„Zamisao da se Putin može pobediti bez većeg napora je samoubilački naivna“: Prvi predsednik nezavisne Litvanije za Politico

U intervjuu za Politico u svom domu na periferiji Vilnjusa, Landsbergis (91),  je izrazio zabrinutost da Zapad još uvek ne prepoznaje pun obim pretnje koju predstavlja Vladimir Putin – i da ne čini dovoljno da pomogne Ukrajini da pobedi ruske snage.

Zamisao da se Putin može pobediti bez mnogo većeg napora je „samoubilački naivna“, kaže on.

Landsbergis se u Litvaniji smatra herojem. Bivši profesor istorije muzike, pomogao je u organizaciji ključnih prodemokratskih demonstracija, održanih pre 35 godina, poznate kao Baltički put, kada je oko dva miliona Letonaca, Litvanaca i Estonaca formiralo ljudski lanac širom Baltika.

Demonstracija je održana je na 50. godišnjicu pakta Molotov-Ribentrop 1939. između nacističke Nemačke i Sovjetskog Saveza, koji je, između ostalih posledica, doveo do sovjetske okupacije baltičkih država.

Landsbergis je zatim nastavio da služi kao prvi šef države Litvanije nakon što je proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza, a kasnije je deceniju predstavljao zemlju kao član Evropskog parlamenta.

Njegov unuk, Gabrielius Landsbergis, trenutno je ministar spoljnih poslova Litvanije.

Istorija Nemačke je jedan od razloga zašto zemlja ima posebnu odgovornost da pomogne u odbrani Evrope od Putinove agresije, kaže Landsbergis.

Ali nemački kancelar Olaf Šolc, kako je rekao, nije bio na visini zadatka i on se ne ustručava da izrazi taj stav u čvrstim terminima.

Šolc „verovatno razume da se Rusija mora zaustaviti“, rekao je Landsbergis, ali ne čini dovoljno da zaista zaustavi Putina, što ga čini „nesvesno pomoćnikom ubice“.

Nemačka je učinila više od bilo koje druge evropske zemlje da pruži vojnu pomoć Ukrajini – druga posle SAD, ali je zemlja u poslednje vreme bila izložena kritikama jer je krenula da smanji pomoć Ukrajini u cilju štednje.

Nemačka vlada brani smanjenje, rekavši da će dodatno finansiranje za Ukrajinu doći iz plana da se koristi koristi od zamrznute ruske imovine.

„Nemačka neće odustati od podrške Ukrajini“, rekao je Šolc tokom posete Moldaviji ove nedelje.
„Nastavićemo da podržavamo Ukrajinu koliko god bude potrebno“.

U nastojanju da odbrani Litvaniju od potencijalne ruske invazije, Nemačka je izrazila nameru da pošalje 5.000 vojnika u Litvaniju do 2027. što bi predstavlja prvo stalno angažovanje stranih trupa u Berlinu od Drugog svetskog rata.

Ali širom Litvanije — zemlje u kojoj se mnogi ljudi plaše ruske invazije i gde ukrajinske zastave vise sa balkona kao sveprisutni znak solidarnosti — ovi napori se smatraju nedovoljnim.

Mnogi žele da Šolc poveća umesto da smanji pomoć Ukrajini i da toj zemlji obezbedi rakete dugog dometa – potez koji je Šolc odlučno odbio, iz straha da će isprovocirati Putina.

„Skraćivanjem pomoći i nedozvoljavanjem upotrebe nemačkog visokopreciznog oružja i previše opreznim na mnogo načina, kancelar Šolc veruje da donosi mudre odluke“, rekao je Ruslanas Iržikevičijus, istaknuti litvanski novinar i istoričar koji je takođe učestvovao u demonstracije Baltičkog puta kada je imao samo 16 godina.

Ali jedini način da se spreči pad Ukrajine i da ruske snage budu na granicama EU i NATO, dodao je, jeste „davanje ukrajinskoj vojnoj sposobnosti ne samo da se brani, već i da napada“.