Pupovac: Na prostoru bivše Jugoslavije i dalje se ratuje „komemorativnim politikama sećanja“

Pupovac je u selu Donji Skrad, kod Karlovca, upozorio da se „retko sećamo strahota koje su prošli drugi i stradanja koja su se dogodila drugima“ i da nam „jednako retko dopire do svesti do koje smo mere pijetet sopstvenog stradanja pretvorili u političko-versko podgrejavanje mržnje i neprijateljstva“, prenosi Radio slobodna Evropa.

Tako su i danas komemorativne politike sećanja pretvorene u neku vrstu produžetka ratovanja, bez svesti da pravi i potpuni mir može biti postignut samo promenama takvih političkih komemorativnih praksi, kazao je Pupovac.

Istakao je da, za razliku od Nemačke i Francuske, Nemačke i Poljske, Jugoslavije i Italije ili Jugoslavije i Nemačke, koje su 26 godina posle Drugog svetskog rata stvarale zajedničku Evropu i otvarale prostor prijateljstvima, posle raspada Jugoslavije mi se dalje ukopavamo i produbljujemo rovove svojim politikama sećanja.

Pupovac je naglasio da pomirenje nije „gest, ni ritual jednom godišnje“, već da to ttreba da se radi tokom cele godine kroz otklon od ratnih politika i politika sećanja koje su povezane s ratom.

Komemoraciji u Donjem Skradu nisu prisustvovali predstavnici hrvatske vlade, izuzev potpredsednika iz srpske manjine Borisa Miloševića koji ove godine neće prisustvovati centralnoj državnoj proslavi akcije „Oluja“ 5. avgusta u Kninu.

Pupovac i Milošević odbacili su spekulacije da je Miloševićev nedolazak u Knin „svojevrsni pritisak da se zabrana ustaškog pozdrava dodatno osnaži uvrštavanjem zabrane i u Krivični zakon“.

Selo Donji Skrad izabrano je za središnju komemoraciju za srpske žrtve akcije „Oluja“ jer je u njemu 5. avgusta 1995. godine ubijeno petoro civila srpske nacionalnosti, a još jedna osoba ubijena je narednog dana.

„Umesto da imaju sigurnost, oni su ubijeni. Koliko znamo, za taj zločin nije pokrenuta istraga i niko nije odgovarao. Na žalost, nije jedini“, kazao je Pupovac.

Tokom akcije „Oluja“ iz Hrvatske je, prema hrvatskim izvorima, otišlo oko 130.000 Srba, dok je taj broj prema srpskim izvorima između 200.000 i 300.000.

Hrvatski generali Ante Gotovina, Mladen Markač i Ivan Čermak u Hagu su oslobođeni optužbe za zajednički zločinački poduhvat sa ciljem etničkog čišćenja Srba s tog dela hrvatske teritorije.