„Prvo sam pomislio na tog jadnog čoveka Miloševića“: Moskovski tajms tvrdi da je ruska elita nervozna zbog naloga za hapšenje Putina

Dok je Rusija formalno osudila odluku, a bivši predsednik Dmitrij Medvedev je čak zapretio da će ispaliti rakete na sedište MKS, iza kulisa je postojala zabrinutost zbog mogućih političkih posledica.

“Ovo je u suštini poziv na rušenje vlade u Rusiji“, rekao je poslanik vladajuće partije Jedinstvena Rusija za Moskovski tajms.

Specijalni sastanak je čak sazvan u Kremlju kako bi se razgovaralo o domaćem i međunarodnom odgovoru Rusije nekoliko dana nakon objave Međunarodnog krivičnog suda, rekao je za Moskvski tajms jedan službenik Kremlja i visoki zvaničnik vladajuće partije Jedinstvena Rusija.

Sastanku su prisustvovali službenici odeljenja Federalne službe bezbednosti (FSB) zadužene za zaštitu režima od unutrašnjih pretnji.

Nalog za hapšenje MKS-a, izdat 17. marta, ciljao je na Putina i Mariju Lvovu-Belovu, rusku komesarku za decu, koji se traže zbog ratnih zločina u vezi sa ilegalnim prevozom dece iz područja Ukrajine pod ruskom okupacijom.

Jedan zvaničnik Kremlja rekao je za Moskvski tajms da je bio uznemiren kada je čuo vest.

“Prvo sam pomislio na tog jadnog čoveka [bivšeg srpskog lidera Slobodana] Miloševića”, rekao je on.

Odluke MKS-a su „pravno zanemarljive“, rekao je Putinov portparol Dmitrij Peskov na dan objavljivanja.

Nekoliko sati kasnije, šef ruskog istražnog komiteta Aleksandar Bastrikin naredio je svom osoblju da utvrdi identitet sudija koji su doneli odluku.

Tri dana kasnije, Istražni komitet je saopštio da je pokrenut krivični postupak protiv trojice sudija MKS-a i tužioca MKS-a Karima Ahmada Kana.

Bivši predsednik Dmitrij Medvedev je čak otišao toliko daleko da je zapretio da će Rusija napasti sud MKS u Hagu hipersoničnim oružjem.

U isto vreme, međutim, činilo se da su neki u ruskoj eliti istinski zbunjeni odlukom MKS-a.

Za domaću rusku publiku, reakcija Kremlja bila je nijansiranija – ali i fokusirana na to da odluka MKS-a izgleda nezakonita ili beznačajna.

Kremlj je zatražio od zvaničnika širom vlade ideje za moguće odgovore na nalog MKS, prema rečima zvaničnika Kremlja u ruskom parlamentu.

Komesarka za decu Lvova-Belova održala je konferenciju za štampu 4. aprila na kojoj je branila svoje postupke kada je u pitanju odvođenje dece iz Ukrajine i umanjila značaj naloga za hapšenje.

“Optužbe su veoma apstraktne. Nismo dobili nikakva dokumenta. Ne razumemo za šta smo optuženi“, rekla je ona.

Ali čini se da su glavni domaći odgovor Rusije amandmani podneti Državnoj Dumi ranije ovog meseca koji bi efektivno stavili van zakona MKS.

Ako budu usvojene, izmene bi predsedniku dale ovlašćenje da „zaštiti građane u slučaju odluka stranih međunarodnih tela koje su u suprotnosti sa ruskim zakonodavstvom“ i nametnule bi strože kazne za pomaganje međunarodnim organizacijama.

Možda najočigledniji znak uzbune zbog mogućih posledica naloga MKS-a bila je početna reakcija na vesti ruskih državnih televizijskih kanala.

Prve vesti nakon odluke MKS su jednostavno ignorisale pominjanje naloga za hapšenje ili su ga samo usputno adresirale.