Puč u Nigeru: Kako reaguju EU i Francuska?

U fokusu je posebno uloga Francuske u toj zapadnoafričkoj zemlji. O tome šta planiraju Pariz i Brisel piše Dojče vele.

U vojnom puču u zapadnoafričkoj državi Nigeru prošle srede (26. jul) svrgnut je s vlasti demokratski izabrani predsednik Mohamed Bazum. U petak komandant predsedničke garde, general Abdurahman Tijani proglasio se novim vlastodršcem. Prošlog vikenda, Evropska unija je objavila da neće priznati novu vlast.

Zemlje EU obustavile finansiranje

Osim toga, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj saopštio je da su do daljeg obustavljeni sva finansijska pomoć i bezbednosno-politička saradnja. I Francuska je u subotu najavila prekid pružanja svih oblika razvojne pomoći. U ponedeljak je istu meru donela i nemačka vlada. Objavljeno je da su obustavljene sve isplate nigerskoj vladi, kao i bilateralna razvojna saradnja.

Osim toga, EU i Francuska su od novih vlastodržaca zatražili ponovnu uspostavljanje ustavnog poretka. General Tijani je naveo da su razlozi za državni udar pogoršana bezbednosna situacija u zemlji i nezadovoljstvo vladom i njenom ekonomskom i socijalnom politikom. Te stavove odbacuju dva savetnika svrgnutog predsednika i navode da su razlozi za puč lične prirode, prenela je francuska novinska agencija AFP.

Leonard Kolomba-Peteng iz Centra za međunarodne odnose Pariskog instituta političkih nauka (Sciences Po), smatra da je u trenutnoj situaciji teško reći kakvu vladu pučisti žele. Jasno je samo, kako kaže, da su oni ukinuli važeći sistem i zabranili svako mešanje u unutrašnje poslove Nigera.

EU podržava ultimatum ECOWAS

I Ekonomska zajednica država zapadne Afrike (ECOWAS) osudila je vojni puč u Nigeru i uvela sankcije novom režimu. Ona je takođe pučistima u nedelju dala rok od nedelju dana za ponovno uspostavljanje ranije stanja. U protivnom će, kako je saopšteno, za ponovno uspostavljanje ustavnog poretka biti preduzete sve neophodne mere, uključujući i moguću upotrebu sile.

Leonard Kolomba-Peteng smatra da je ta pretnja sumnjiva s obzirom na to da još uvek nije jasan cilj državnog udara. „Mislim da se tu mnogo ne pregovora sa samom vojskom. Prva međunarodna reakcija je – radije izvršiti pritisak, nego pregovarati i pokušati da se shvati šta se događa.“

Evropska unija je u ponedeljak ujutro pozdravila mere koje je najavila ECOWAS. „EU podržava sve mere koje je ECOWAS preduzela kao reakciju na taj puč“, saopštio je Borelj. I Francuska je pozdravila odluke ECOWAS.

Demonstracije ispred francuske ambasade

Prema izveštajima medija, u glavnom gradu Nijameju ispred francuske ambasade eskalirale su demonstracije pristalica pučista. Agencija AFP izveštava da je skinuta tabla sa zgrade i da su izvikivane parole protiv Francuske. Istovremeno su iskazivane simpatije za Rusiju. Kada su pojedini demonstranti pokušali da uđu u zgradu ambasade, oterani su suzavcem.

U nedelju je iz Jelisejske palate saopšteno da francuski predsednik neće trpeti napade protiv Francuske i njenih interesa. Osim toga, Emanuel Makron je najavio „trenutnu i nemilosrdnu reakciju Francuske“ u slučaju napada na francuske državljane. Vlada u Parizu u ponedeljak opovrgla tvrdnje nigerske vojske da je u odbrani ambasade upotrebljeno oružje.

Francuska, bivša kolonijalna vlast u Nigeru, i danas igra posebnu ulogu u toj zemlji. Kolomba-Peteng ukazuje da Pariz tamo ima brojne interese: „Ne sme se zaboraviti da Francuska ima kompletnu razvojnu i sigurnosnu agendu u tom regionu.“ Osim toga, jedna francuska firma eksploatiše uranijum na severu Nigera, podseća Kolomba-Peteng u intervjuu za DW. No, to nisu jedini razlozi zbog kojih neki u Nigeru smatraju da Francuska ima „prikrivenu neokolonijalnu agendu“, kaže politikolog.

Francuska je proteklih godina u tom regionu bila vojno angažirana u borbi protiv islamističkih terorističkih grupa. Nakon državnog udara u Maliju, Pariz je u junu 2021. okončao svoje vojno prisustvo u zoni Sahela u dotadašnjem obliku. Tamo je, u sklopu „Operacije Barhan“ u nekim trenucima bilo i do 5.000 francuskih vojnika. U januaru je Pariz povukao jedinice iz Burkine Faso, pri čemu je ulogu igralo i antifrancusko raspoloženje u toj zemlji. Ako pučisti u Nigeru ostanu na vlasti, smatra Kolomba-Peting, to bi moglo da znači daljnji gubitak francuskog uticaja u regionu.