Prvi čovek sleteo na Mesec na današnji dan 1969. godine: Istorijski korak Nila Armstronga

Letelica Apolo 11 Američke agencije za istraživanje svemira (NASA) lansirana je 16. jula 1969. godine. Misiju posade su, pored Armstronga, činili Edvin Baz Oldrin i Majkl Kolins, cilj je bio da stignu na Mesec, u čemu su i uspeli. Istorijski trenutak je pre 53 godine u TV prenosu, prema podacima BBC gledalo više od pola milijarde ljudi. Na planeti Zemlji tada je živelo 3,6 milijardi.

U momentu sletanja letelice, Armstrong, komandant Apola 11, rekao je: „Hjuston, ovde stanica Trankvoliti. Orao je sleteo.“ Iz kontrolne stanice u Hjustonu stigao je odgovor: „Primljeno, Trankvoliti, čujemo vas na zemlji. Gomila ljudi ovde je na ivici da se uguši. Opet dišemo.“

Drugi čovek koji je kročio na Mesec, dvadesetak minuta nakon Nila Armstronga bio je Baz Oldrin. Majkl Kolins je ostao bio u komandnom modulu. Tri astronauta vratila su se na Zemlju s oko 21 kilogramom Mesečevog kamenja, sletevši 24. jula u Tihi okean.

Kada je Nil Armstrong prihvatio da upravlja letelicom Apolo 11, počele su pripreme koje su trajale nekoliko meseci. I pored svega, tokom leta astronauti su se suočili sa problemom. Letelica je bila podešena na automatsko sletanje, ali je zbog problema Armstrong morao ručno da kontroliše sletanje, što je moglo da dovede do preteranog gubitka goriva. Međutim, sve je bilo u redu.

Glas Amerike podseća da je Apolo 11 ispunio viziju predsednika DŽona Kenedija o osvajanju Meseca pre Sovjetskog Saveza do kraja 1960-ih, koju je izrazio tokom govora u Kongresu 1961. godine. „Verujem da se ova nacija mora posvetiti postizanju cilja, pre završetka ove decenije, sletanja čoveka na Mesec i njegovog sigurnog povratka na Zemlju.“

Uspešan ishod ove svemirske misije predstavlja veliko postignuće u istoriji istraživanja i smatra se pobedom SAD u hladnoratovskoj svemirskoj trci sa Sovjetskim Savezom. Sovjeti su poveli, letom Jurija Gagarina u svemir 1961. ali su se Amerikanci „vratili u igru“, a pobedu u ovoj svemirskoj utakmici krinisali su i američkom zastavom koju su poboli na Mesec.

Upravo je vijorenje američke zastave u bezvazdušnom prostoru jedan od „dokaza“ pobornika teorija zavera koji veruju da je sletanje na Mesec laž i podvala. Majkl Rič, astronom i istraživač sa Univerziteta u Kaliforniji, tvrdi, međutim, da postoji jasno objašnjenje zašto se zastava vijorila. Zastavu je nabrala sila koju su upotrebili Armstrong i Oldrin da posade šipku zastave u zemlju. Zadržala je taj oblik zato što je gravitacija na Mesecu šest puta slabija nego na Zemlji.

Iako su naučnici jedan po jedan „dokaz“ pobornika teorije da je sletanje čoveka na Mesec prevara i dalje postoji prilično snažan pokret, koji veruje da je reč o američkoj izmišljotini. Na jačanje tog pokreta najviše je uticala knjiga Bila Kejsina, novinara kog je angažovalo odeljenje za odnose sa javnošću kompanija koja je sarađivala sa Američkom agencijom za istraživanje svemira, 1976. „Nikad nismo bili na Mesecu: Američka prevara vredna trideset milijardi dolara“, veoma je ojačala pokret onih koji ne veruju u sletanje na Mesec.

Oko pet odsto Amerikanaca veruje da su sletanja na Mesec lažirana, pokazale su ankete stručnjaka američke svemirske agencije NASA, urađene 2019. povodom 50-godišnjice sletanja Apolona na Mesec. Priče koje dovode u pitanje autentičnost slavnog trenutka Nila Armstronga o „malom koraku za čoveka, ali velikom za čovečanstvo“ počele su da kolaju gotovo istog trenutka kada se Apolo 11 vratio kući.

Jula 1970. u anketama je zabeleženo da je čak 30 odsto Amerikanaca smatralo da je misija Apolo 11 bila laž. Ta cifra je tokom čitavih sedamdesetih bila prilično visoka. Oni koji veruju da je sletanje bilo prevara, tvrde da američki svemirski program šezdesetih nije posedovao tehnologiju neophodnu da uspešno pošalje misiju na Mesec.

Smatraju da je NASA lažirala sletanje kako bi zadala odlučujući udarac SSSR-u i da je reč o lažiranom snimku iz Nevade, koji je režirao niko drugi do Stenli Kjubrik. U to vreme, Sovjeti su vodili u svemirskoj trci i čak uspešno spustili sondu na površinu Meseca. Sovjeti nikada nisu doveli u pitanje ovaj uspeh američkih astronauta i sletanje na Mesec.