„Prva obojena revolucija imala je za cilj da ukloni Miloševića, sada se njena tehnologija koristi za pritisak na Vučića“: Ruska istoričarka Guskova o protestima u Beogradu

Koji su ciljevi „Majdana u Srbiji“, ko stoji iza toga i kako događaji mogu da se razvijaju, Kosmomolskaja pravda je razgovarala sa ruskom istoričarkom Elenom Guskovom, sa Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka.

Razbijeni prozori, razbijena vrata, osam ranjenih policajaca, višečasovna noćna mora, ovako ruski medi opisuje događaje u Beogradu sinoć. Masa pristalica prozapadne koalicije „Srbija protiv nasilja“ požurila je da razbije Skupštinu grada Beograda. Srpske vlasti najavile su „pokušaj Majdan“. Predsednik Vučić je delovao oštro – uhapšeno je na desetine izgrednika.

Guskova ocenjuje da „iza demonstranata stoji Zapad, političke snage koje ne vole situaciju kada je, čini se, Srbija orijentisana ka Evropi, teži pridruživanju EU, ali ne u potpunosti u skladu sa svim zahtevima Brisela“.

Glavna stvar je da ne priznaje nezavisnost Kosova i ne uvodi sankcije Rusiji, te da ima nezavisno viđenje brojnih problema, navela je.

Srbija je, ukazuje medij, nedavno dobila uslov: do kraja januara mora da prizna nezavisnost Kosova i sledi sve smernice Evropske unije u svojoj spoljnoj politici.

„Oni žele da izvrše veliki pritisak na vlast, da Vučiću daju ultimatum: ako ne ispoštujete zahteve Zapada, onda ćemo vas vrlo lako svrgnuti sa vlasti. Zbog toga je Vučić nerede već nazvao Majdan“, tumači Guskova.

Ukazuje da su u početku su „prave patriote koje brane Kosovo kao deo Srbije i vole Rusiju želele da se pridruže pokretu „Srbija protiv nasilja“, koji se proglasio patriotama. Međutim, proruske snage su ubrzo napustile pokret. Zato što su njegove pristalice izašle pod zastavu Evropske unije i zalagale se za bezuslovnu poslušnost EU“.

Medija podseća da se prva revolucija u boji u Srbiji zbila 2000. te da je imala za cilj da ukloni Miloševića, a sada se njena tehnologija koristi za vršenje pritiska na Vučića.

Sada organizatori nereda verovatno traže „svetu žrtvu“ da optuže vlasti za krvoproliće i dovedu konfrontaciju na novi nivo.

„Odakle ‘noge rastu’ jasno se vidi, a srpska štampa piše o tome. Među onima koji su pokušali da razbiju Skupštinu grada, na primer, bio je i političar Srđan Milivojević, koji je imao bliske veze sa CIA, ističe Guskova.

„Sve što će se desiti na planiranom Majdanu je dobro poznato, ocene su davno napisane. Pitanje je da li će biti moguće izvršiti pritisak na Vučića, ili ga čak svrgnuti sa vlasti? A odgovor zavisi, pre svega, od njega, od njegove rešenosti da potisne bunu, koja je još uvek lokalne prirode i ne širi se izvan prestonice. A u Beogradu broj izgrednika još uvek ne dostiže 3.000“, navela je.

Guskova smatra važnim to što Beograd dobija informacije od prijateljske Moskve o planovima ne čak ni demonstranata, već onih koji stoje iza njih. Kako potvrđuju veterani specijalnih službi, takve prilike postoje, a saznanja o narednim koracima pobunjene opozicije mogu se izračunati i zaustaviti.

„Šta će se desiti kada Vučić potisne pobunu? U Belorusiji je neuspela revolucija u boji 2020. godine zakopala Lukašenkov „multi-vektorski“ pristup i učinila ga najlojalnijim saveznikom Moskve. Situacija u Srbiji je potpuno drugačija – bukvalno je okružena zemljama koje kontroliše Zapad. Kakav geopolitički izlaz može da se nađe u Beogradu sada je od najvećeg interesa“, kaže istoričarka.