„Nezapamćen izazov za Evropu“: Publiko o posezanju Trampa za Grenlandom

Želja Donalda Trampa da Grenland pripoji SAD i spremnost da u tome dopusti i primenu sile je novi, do sada nezapamćeni izazov za teritorijalni integritet Evrope, piše dnevnik.

„Ako Danci ne oklevaju da brane svoje granice, ni ostali Evropljani ne smeju da oklevaju. A odlučna reakcija Francuske i Nemačke je signal u dobrom pravcu“, piše Publiko.

List dodaje da je Evropa bila upozorena da mora sve više da se pouzdaje u sebe, „u svetu koji postaje sve neprijateljskiji prema demokratskim i liberalnim načelima na kojima je kontinent izgrađen“, piše dnevnik.

„Ukrajina je možda daleko, ali tamo je u igri naša budućnost. Grenland neće biti drugačiji“, ocenjuje uticajni portugalski dnevnik.

I britanski Telegraf piše da je Tramp odbio da isključi upotrebu sile u preuzimanju najvećeg ostrva u svetu Grenlanda, koji je, iako autonoman, pod suverenitetom Danske.

„Kakvu bi to poruku poslalo Kini koja opet želi da pretvori Tajvan u svog vazala. Jasno je da iza Trampove retorike stoji strah od kineskog ekspanzionizma, i njegovo protivljenje odluci Velike Britanije da prepusti arhipelag Čagos Mauricijusu“, piše londonski dnevnik

„Međutim, to mora ostati stvar Grenlanđana. Neka oni odluče u svojoj budućnosti“, piše list.

List podseća da je danska vlada već tokom prvog Trampovog mandata odlučno odbacila Trampove ambicije vezane za Grenland, i da je on 2019. godine otkazao državnu posetu Danskoj nakon što je premijerka Mete Frederiksen nazvala njegovu ideju „apsurdnom“.

Izgleda da je ona, dodaje Telegraf, zaboravila da je Danska 1917. godine za 25 milion dolara u zlatu prodala ono što se sada naziva Američka devičanska ostrva. Telegraf podseća i da je Rusija 1867. godine za svega 7,2 miliona dolara prodala Americi Aljasku – teritoriju od 1.720.000 kvadratnih killometara.

„Ipak, velika razlika je to što Grenland nije na prodaju“, piše dnevnik.