„Da li su razgovori sa Srbijom zašli u ćorsokak i koje je psovke izgovorio Vučić na susretu 14. septembra?“: Gardijan o situaciji na Kosovu

Više od decenije posredničkih napora pod vođstvom Evrope nisu uspeli da normalizuju odnose između dve zemlje, a Beograd i dalje odbija da prizna nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. u okviru plana pod pokroviteljstvom UN, piše britanski list.

Ukazuje da su danas ponovo porasle tenzije nakon ubistva policajca i ranjavanja drugog na severu Kosova, u prvom nasilju u regionu za nekoliko meseci.

Premijer Aljbin Kurti rekao je u intervjuu za Gardijan pre nasilja ovog vikenda da je kontinuirana nestabilnost učinila region „igralištem za geopolitičke igre Ruske Federacije i Narodne Republike Kine“.

Kurti je poslednji neuspeli sastanak 14. septembra između njega i predsednika Srbije Aleksandra Vučića opisao kao debakl i rekao da je specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak „izgubio neutralnost“.

Prema Kurtijevom izveštaju, Lajčak nije uspeo da prenese kosovskim građanima pismenu pregovaračku poziciju Srbije, već im je ona predstavljena tek nakon što su pregovori prekinuti. Kurti je rekao da je dokument o poziciji star više od šest meseci.

„Nema daljeg pomaka sa ovom metodom“, rekao je Kurti. „Sastanak od 14. septembra pokazao je granice starih metoda“.

On je optužio Vučića da ga je tokom razgovora vređao, što je, kako je rekao, postala redovna pojava bez napora posrednika da to spreče.

„On dosta često vređa i psuje na srpskom tokom ove dve godine“, rekao je Kurti. „Tražio sam od posrednika da ga zaustave i da to osude, ali to se nikada ne dešava“.

Na drugom samitu, u Moldaviji 1. juna, kome su prisustvovali Francuz Emanuel Makron, Nemac Olaf Šolc i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel, Vučić je uvredio kosovsku predsednicu Vjosu Osmani, saopštio je njen kabinet.

„On se predsednici Kosova i njenom pratećem osoblju obratio pogrdnim i dehumanizujućim izrazom ’pacovi‘“, rekao je Bljerim Vela, šef kabineta Vjose Osmani.

„Vučićevi napadi besa odražavaju njegovu ličnost i nesposobnost da prihvati različita mišljenja“.

Jedan izvor je rekao da iako Makron i Šolc nisu mogli da razumeju šta govori, Vučićev „govor tela pokazivao da je „iritiran“ i da nije želeo da bude u prostoriji sa Kosovarima.

Kurti nije želeo da precizira koje je epitete srpski predsednik navodno upotrebio protiv njega, ali kosovske diplomate kažu da je jedna od uvredljivih reči korišćenih na ranijim sastancima bila „šiptar“, što je etnička uvreda na srpskom jeziku koja se odnosi na Albance.

„Osećam se kao školski nasilnik kome školska uprava odaje počasti, osim što je u ovom slučaju školski nasilnik počinio genocid i verni je saveznik Vladimira Putina“, rekao je Kurti.

Kancelarija predsednika Srbije nije odgovorila na zahteve za komenta Gardijana.

Etničke uvrede imaju poseban uticaj u regionu jer odražavaju retoriku koja je pratila brutalnu borbu protiv pobunjenika i kampanju etničkog čišćenja od strane srpskih snaga krajem 1990-ih pod tadašnjim predsednikom Slobodanom Miloševićem.

Ubijeno je više od 10.000 ljudi, velikom većinom  iz većinske etničke albanske zajednice na Kosovu.

Evropski posrednici smatrali su da su napravili iskorak u februaru kada su se Vučić i Kurti sastali u Briselu i dogovorili „put ka normalizaciji“.

Prema sporazumu, obe zemlje bi jedna drugoj priznavale pasoše, zastave i simbole, Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, a Kosovo bi „obezbedilo odgovarajući nivo samoupravljanja srpskoj zajednici na Kosovu“.

Uprkos tome što je narednog meseca na odvojenom sastanku na Ohridskom jezeru u Severnoj Makedoniji usmeno odobrio briselski dokument i aneks za implementaciju, Vučić je odbio da potpiše i jedno i drugo i ubrzo potom odustao, podgrevajući nepoverenje u Kosovo.

Nakon što su zvaničnici EU pozdravili Ohrid kao uspeh, Vučić se na srpskoj televiziji pojavio kako bi uverio svoje pristalice da ništa nije potpisao, jer, reći će: „imam strašne bolove u desnoj ruci“, dodajući: „Očekujem da će taj bol trajati četiri godine“.

Nedugo zatim, u aprilu, Beograd je direktno prekršio Ohridski sporazum protiveći se članstvu Kosova u Savetu Evrope.

Od izbijanja rata u Ukrajini, Kosovo veruje da se prioritet promenio kako bi se osiguralo da Srbija ne padne dalje pod uticaj Rusije.

Tvrdi se da su EU i SAD umesto toga usredsredile svoje kritike na Kurtijevu vladu jer nije uspostavila asocijaciju opština sa srpskom većinom kako bi srpskim oblastima dala veću autonomiju.

Edvard P. Džozef, bivši zamenik šefa misije OEBS na Kosovu  tvrdi da je Kurti bio opravdan što je bio oprezan.

„Nije pogrešio što zahteva stvarne specifičnosti i stvarne garancije od SAD i EU o primeni ovog sporazuma na srpskoj strani“, rekao je Džozef, sada viši saradnik u Školi za napredne međunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins. „To je strateško pitanje. On bi dao autonomiju separatističkoj grupi koju kontroliše mnogo veći, neprijateljski sused“.

Kurti je rekao da je otišao na poslednji sastanak 14. septembra sa predlozima o tome kako bi se kosovski i srpski koraci mogli isplanirati. Prema njegovim rečima, Lajčak, izaslanik EU, rekao je da predlozi neće funkcionisati jer su u suprotnosti sa stavom Srbije.

Kada je kosovski premijer zatražio da vidi papir sa stavom Srbije, Lajčak je rekao da je on dat Kurtijevom zameniku pre sastanka.

Međutim, on je rekao da nije dobio ništa, pa je Kurti otišao da se suoči sa Lajčakom, koji je tada rekao da njegov tim još uvek „pokušava da preuzme dokument“ .

Prema Kurtijevim rečima, ispostavilo se da je nedostajući dokument izradila Srbija još pre martovskog sporazuma i insistira na tome da nema napretka dok Kurti ne osnuje Asocijaciju srpskih opština. Pred njegovim očima, Lajčak je bespogovorno prihvatio srpske uslove.

„Zato sam bio zgrožen. Bio sam šokiran“, rekao je Kurti. „Mislim da EU nije obaveštena o tome. Preverili su ovaj veoma važan posao ovoj osobi koja je izgubila neutralnost.”

Lajčakova kancelarija odbila je da komentariše zapisnik o Kurtijevoj verziji događaja.

Glavni portparol EU za spoljne poslove rekao je da Kurtijev izveštaj „ne odražava istinu i da je netačan“. On je rekao da je 27 država članica ponovilo punu podršku dijalogu, Borelju koji vodi razgovore i Lajčaku. On je kritikovao Kurtija zbog kršenja poverljivosti.

„Države članice EU27 su takođe podsetile gospodina Kurtija na odgovornost da se poštuje princip poverljivosti u dijalogu, koji je ključna komponenta svakog politički osetljivog pregovaračkog procesa“, rekao je portparol.

Pristup SAD i EU izazvao je kritike na drugim mestima. U avgustu je grupa istaknutih zapadnih političara, uključujući predsednike američkih, nemačkih i britanskih parlamentarnih odbora za spoljne poslove, pisala liderima SAD i EU kako bi pozvala na promenu, kako su rekli, pristupa usredsređenog na Srbiju.

U oštrom pismu su pozvali da „međunarodna zajednica uči iz naše prošlosti i da osigura da ne usvojimo politiku usredsređenu na Beograd za Balkan“.

Aleksandra Tomanić, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan, rekla je da sastanci EU postaju besmisleni, pa čak i kontraproduktivni.

Nije dovoljno ‘olakšavanje’ dijaloga gde obe strane imaju potpuno suprotne ciljeve – rekla je Tomanić.

„Obezbeđivanje kancelarijskog prostora i kolačića i nastavak ‘dijaloga’ godinama će dovesti do još veće frustracije, daljeg povećanja nepoverenja i na kraju tenzija, kao što sada vidimo.

Donika Emini, koja vodi koaliciju kosovskih nevladinih organizacija pod nazivom Platforma CiviKos, složila se da je svojim „pogrešnim procenama” Kurti „izgubio Srbe na severu i da će trebati mnogo vremena da se ovaj odnos popravi”.

Međutim, ona je rekla da je Kurti bio u pravu što nije osnovao asocijaciju srpskih opština bez čvrstih garancija EU i SAD o napretku ka normalizaciji sa Srbijom.

U suprotnom, kaže Emini, „oni bi bili još jedan sloj vlasti dublje, Kosovo će biti nefunkcionalnije iznutra i ništa neće pomeriti ni na međunarodnom planu ni u odnosu na Srbiju“.

Emini je dodala: „Mislim da su preoptimistični da će se Vučić okrenuti ka Zapadu ako izvrše pritisak na Kurtija i udovolje srpskim zahtevima prema Kosovu“.

Džozef tvrdi da Zapad neće imati uticaja na Srbiju, dok četiri članice NATO-a – Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija –  ne priznaju Kosovo, uglavnom iz straha od presedana koji bi stvorio uslove za secesionističke regione u njihovim zemljama.

Kao način da se izađe iz ćorsokaka, on je tvrdio da bi ukrajinsko priznanje Kosova moglo da bude katalizator za ubeđivanje četvorice evropskih pristalica da slede njihov primer. Kurti je rekao da je pokrenuo to pitanje kada se sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

On je dodao: „Verujem da bi priznanje od strane Ukrajine predstavljalo duboko razumevanje i solidarnost jedni sa drugima protiv autoritarne agresije“.