Puhovski: Sekira umesto pincete

Nezavisni politički analitičar Žarko Puhovski kaže za vladin probni balon, da je „vlada očito sekirom počela rešavati stvari koje je davno trebalo rešiti pincetom“.

Index.hr podseća da je u Nemačkoj 1. januara ove godine na snagu stupio rigorozan zakon koji propisuje kaznu od 50 miliona evra za društvene medije koji u propisanom roku ne obrišu sporni sadržaj.

Iako nikakvi detalji o novom zakonu nisu poznati, pretpostavlja se da će se uvesti kazne za ilegalne sadržaje koje kompanije poput Fejsbuka, Tvitera i Gugla ne uklone u određenom roku.

Portal ukazuje da Hrvatska ima krivični zakon koji uređuje i kažnjava govor mržnje i citira:

„Ko putem štampe, radija, televizije, informativnog sistema ili mreže, na javnom skupu ili na drugi način javno podstiče ili javnosti učini dostupnim letke, slike ili druge materijale kojima se poziva na nasilje ili mržnju usmerenu prema grupi ljudi ili pripadniku grupe zbog njihove rasne, verske, nacionalne ili etničke pripadnosti, jezika, poretla, boje kože, polnog opredeljenja, rodnog identiteta, invaliditeta ili kakvih drugih osobina, kaznić će se kaznom zatvora do tri godine.“

Povodom vladinog probnog balona o novom zakonu koji bi oštro trebalo da reguliše objave na društvenim mrežama, nezavisi politički analitičar Žarko Puhovski kaže da je „vlada očito sekirom počela rešavati stvari koje su davno trebali rešiti pincetom“.

„Nisu postupali kad je trebalo postupati, a sad hoće pokazati delotvornost drastičnim najavama. Kod nas uopšte nema jasnog stava o tome što je govor mržnje, a to je zapravo govor koji se odnosi na osobe koje se napada s obzirom na poreklo, nacionalnost i ostale karakteristike koje se ne mogu promeniti“, ukazuje on.

‘Glupi Hrvat’ i ‘glupi muškarac’ jest govor mržnje, ali ‘glupi liberal’ nije. Kad nekog napadate po pripadnosti koja mu je unapred zadata, to je govor mržnje“, kaže Puhovski, koji smatra da važeći Krivični zakon prilično dobro definiše govor mržnje, pa je samim tim nejasna potreba za novim zakonom.

„Tu nije potreban novi zakon nego uputstvo Vrhovnog suda o tome kako sudovi treba da funkcioniše u takvim slučajevima“, smatra Puhovski, koji dodaje kako je sudska praksa u Hrvatskoj pokazala da se prihvata tzv. ekstrateritorijalnost interneta.

Ono što se sankcioniše u stvarnom svetu prolazi nekažnjeno na internetu, ali to nije problem nepostojećeg zakona, jer zakon postoji i jasno reguliše govor mržnje, koliko njegovog nesprovođenja u sudskoj praksi, kaže Puhovski.

„Ako to već imamo u zakonu koji ne funkcioniše u praksi, zašto bismo verovali novom zakonu?“ pita Puhovski i naglašava da bi novi zakon trebalo da oštro kontroliše one koji na društvenim mrežama šire lažne vesti.

Ko će u Hrvatskoj odlučivati što su to lažne vsti, a što nisu, pita Puhovski.

„Lažne vesti su nešto što se mora maksimalno restriktivno tumačiti. Lažne vesti ne mogu biti nečiji komentari, iznošenje vrednosnih stavova – lažna vest je kad neko svesno i namerno, znajući što je istina, objavi lažan podatak kako bi manipulisao javnošću“, uakzuje Puhovski.

Trebalo bi dokazati da je onaj ko je objavio lažnu vest znao što je istina, ali je objavio laž uprkos tome. I takve slučajeve treba drakonski kažnjavati“, dodaje Puhovski.

Ali, kako je naglasio, s obzirom na to da je potpuno nejasno ko bi to u Hrvatskoj trebalo u kratkom roku procenjivati šta je lažna vest, a šta nije, otvara se mogućnost zloupotrebe najavljenog zakona o cenzure sadržaja koji ne odgovara vladajućim.

„Naravno da postoji opasnost od jedne nove vrste cenzure na društvenim mrežama, o tome uopšte nema spora. Treba biti strašno oprezan i restriktivan da to ne postane cenzura sadržaja koji se nekome ne sviđa iz ovih ili onih razloga. Dodatan problem je što sudski procesi u Hrvatskoj traju jako dugo pa je samim time upoređivanje s Nemačkom i njihovim pravosuđem besmislena“, smatra Puhovski.