Pukotina u zapadnim sankcijama Moskvi

Posle četiri sata žučne rasprave i skoro pet sati glasanja o amandmanima, 118 delegata PS SE je, na veliko nezadovoljstvo Ukrajine, prihvatilo da se ruska delegacija vrati u PS SE, 62 člana su bila protiv, dok se deset uzdržalo od glasanja. Rusija će tako već od danas moći da učestvuje u izboru generalnog sekretara Saveta Evrope, panevropske organizacije za zaštitu ljudskih prava.

Zamenik predsednika Državne dume Petar Tolstoj kaže da su članice PS SE do kasno u noć razmatrale više od 200 amandmana koje su podneli delegati Ukrajine i Britanije sa ciljem, kako je rekao, da se odloži usvajanje rezolucije kojom se ruskoj delegaciji dozvoljava povratak u to telo i učešće na letnjem zasedanju.

– Sem izgubljenog vremena i napora njihovih evropskih kolega, ništa nisu postigli, pošto su ti amandmani odbačeni – rekao je Tolstoj. Prema njegovim rečima, odobrena je rezolucija koju je podnela belgijska predstavnica Petra de Suter.

Tolstoj je naveo da je ona „pokazala mnogo strpljenja i metodično objasnila svoj stav što se tiče svakog besmislenog amandmana ukrajinske delegacije“. „Pravo članova da glasaju, da govore i budu predstavljeni u Skupštini i njenim organima ne mogu biti suspendovana niti poništena u kontekstu osporavanja ili revidiranja ovlašćenja“, navodi se u tekstu dokumenta. Kako se naglašava, „osnovna prava ne mogu biti ni na koji način sankcionisana“.

Predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin izjavio je da je ruska delegacija u PS SE, nakon dobijenog poziva da učestvuje u junskom zasedanju, podnela zahtev za potvrđivanje svojih ovlašćenja. Međutim, on je upozorio da bi tokom potvrde ovlašćenja „destruktivne snage“ mogle da pokušaju da ograniče ruska prava, što se i dogodilo pošto su poslanici na jučerašnjoj sednici osporili nadležnosti ruske delegacije. „Mi imamo potrebnu većinu“, izjavila je predsedavajuća PS SE Lilijan Mori Paske na kraju glasanja o ovoj inicijativi.

Kako bi se osporile nadležnosti potrebna je podrška 30 poslanika iz pet država. Sada će, prema pravilima organizacije, biti sastavljen izveštaj o ograničenju nadležnosti koji će uskoro biti stavljen na glasanje. U slučaju usvajanja izveštaja, nadležnosti će biti ograničene, u suprotnom – ruska delegacija će sačuvati svoja prava u punom obimu. Petar Tolstoj je već upozorio da Rusija neće prihvatiti nikakva ograničenja svojih nadležnosti.

– Povratak Rusije u Savet Evrope je dugo očekivana vest pre svega u samoj Evropi, koja oseća priličan pritisak usled težine američke politike prema Rusiji. Amerika je žestoko reagovala na poteze Rusije prema Krimu i Ukrajini – kaže za Danas bivši ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vladislav Jovanović.

On napominje da je Amerika za sobom povukla i zapadnu Evropu, što, smatra, nije odgovaralo dugoročnim evropskim interesima, i naglašava pozitivne strane povratka Rusije u Savet Evrope.

– Zastupljenost što većeg broja zemalja u nekom međunarodnom telu je pozitivna stvar jer omogućava kontakt i održavanje odnosa i međusobnih uticaja. Isto tako, svako suspendovanje jedne zemlje iz nekog međunarodnog tela, kao što je Savet Evrope, je po definiciji nepovoljno. Zato je ponovno učešće u radu PS SE važno jer Rusija izlazi iz izolacije, a slika Evrope se upotpunjuje – zaključio je Jovanović.

PS SE je jedan od organa Saveta Evrope i u njemu su delegacije parlamenata 47 država članica. Ona nema ovlašćenja da daje obavezujuće naloge, ali može da daje preporuke i da od nacionalnih vlada zahteva da polože račune o ljudskim pravim pravima i demokratiji. Pošto je Rusija 2014. pripojila Krim, ruskim predstavnicima u PS SE je oduzeto pravo glasa. Moskva je odgovorila najpre bojkotom PS SE a zatim, od 2017, i prestankom plaćanja godišnjeg doprinosa budžetu Saveta Evrope.

U želji da obezbedi da ne bude novih sankcija Moskva je zapretila i istupanjem iz Saveta Evrope, što bi bio prvi takav slučaj ikada. Takođe, ruski građani u tom slučaju više ne bi mogli da se obraćaju Evropskom sudu za ljudska prava, sudskom ogranku Saveta Evrope. Takvu ekstremnu mogućnost je većina zemalja želela da izbegne, iako neke, poput Ukrajine, baltičkih država i Velike Britanije, smatraju da je otvaranje vrata Rusiji prva pukotina u zapadnim sankcijama Moskvi uvedenim posle pripajanja Krima.