U subotu uveče, desio se izuzetno redak slučaj da osoba iz Južne Koreje pređe strogo čuvanu granicu i prebegne u Severnu Koreju.
Kako javlja Bi bi si, pretpostavlja se da je reč o državljaninu Južne Koreje, koji je uspeo da izbegne otkrivanje nekoliko sati uprkos operaciji potrage južnokorejske vojske.
Kako je saopštio Zajednički komitet načelnika štabova Južne Koreje, ta osoba je otkrivena u subotu u 21.20 po lokalnom vremenu, pomoću opreme za nadzor u „demilitarizovanoj zoni“ koja deli Korejsko poluostrvo.
„Potvrđeno je da je osoba prešla vojnu liniju razgraničenja ka severu“, dodaje se u saopštenju. Osoba još nije identifikovana, rekao je zvaničnik komiteta, dodajući da su južnokorejske vlasti poslale poruku Severu u vezi sa incidentom. Severna Koreja zbog pandemije navodno sprovodi politiku pucanja na licu mesta.
Između dve Koreje na podeljenom ostrvu rat iz pedesetih godina dvadesetog veka formalno još nije završen, a Demilitarizovana zona između dve zemlje predstavlja najstrože čuvanu granicu na svetu. Puna je nagaznih mina, ograđena električnom ogradom i bodljikavom žicom, a nadzorne kamere i naoružani stražari bi trebalo da budu u pripravnosti 24 sata dnevno.
Zbog dugogodišnje represije i siromaštva više od 30.000 ljudi pobeglo je iz komunističke Severne Koreje u kapitalističku Južnu Koreju tokom nekoliko decenija posle Korejskog rata, ali prelazi u drugom pravcu su izuzetno retki. Ogromna većina Severnokorejaca koji se odluče na bekstvo najčešće prvo pobegne u Kinu, a odatle u Južnu Koreju, podseća agencija Beta.
Samo nekoliko se usudilo da pređe Demilitarizovanu zonu ograđenu bodljikavom žicom u kojoj je postavljen veliki broj mina. Zvaničnici odbrane u Seulu obećali su da će revidirati sistem odbrane granice nakon sličnih kršenja u prošlosti.
Pre dve godine, južnokorejski državljanin prebegao je u Severnu Koreju. Čoe In-guk je sin dvoje visokorangiranih južnokorejskih diplomata koji su, takođe, prebegli u Severnu Koreju 80-ih godina prošlog veka. Severna Koreja je toplo dočekala roditelje i sina, ali njihovi građani koji pokušaju da prebegnu na Jug, ne prolaze tako dobro.
Kako legalan prelaz nije moguć, koriste se najrazličitije metode bekstva, do sada glavnom preko Kine. U proseku desetak ljudi godišnje uspe da prebegne u Južnu Koreju, svi sa sličnim pričama o nemaštini, gladi, represiji severnokorejskom režima. I porodice prebega suočavaju se sa kaznama i završavaju u kažnjeničkim logorima i višegodišnjim kaznama.
Kim Kuk- Song, bivši pukovnik u vojsci Severne Koreje, sada disident na južnom delu ostrva govorio je prošle godine za Bi-Bi-Si i potvrdio mnoge priče zapadnih medija o načinu vladavine na severnom delu korejskog poluostrva. Kim je proveo 30 godina u vojsci i špijunskim agencijama Severne Koreje i stigao do vrha. Agencije su bile „oči, uši i mozak Vrhovnog vođe“, kaže on.
Prebegao je u Južnu Koreju 2014. i sarađuje sa obaveštajnom službom te zemlje. Za vođstvo Severne Koreje tvrdi da očajnički želi da zaradi na bilo koji način, od trgovine drogom do prodaje oružja na Bliskom istoku i u Africi. Tvrdi da špijunske i sajber mreže ove zemlje mogu dopreti do svih delova sveta. Aktuelnog “vrhovnog vođu” Kim Džong-Una, koji je nedavno obeležio 10 godina vlasti predstavlja kao mladića željnog da se dokaže kao „ratnik“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.