„Klubu Putina i Sija pristupio još jedan član, a to je izazvalo nelagodu“: CNN o samitu u Kazahstanu

Očekivani prijem Belorusije u Šangajsku organizaciju za saradnju (ŠOS) na njenom godišnjem samitu lidera u Astani, Kazahstan, predstavlja još jedan podsticaj Pekinga i Moskve da transformišu grupaciju – iz regionalnog bezbednosnog bloka u geopolitičku protivtežu zapadnim institucijama na čelu sa Sjedinjenih Država i njenih saveznika, piše CNN.

Belorusija, koja je pomogla Rusiji da pokrene invaziju na Ukrajinu 2022. postaće najnovija autoritarna država koja se pridružila klubu, nakon što je Iran postao punopravni član prošle godine.

Kineski lider Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin doputovali su u Astanu na današnji samit što će biti njihov drugi sastanak ove godine.

Indijski premijer Narendra Modi, lider najveće svetske demokratije, preskače događaj, ukazujući na nelagodnost među nekim članicama zbog pravca kojim se ŠOS kreće.

Osnovan 2001. od strane Kine, Rusije, Kazahstana, Kirgizije, Tadžikistana i Uzbekistana u cilju borbe protiv terorizma i unapređenja bezbednosti granica, ŠOS je poslednjih godina rastao u skladu sa zajedničkom ambicijom Pekinga i Moskve da se suprotstavi onome što vide kao „hegemoniju“ SAD i da preoblikuje međunarodni sistem u njihovu korist.

Blok je 2017. iskusio svoje prvo proširenje kako bi dočekao Indiju i Pakistan. Nakon dodavanja Belorusije, imaće 10 članova, koji predstavljaju više od 40 odsto svetske populacije i otprilike četvrtinu svetske ekonomije.

Takođe ima dve države posmatrače, Avganistan i Mongoliju, i više od deset „partnera u dijalogu“ od Mjanmara do Turske i arapskih država.

Širenje ŠOS-a dolazi nakon što je još jedan blok koji predvode Kina i Rusija, grupa velikih ekonomija u razvoju BRIKS-a, više nego udvostručio svoje članstvo i značajno proširio svoj globalni domet prošle godine.

Rastuće ambicije

Kako ŠOS raste u međunarodnoj vidljivosti i ekonomskoj težini, tako se širi i geopolitičke ambicije.

Očekivani prijem Belorusije, koja se graniči sa Evropskom unijom, „zaista naglašava kako se misija ŠOS-a promenila u poslednjih nekoliko godina“, rekla je Eva Zajvert, ekspert za kinesku spoljnu politiku na Merkator institutu za kineske studije (MERICS) u Berlinu.

„Za razliku od Irana, od ulaska Belorusije nemate baš ništa poput ekonomske ili bezbednosne saradnje. I zato tvrdim da je to više geopolitički potez“.

Sa Rusijom u trećoj godini svog rata protiv Ukrajine, ŠOS je postala ključna diplomatska avenija za Putina, kao i platforma za pokazivanje da nije izolovan na međunarodnom planu.

I kako su odnosi Kine sa SAD naglo pali, Peking je sada manje zabrinut zbog toga što je ŠOS označena kao antizapadna organizacija – percepcija koja se samo produbila nakon prijema Irana, smatra Zajvert.

„Oni žele da se ŠOS percipira kao veliki blok koji se više ne može ignorisati“, rekla je ona. „Sa pridruživanjem svih ovih zemalja, Kina i Rusija žele da pokažu da imaju mnogo pristalica svojih pogleda na svet“.

I u tom zajedničkom pogledu na svet, za SAD nema mesta u Evroaziji, dodaje.

Na sastanku sa visokim zvaničnicima ministarstva spoljnih poslova prošlog meseca, Putin je izneo buduću viziju „novog sistema bilateralnih i multilateralnih garancija kolektivne bezbednosti u Evroaziji“, uz pomoć postojećih organizacija kao što je ŠOS i dugoročni cilj da „postepeno ukine vojno prisustvo spoljnih sila u evroazijskom regionu“.

„Tokom moje nedavne posete Kini, predsednik Si Đinping i ja smo razgovarali o ovom pitanju. Konstatovano je da ruski predlog nije kontradiktoran, već da se dopunjuje i usklađuje sa osnovnim principima kineske globalne bezbednosne inicijative“, rekao je Putin, koji je posetio Peking u maju.

Trvenja i nelagoda

Ta široka vizija alternativne budućnosti biće „glavna poruka“ za Kinu i Rusiju koja izlazi sa ovog samita ŠOS-a, rekao je Bejts Gil, viši saradnik Nacionalnog biroa za azijska istraživanja.

Ali članstvo Belorusije takođe stvara velike znake pitanja koji će visiti nad organizacijom, dodao je.

„To stvara razne vrste problema i nova pitanja o reputaciji, legitimnosti i mandatu organizacije, s obzirom na prirodu beloruskog režima i njegovu podršku ruskom flagrantnom kršenju međunarodnog prava i invaziji na Ukrajinu“, rekao je on.

„Jasno je da ŠOS može da toleriše autoritarne režime, ali za mandat organizacije dodatno diverzifikuje i razvodnjava svoj prvobitni fokus, koji je trebalo da bude na Centralnoj Aziji“.

Širenje bloka nije prošlo bez trvenja – posebno sa prijemom ogorčenih rivala Indije i Pakistana – dok su tenzije između Pekinga i Nju Delhija takođe rasplamsale poslednjih godina nakon smrtonosnih sukoba na njihovoj spornoj granici sa Himalaja.

Sve više antizapadna orijentacija grupe nakon prihvatanja Irana i sada Belorusije takođe je podstakla nelagodu među članicama koje žele da zadrže dobre odnose sa Zapadom, uključujući bivše sovjetske države u Centralnoj Aziji.

„U nekim aspektima, to stavlja centralnoazijske države u veoma nezgodnu poziciju“, rekao je Gil. „Oni slede ono što vole da zovu diplomatija sa više putanja. Oni ne žele da budu posvećeni poslovanju samo sa jednom velikom silom, poput Rusije ili Kine“.

Gil, koji je posetio Centralnu Aziju u aprilu i maju, rekao je da u regionalnim prestonicama postoji ambivalentnost u pogledu budućnosti ŠOS.

Modi preskače

Činilo se da i Indija gubi interesovanje. Prošle godine je bio domaćin samita virtuelno – prigušeni aranžman koji je Modiju omogućio da izbegne optiku dobrodošlice Putinu i Siju u Nju Delhi dok je tražio bliže veze sa SAD.

Ove godine, tek nakon svog trećeg uzastopnog mandata na inauguraciji, indijski lider preskače samit u Astani – uprkos izveštajima ruskih državnih medija da će sledeće nedelje posetiti Kremlj.

„Ovo nam govori da on ne vidi ŠOS kao najefikasniji kanal kroz koji se mogu ostvariti indijski interesi u ovom delu sveta“, rekao je Gil.

Čak i Kina, glavni pokretač ekspanzije ŠOS-a, traži direktniji način da se angažuje sa Centralnom Azijom – bez učešća Rusije.

Prošle godine, pet lidera iz regiona raskošno su dočekani na inauguracionom samitu Kina-centralna Azija u kineskom gradu Sian, početnoj tački drevnog trgovačkog puta Puta svile koji je povezivao carsku Kinu sa civilizacijama na njenom zapadu preko pre milenijuma.

U martu je u istom gradu uspostavljen stalni sekretarijat za mehanizam Kina-srednja Azija.

I dok Kina i Rusija teže da predstave ŠOS kao protivtežu institucijama koje predvode SAD, one ostaju mnogo slabiji i manje kohezivni blok u poređenju sa NATO, Evropskom unijom ili Grupom sedam zemalja.

„S obzirom na proširenje članstva sa Indijom, Pakistanom, Iranom i Belorusijom, ova organizacija će još manje ličiti na savez ili posvećenu zajedničku grupaciju, a više na organizaciju sa strateškom vizijom… koja predstavlja evroazijski identitet“, rekao je Gil.

Posle samita u Astani, Kina bi trebalo da preuzme rotirajuće predsedavanje ŠOS-om na godinu dana.

Zajvert, stručnjak u MERICS-u, kaže da će Peking raditi na pronalaženju više zajedničkog jezika među državama članicama.

„Za Kinu je važno da ŠOS ne propadne, da se percipira kao uspešna organizacija. Mislim da su i oni svesni svih poteškoća koje su došle sa svim ovim različitim ekspanzijama“, rekla je ona.