Prvi Božić od početka rata: „U svakoj ukrajinskoj kuhinji nalazi se tajno oružje protiv Putina“

Pre nego što se noć završi, sa pulta će se prebaciti tanjiri ćufte, ribe, tradicionalnih salata, sarmica, domaćih kolača od jabuka i peciva od maka.

Kako se Božić približava, pojaviće se sezonske poslastice poput slatke kaše na bazi pšenice – jedno od 12 jela koja se tradicionalno nalaze na svakom ukrajinskom stolu.

Ali ovi noćni banketi su deo posebne misije. Oni se s ljubavlju pripremaju za ranjene vojnike u kijevskim vojnim bolnicama.

Dok kontinuirano rusko bombardovanje ukrajinskih gradova sprečava rođake da posećuju ranjene voljene osobe, domaći obroci od stranaca stvaraju nove surogat porodične veze.

Ovo će biti prvi Božić Ukrajine od potpune invazije Rusije u februaru. I u tim mesecima, Moskva je naoružala hranu protiv Ukrajinaca, oživljavajući mračnu istorijsku tradiciju koja seže najmanje jedan vek unazad.

„Smrt od gladi“

Meta, širom Ukrajine, bilo je mnogo. Građani su streljani dok su čekali u redovima za hleb u Černigovu. U Mariupolju je udaren kamion sa vodom. A farme su opljačkane i uništene u Hersonu, piše CNN.

Ruske snage su koristile pokvarenu hranu da kazne otpornike, a ratni zarobljenici su se neuhranjeni vraćali iz ruskog zarobljeništva. Ukradene su ogromne količine žitarica i opreme. Ruske nagazne mine godinama će poremetiti ukrajinsku poljoprivredu.

To je stara knjiga za novu eru. U kolektivnom sećanju na dugu borbu Ukrajine za nezavisnost od Moskve je ugnjetavanje hranom, uključujući priče za koje se nekada smatralo da pripadaju samo najmračnijim stranicama evropske istorije 20. veka.

Tokom ovog perioda, Ukrajinci su se suočili sa nestašicom hrane iz različitih razloga – loše žetve, sovjetske nesposobnosti planiranja i razaranja u oba svetska rata.

Ukrajinski Holodomor – „smrt od gladi“ – otišao je korak dalje. Holodomor je bio genocidna glad koju je organizovao sovjetski lider Josif Staljin 1932. i 1933. godine, osvetnički odgovor na ukrajinski otpor državnoj kolektivizaciji poljoprivrednog zemljišta.

Za manje od dve godine u Ukrajini je stradalo najmanje 4 miliona ljudi. Produbljujući svoju traumu, preživjeli su oštro kažnjeni zato što su govorili o ovim događajima ili komemorirali svoje ubijene rođake.

Lekcija otpora

Ovog novembra, 90. godišnjica Holodomora dobila je novi odjek. Svetski lideri, uključujući američkog predsednika Džoa Bajdena i predsednicu Komisije Evropske unije Ursulu fon der Lajen, odali su počast žrtvama – i ponovo potvrdili svoju posvećenost Ukrajincima koji danas gledaju na rusku agresiju.

Otkako je Rusija pokrenula oružani sukob protiv Ukrajine 2014. godine, Ukrajinci su se često pozivali na Holodomor kako bi objasnili egzistencijalnu pretnju njihovom suverenitetu.

Sećanje na Holodomor je pokvarilo generacijske stavove Ukrajinaca prema sovjetskom sistemu i oblikovalo kulturne ideje o svetosti hrane. Danas sećanja na Holodomor takođe pomažu Ukrajincima da prežive teške ratne uslove i da se bore protiv novog agresora Kremlja.

Iako je to posebno uobičajeno u ukrajinskim selima, čak su i stanovnici gradova skloni da prave zalihe žitarica, ulja i šećera. Postoje i mnogi porodični recepti za konzerviranje i fermentaciju povrća, voća i krompira.

Mala porodična imanja za domaću hranu, nazvana „dače“, dobro su poznata karakteristika modernog ukrajinskog života. Mnogi su sa ljubavlju unapređivani tokom generacija ličnim porodičnim detaljima – što sve doprinosi pustošenju gledanja ukrajinskih sela koje su sravnile ruske snage.

Kulturne ideje o svetosti hrane takođe su dovele do enciklopedijskog znanja o očuvanju hrane. Kako je bivši predsednik Viktor Juščenko rekao koautorki Kristini Huk, njegova baka će sačuvati višak kora hleba, čuvajući ih na tavanu.

Znakovito je da je na snimku CNN-a iz jednog nedavno oslobođenog grada Hersona jedna Ukrajinka novinarki poklonila konzervu fermentisane lubenice, objašnjavajući kako je to spasilo njenu porodicu. To je bila sva hrana koju su imali nedeljama. Na drugim mestima vide se oslobođeni Ukrajinci kako žure da svojim vojnicima daju hranu u znak zahvalnosti.

Zajedničko lomljenje hleba

Pod ruskom okupacijom i u oblastima koje su pod jakim granatiranjem, svakodnevna potraga za hranom i vodom monopolizuje misli i raspored Ukrajinaca.

Razmišljajući o civilima ubijenim granatiranjem kada su izašli napolje da kuvaju, jedan ukrajinski stanovnik je rekao: „Svaki put rizikujete svoje živote da biste mogli nešto da pojedete. Drugi je rekao: „Jutro je počelo činjenicom da je bilo potrebno ići u ’lov’ na neku [osnovnu] hranu… izdržali smo 40 dana.

Sa svojom dugom tradicijom poljoprivredne privrede, društveni ritmovi povezani sa životom u poljoprivredi takođe su pomogli Ukrajincima da izdrže ovaj strah i izolaciju.

Ovde, deljenje hrane nije ključno samo za fizički opstanak, već i za psihičku izdržljivost. Prenosivši kako žene zajedno dele brašno i peku hleb, jedna žena iz Hersona je razmišljala: „Samo podrška jedna drugoj daje snagu da se preživi okupacija.

Ove priče odražavaju sećanja iz doba Holodomora, gde su porodice koje su jedni drugima pomagale da prežive kroz veštačku glad formirale generacijske veze.

Kopanje na duge staze

Za mnoge Ukrajince koji ovih dana žive pod okupacijom hrana je takođe postala oblik otpora nakon što su odbili da prihvate rusku humanitarnu pomoć.

Čak iu teškim uslovima, ovi građani su preuzimali veći rizik jer su se upuštali u granatiranje kako bi zasadili primitivne bašte unutar stambenih blokova. Dok su živeli bez vode, struje, medicinske nege i komunikacije, i dalje su odbijali hranu koju im je obezbedila Rusija.

Takvi događaji evociraju čuvene „ženske nemire“ iz ere Holodomora, kada su seljanke koristile rodne stereotipe da žestoko protestuju protiv kolektivizacije pod eskalirajućim staljinističkim totalitarizmom.

Ipak, uprkos istorijskim sećanjima koja neguju ukrajinsku izdržljivost, globalna zajednica mora da se suoči sa realnošću da se ove mračne stranice istorije ponovo otvaraju.

Staljinovi strašni zločini tokom Holodomora ilustruju koliko brzo diktatori ubice mogu opustošiti civilno stanovništvo, sa milionima nestanka za nešto više od 18 meseci.

Ova statistika mora da izazove globalnu reakciju na jasno artikulisanu rusku vojnu kampanju za uništavanje ukrajinske infrastrukture, koja sada pogađa 10 miliona ljudi.

Dok Rusija radi na tome da Ukrajince uskrati ne samo hrane i vode – već i grejanja i struje – tokom oštre zime koja je pred nama, pojavio se novi termin. „Holodomor“, ili „ubijanje hladnoćom“, tragično je ušao u svakodnevni ukrajinski govor.

Ukrajinci shvataju da će ova praznična sezona biti drugačija. Da bi se sačuvale preostale rezerve električne energije, zabranjena su praznična svetla i otkazani zimski festivali. Dečja pisma Deda Mrazu sada zahtevaju oklop za svoje vojnike, a zamračenja ometaju pripremu mnogih omiljenih prazničnih jela.

Ipak, hrana na ukrajinskom prazničnom stolu – i decenije ugnjetavanja, opstanka i otpora koje odražava – istrajava, čuvajući jedinstveno kulinarsko nasleđe Ukrajine.

Ukrajinci će naći način da održe što više normalnosti. Na kraju krajeva, volonteri su sušili zamrzavanjem i isporučivali svoj Unesko priznati boršč, ili supu od cvekle, na istočni front od prve invazije Rusije 2014.