Foto: EPA-EFE/SPUTNIK / KREMLIN Angela Merkel je tražila savet od pape o tome kako da se nosi sa Donaldom Trampom kada je on prvi put izabran za predsednika SAD, nadajući se da će pronaći načine da ubedi čoveka da ne odustane od Pariskog klimatskog sporazuma, prenosi Rojters.
U svojim memoarima, čiji su delovi objavljeni u nemačkom nedeljniku Die Zeit, dugogodišnja nemačka kancelarka je detaljno opisala svoje poteškoće u ophođenju sa Trampom, koji joj je, kako je rekla, izgledao fasciniran ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i drugim autoritarnim vođama.
Kada je Tramp prvi put preuzeo dužnost 2017. godine, Merkelova je bila jedna od izabranih lidera sa najdužim stažom na svetu i daleko najuticajnija u Evropskoj uniji nakon što je oblikovala odgovor Nemačke i kontinenta na dužničku krizu u zoni evra, pandemiju kovid-19 i u vreme prve ruske invazije na Ukrajinu 2014.
Dok se veliki deo sveta uznemiravao zbog Trampovog predsedništva, Merkelino nepokolebljivo držanje i njeno često pozivanje na vrednosti poput slobode i ljudskih prava doveli su do toga da su je neki prozvali istinskim „liderom slobodnog sveta“ – nadimak koji je tradicionalno rezervisan za predsednike SAD.
Napisani pre Trampovog reizbora, njeni memoari izražavaju „srdačnu nadu“ da će potpredsednica Kamala Haris pobediti svog rivala.
Njeni memoari pod nazivom „Sloboda: sećanja 1954-2021“ biće objavljeni u više od 30 zemalja 26. novembra.
Ona će knjigu predstaviti u Sjedinjenim Američkim Državama nedelju dana kasnije na događaju u Vašingtonu sa bivšim predsednikom Barakom Obamom, sa kojim je imala blizak politički odnos.
Nasleđe nemačke liderke je dospelo pod veću pažnju, a neki okrivljuju velike opklade na rusku energiju koju su njene vlade napravile za potpunu invaziju Rusije na Ukrajinu u februara 2022. i trenutnu ekonomsku krizu Nemačkoj.
Sama Merkelova nije izrazila žaljenje zbog svoje politike prema Rusiji i držala se tiho od kada je napustila funkciju.
U objavljenim odlomcima memoara, ona govori o svojim brojnim susretima sa Putinom, opisujući kako ju je „pogodio kao čoveka koji očajnički treba da bude shvaćen ozbiljno“.
„Doživela sam ga kao nekog ko nije hteo da bude nepoštovan, spremnog da eksplodira u svakom trenutku,“ napisala je.
U jednom trenutku u svojim memoarima kao da sugeriše da je Putinova invazija na Ukrajinu 2022. bila tempirana nakon njenog odlaska sa funkcije.
„Nećete uvek biti kancelarka, a onda će oni ući u NATO“, rekao je Putin o Ukrajini, piše Merkel i dodaje: „I to želim da sprečim“.
Neki lideri iz Srednje i Istočne Evrope, dodala je, bili su krivi za nerealna očekivanja.
„Čini se da žele da ta zemlja jednostavno nestane, da ne postoji. Nisam im mogla zameriti. Ali Rusija, sa teškim nuklearnim naoružanjem, postoji“, piše Merkel.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
