroristička mreža je ubila 250 i ranila više od 2.000 naših državljana.

Dok se sećamo tih događaja, ovo gorko iskustvo nas čini dvostruko ponosnim. Kao prvo, ponosni smo na hrabrost i odlučnost turskog naroda. Bez obzira na svoje poreklo i političke stavove, naši građani su masovno izašli na ulice da se suprotstave pučistima. Naši televizijski kanali su nastavili da prenose događaje uprkos pretnjama i napadima organizatora pokušaja državnog udara. Turski narod je pokazao jedinstvo.

Drugo, turski narod je pokazao celom svetu da brani demokratiju i da će to nastaviti da čini. Moj narod je dokazao da će Turskom vladati samo vlade izabrane na demokratski način i voljom naroda, a ne naoružane grupe. Demokratija ima najjači legitimitet. Kao zemlja, položili smo ovaj težak ispit iz demokratije.

Međutim, nikada neću zaboraviti pitanje koje mi je, dečiji naivno, postavila unuka te noći. „Deda, zar ovo nisu naši vojnici?“ Zaista, kakvi su to ljudi koji mogu da napadnu sopstveni narod, institucije, simbole i vođe na tako brutalan način?

Odgovor na to pitanje otkriva prirodu izdajničke mreže sa kojom imamo posla. Te noći smo se suočili sa kriminalnom mrežom koja je slepo pratila instrukcije svog vođe Fetulaha Gulena. U pitanju je izdajnička banda koja nije mogla da razume slavnu hiljadugodišnju istoriju turskih vojnika i koja je salutirala menadžeru kompanije terorističke organizacije FET i navodnom vlasniku škole kojom upravlja ista organizacija u vojnoj bazi koju su koristili kao svoj štab.

Moja vlada je u stvari skinula masku Fetulaha Gulena i preduzela odgovarajuće mere. Još tada smo činili napore da razotkrijemo postojanje ove strukture unutar države i učinili značajan napredak u tom pravcu. Međutim, pokušaj državnog udara 15. jula je otkrio gorku istinu da nismo mogli ni da pretpostavimo koliko je ozbiljna pretnja s kojom se suočavamo i da je ona mnogo dublja i življa nego što smo mislili. Razotkrivene su dimenzije zavere koju je Fetulah Gulen kovao 40 godina sa ciljem da preuzme vlast nad Turskom. Izvršavajući naređenja Fetulaha Gulena, članovi FET-a su neprimećeno delovali u porama sistema i proširili se na skoro sve centre moći poput infekcije prouzrokovane virusom koji postepeno zahvata sve vitalne organe tela. Posle 15. jula, preduzeli smo sveobuhvatne administrativne, krivične i pravne istrage. Utvrdili smo mnogobrojne dokaze o ovoj mreži koja je isplanirala i sprovela pokušaj državnog udara.

Ti dokazi su pokazali da se suočavamo sa jeretičkim, ezoteričnim sistemom verovanja koji je izgradio Fetulah Gulen. Škole i studentski domovi ove organizacije delovali su kao centri za „ispiranje mozgova“ i regrutovanje. Indoktriniranim članovima ove organizacije odanim svom vođi, za koga veruju da je „Mesija“, je omogućeno da se infiltriraju u državni aparat. Sledbenici koji su bili spremni da bez pogovora pribegnu raznim ilegalnim i nemoralnim radnjama su na ovaj način unapređivani i postavljani na ključne pozicije.

Ovi ljudi su smišljali zavere kao što su prevare na konkursima za zapošljavanje u državnim službama, ilegalna prisluškivanja, ucene i lažna suđenja. Organizaciju su finansirale takozvane dobrotvorne organizacije i fondacije. Pranje milijardi dolara se vršilo preko velikih kompanija i banaka. Medijska mreža ove organizacije je bila u službi propagande.

Možete li da zamislite da jedan „obrazovni pokret“ deluje u ćelijskim strukturama, da prepoznaje članove po kodiranim imenima, da razvija šifrovane aplikacije za međusobnu komunikaciju, da uči svoje članove kontraobaveštajnim tehnikama i taktikama skrivanja pripadnosti organizaciji? Ta nova generacija terorističke organizacije pribegava svim mogućim metodama eliminisanja onih koji nisu sa njima i pokušava da kontroliše ne samo političku moć već i državu Republike Turske u skladu sa svojim jeretičkim ambicijama. Upravo je tu jeretičku i opasnu ambiciju osujetio turski narod 15. jula.

Mogu da kažem da su mere koje smo preduzeli uništile osovinu ove organizacije u Turskoj. Međutim, ova pretnja nije ograničena samo na Tursku. Organizacija ima slične strukture u mnogim zemljama. One u ovom trenutku nastavljaju da seju izdajničko seme u drugim zemljama. Ovog puta, one su još aktivnije u potrazi za globalnim ekonomskim i političkim uticajem koji bi im omogućio opstanak. Iskoristio bih priliku da još jednom upozorim naše prijatelje na ovu opasnost.

Turski narod je dokazao svetu da demokratija nije jeftina pobeda već da je toliko dragocena da za nju vredi umreti. Preduzimanje potrebnih mera predstavlja našu glavnu dužnost kako bi sprečili da se ovako nešto ponovo desi. Ulažemo napore da održimo ovaj proces pun izazova u okvirima ustavnog poretka. Naposletku, turska demokratija je bila na meti i ona je pobedila. Zbog toga ćemo nastojati da preduzmemo sve neophodne korake čiji će rezultat predstavljati krunu naše demokratije.

Autor je premijer Republike Turske