„Prvi put sam mogao potpuno da dišem“: Kako je Francuska dala vize šestorici Rusa koji su pobegli sa ukrajinskog ratišta?

Rusi su u Pariz stigli odvojenim letovima u poslednjih nekoliko meseci nakon što su prvobitno pobegli iz Rusije u Kazahstan 2022. i 2023, navela je organizaciji koja pomaže vojnicima u bekstvu pozivajući se na izveštaje dezertera.

„Kada sam sleteo u Francusku, to je bio prvi put da sam mogao potpuno da dišem. Osećao sam smirenost i slobodu, najgore je bilo iza mene“, rekao je Aleksandar, bivši ruski vojnik po ugovoru koji je poslat u Ukrajinu i dezertirao tokom leta 2023, u intervjuu za Gardijan.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, desetine hiljada ruskih vojnika dezertiralo je ili odbilo naređenje za borbu, kažu aktivisti za ljudska prava i grupe koje pomažu vojnicima da pobegnu.

Ali zapad se dugo dvoumio da li da prihvati ruske vojnike koji su dezertirali, da li da ih tretira kao heroje, potencijalne bezbednosne rizike ili ratne zločince.

Dok su EU i njene države članice javno raspravljale o davanju azila ruskim dezerterima, nikakva odluka nije doneta i pokazalo se da je dezerterima teško da dobiju azil.

„Ovo je prvi put da je zemlja EU pustila grupu dezertera koji nisu imali putne isprave ili strane pasoše“, rekao je Ivan Čuviljajev, portparol Go By The Forest, grupe koja pomaže ruskim vojnicima da dezertiraju.

Pošto nisu mogli da putuju u Evropu ili da se suoče sa dugotrajnim zatvorom kod kuće, većina dezertera je pobegla u zemlje koje se graniče sa Rusijom, kao što su Jermenija i Kazahstan, gde su mogli da uđu bez pasoša, ali su ostali zarobljeni bez mogućnosti da putuju dalje.

Moskva se potrudila da im uđe u trag. Sve je veći broj incidenata u kojima su dezerteri koji su se krili u postsovjetskim zemljama kidnapovani ili deportovani nazad u Rusiju.

Njihova nesigurna situacija izazvala je sve glasnije pozive antiratnih aktivista da vojnicima pruže sigurno utočište tako što će im omogućiti da potraže utočište na zapadu.

„U Kazahstanu se nikada ne možete osećati bezbedno; samo morate da držite pognutu glavu“, rekao je Aleksandar, koji je živeo bez SIM kartice ili bankovnog računa kako bi izbegao da mu Rusija uđe u trag.

Iz Kazahstana, Aleksandar je počeo da vodi anonimni Jutjub kanal pozivajući druge vojnike da dezertiraju.

Antiratni zagovornici poput Čuviljajeva sada veruju da bi spremnost Francuske da prihvati dezertere mogla da postavi presedan i pošalje snažan signal drugim zapadnim zemljama, potencijalno ubrzavajući proces.

„Odluka Francuske rezultat je opsežne saradnje između francuskih vlasti i grupe organizacija za ljudska prava“, rekao je Čuviljajev, čija je organizacija pomogla preko 2.000 vojnika da pobegnu u inostranstvo.

„Nadamo se da ovo označava početak puštanja više dezertera u Evropu“, dodao je on.

Čuviljajev je rekao da je svaki od dezertera mesecima pomno proveravan zbog svog „snažnog, doslednog antiratnog stava“ pre nego što je pušten u Francusku.

„Razumemo da na zapadu postoje strahovi da neki možda nisu ono za šta se predstavljaju“, rekao je on.

Među onima kojima su date privremene vize bili su muškarci koji su se borili u ratu u Ukrajini, kao i vojni obveznici i oficiri koji su uspeli da izbegnu slanje na prve linije fronta.

Čuviljajev je verovao da bi njihov dolazak u Francusku mogao poslužiti kao podsticaj drugim Rusima da napuste vojsku.

„Za nekoga ko razmišlja o dezerterstvu, ključno je da zamisli budućnost u slobodnoj zemlji, a ne da se suoči sa zatvorom ili nesigurnim postojanjem u naciji koja se graniči sa Rusijom, koja živi u stalnom strahu od deportacije“, rekao je on.

Kremlj je nedavno pojačao svoje napore da obuzda dezerterstvo, hvata i zatvara vojnike u zemlji i inostranstvu, jer nastoji da zadovolji svoje stalne potrebe za radnom snagom u Ukrajini.

Da bi ih odvratio od dezerterstva, Putin je potpisao niz zakona kojima se pooštravaju kazne, uključujući zatvorske kazne do 15 godina i konfiskaciju imovine vojnika koji su u bekstvu.

Takođe su bili rasprostranjeni medijski izveštaji i lični izveštaji o takozvanim „rupama i jamama“, podrumima u kojima se oficiri i redovni vojnici danima drže protiv svoje volje zbog odbijanja da se bore.

Nezavisna novinska kuća Medijazona izvestila je da su vlasti pokrenule najmanje 7.400 slučajeva u poslednje dve godine protiv ruskih vojnika optuženih da su napustili svoje jedinice bez dozvole.

Prave brojke će verovatno biti veće s obzirom na sistematske pokušaje Kremlja da sakrije informacije o vojsci.

Rusija je, takođe, progonila dezertere koji se kriju u inostranstvu, pritiskajući zemlje u svojoj geopolitičkoj orbiti da predaju ruske dezertere.

Kazahstan je u decembru 2022. deportovao ruskog obaveštajca Mihaila Žilina, koji je dezertirao. U martu 2023. godine, ruski sud osudio je Žilina na šest i po godina zatvora.

Neki dezerteri su pretrpeli i gore ishode. U februaru, Maksim Kuzminov, ruski pilot koji je prebegao u Ukrajinu, ubijen je iz vatrenog oružja ispred svog stana u Španiji gde je boravio, u operaciji koja se široko pripisuje ruskim obaveštajnim službama.

Svestan koliko daleko je Rusija spremna da ide da bi kaznila dezertere, Aleksandar je izrazio nadu da će pomoći više bivših vojnika da se presele na zapad.

„Znam kroz šta ti momci prolaze. Ne možemo ih izneveriti“.