Prvi potezi Donalda Trampa

Kako prenose agencije Tramp je dekretom naložio saveznim agencijama da prestanu da izdaju propise kojim se širi primenjivost zakona prethodne vlade. Time im se nalaže i da zamrznu propis o kažnjavanju pojedinaca ako nemaju zdravstveno osiguranje, što je jedna od najvažnijih odredbi Obaminog zakona.

Tramp je sinoć u Ovalnoj kancelariju u Beloj kući potpisao ovaj dekret, kao jednu od prvih svojih izvršnih naređenja, prenose inostrani mediji.  Uz njega su bili potpredsednik Majk Pens, šef kabineta Bele kuće Rajns Pribus i glavni savetnici. Tramp se tokom kampanje protivio Obamakeru i obećao je da će ga ukinuti. Prve Trampove odluke su „znak da Trampova administracija gleda da onesposobi zakon o zdravstvu kako god može“, rekao je Leri Levit iz Fondacije Kajzer Femili, koja se bavi analizom sistema zdravstva.

Biće međutim potrebno možda više meseci da se vidi puni uticaj ove Trampove direktive vezane za Obamaker, ministarstva zdravstva, ljudskih resursa i finansija će morati da izdaju propise koje odražavaju želje novog predsednika. Ovim se ne ukida  jednostrano taj zakon, on je i dalje na snazi, ali je naloženo državnim službama da deluju maksimalno da ga ograniče. Za promenu zakona potrebna je odluka Kongresa.

Tramp je takođe potpisao stupanje na dužnost svega dva ministra – odbrane Džejmsa Matisa i unutrašnje bezbednosti Džona Kelija, obojice bivših generala koje je Kongres SAD sinoć odobrio. Ostali ministri koje je Tramp odabrao za svoj kabinet, od kojih su neki sporni i među njegovim Rpublikancima, tek treba da dobiju odobrenje Kongresa.

Nekoliko sati nakon što je Tramp preuzeo predsedničku funkciju već se vide određene manje promene u njegovom okruženju u Beloj kući.

Tako je sa sajta Bele kuće uklonjena je stranica o LGBT populaciji. Umesto nje postavljena je stranica na kojoj možete da se prijavite kako biste na mejl adresu dobijali novosti o predsedniku, piše CBS. Na sajtu Bele kuće postavljeni su i planovi o trgovini, spoljnoj politici, sprovođenju zakona.

Tramp vratio je bistu bivšeg britanskog premijera Vinstona Čerčila u Ovalnu sobu, prenose američki mediji.

U Ovalnoj sobi je sada obilje detalja zlatne boje, videli su novinari koji su dovedeni u obilazak. Promene su od poda do plafona, sve u zlatnom tonu, ali je Tramp zadržao radni sto koji su predsednici koristili decenijama. 

Bistu, koju je iz kancelarije uklonio bivši američki lider Barak Obama 2009. godine, primetili su novinari u petak kada je Tramp potpisivao izvršne uredbe nakon inauguracije, navodi list „Hil“. Kada je Čerčilova bista uklonjena Bela kuća je saopštila da je to učinjeno kako bi se napravilo mesto za bistu Martina Lutera Kinga i bivšeg američkog predsednika Abrahama Linkolna, prenosi Sputnjik.

Britanska premijerka Tereza Mej mogla bi da bude prvi strani lider koji će se sastati sa predsednikom Trampom. „Telegraf“ je u petak, pozivajući se na neimenovane izvore, saopštio da Mejova sledećeg četvrtka planira da leti za Vašington. 

Na protestu protiv Trampa uhapšeno 217 demonstranata

Šef policije okruga Kolumbije u Vašingtonu izjavio je večeras da je uhapšeno 217 osoba koje se terete za izazivanje nereda i lakše ranjavanje šest policajaca za vreme demonstracija protiv predsednika Donalda Trampa, prenosi AP.

Policija je protiv demonstranata morala da upotrebi i suzavac.

U međuvremenu, demonstranti u centru Vašingtona sa vezanim rukama i licima okrenutim od policije uzvikuju: „Nećemo Trampa, Kju kluks klan, ni fašističku Ameriku“.

U sukobima u kojima je učestvovalo između 400 i 500 demonstranata, policija je bila primorana da upotrebi suzavac.

Samo nekoliko sati pre toga, maskirani mladići šutirali su kante za đubre i razbijali izloge, među kojima su bili izlozi prodavnica brze hrane i banki.

Širom Evrope, Azije, Australije i Novog Zelanda održavaju se protesti protiv Donalda Trampa. 

Foto: EPA/DAN HIMBRECHTS AUSTRALIA AND NEW ZEALAND OUT

Na Tauer bridžu u Londonu okačen je baner „Gradimo mostove, a ne zidove“, a nekoliko demonstranata je nosilo roze slova „Deluj sada“, dok su drugi ispred Parlamenta Velike Britanije držali transparente „Migranti su dobro došli ovde“.

Ispred Ambasade SAD u Londonu demonstranti su pevali protestne pesme.

U prestonici Škotske Edinburgu demonstranti su nosili transparente „Žene ustanite“ i „Ne postoji druga planeta“, kao odgovor na Trampovu nezainteresovanost za borbu protiv klimatskih promena. Protesti su održani i u Japanu, na Filipinima i u Belgiji, gde je stotine ljudi održalo „minut ćutanja“, držeći sveće i transparente kojima se brane „ženska prava“, prkoseći oštroj zimi.

U Tokiju nekoliko stotina demonstranata, uglavnom iseljenika iz Amerike, marširalo je centralnim gradskim ulicama noseći električne sveće i plastične karte na kojima je pisalo „Ženska prava su ljudska prava“. U glavnom gradu Filipina Manili demonstranti su ispred Ambasade SAD nosili transparente na kojima je pisalo da žele da američke trupe odu iz te zemlje i papirne zastave SAD sa nalepljenom glavom Donalda Trampa. Trampove protivnike najviše su razljutili njegovi komentari tokom predsedničke kampanje o ženama, ilegalnim migracijama i muslimanima, kao i najave da će podići zid na granici sa Meksikom.