„Plesala s Putinom i napravila duboki naklon na venčanju“: Bivša ministarka spoljnih poslova Austrije letuje u Rusiji i predaje u ruskom političkom centru

Nekoliko ruskih portala objavilo je video bivše austrijske ministarke, koja nosi lepršavu plavu suknju i belu košulju s pojasom, veličajući čari ruskog sela Petrušovo na lokalnom letnom festivalu.

“Ovo je moj svet”, rekla je stojeći ispred skupine ruske dece, insistirajući na tome da se oseća kao kod kuće među “kokošima, patkama i kozama” u selu koje se nalazi u Rjazanskoj oblasti, jugoistočno od Moskve.

“Živela sam u malom selu u Austriji”, nastavila je, govoreći ruski.

Ruski mediji preneli su kako je izjavila da je rezervirala svoj boravak na mesec dana i da će odlučiti što će raditi „nakon toga“ te je odbila reći što su joj planovi za budućnost.

“Sviđa mi se ovde, ovo selo je jako lepo. Počela sam da radim, nastavila podučavati i učiti, pisati svoje knjige, učiti jezik. Morala sam da napustim svoj stari život, početi sve ispočetka, a sa 60 godina to nije lako”, navodi se da je rekla lokalnim medijima.

Prema izveštajima austrijskih medija, njena će knjiga biti o aktualnoj političkoj situaciji u Evropi.

Knajsl je bila ministrka spoljnih poslova Austrije od 2017. do 2019., a dospela je na naslovnice kada je pozvala ruskog predsednika Vladimira Putina na svoje venčanje 2018. na ceremoniji u gradu Gamlicu.

Plesala je s Putinom i napravila duboki naklon na venčanju, potez koji je bio naveliko kritikovan zbog njene tadašnje čelne pozicije u austrijskoj vladi te kritika Putina na Zapadu zbog kršenja ljudskih prava i optužbi za rusko uplitanje u američke izbore.

Kada je izglasavanjem nepoverenja svrgnuta vlada premijera Sebastijana Kurca, napustila je političku dužnost i nakon toga počela sarađivati s vestima ruske vlade RT, bivšim imenom Russia Today.

U medijskim izveštajima tvrdilo se da je 2021. imenovana u upravni odbor Rosnefta, kompanije za preradu i distribuciju nafte.

Dok je prvo odbacila izveštaje američkih obaveštajnih službi koja su upućivala na to da Kremlj planira invaziju na Ukrajinu početkom 2022., kasnije je podnela ostavku u Rosneftu u maju prošle godine.

Otada se neprestano pojavljuje na međunarodnim konferencijama i forumima koje vodi ili podržava Rusija, kao što je rusko-afrički samit u St. Peterburgu u julu, i tvrdi da se oseća kao „politička izbjeglica“.

Knajsl se najčešće uspoređuje s bivšim nemačkim kancelarom Geršardom Šrederom, koji je nakon odlaska iz vlade kao uspešan socijaldemokratski vođa 2005. većinu vremena proveo ili radeći ili lobirajući za najveće ruske kompanije, uključujući Gazprom, Rosneft i NordStream AG.

Dok je Austrija uglavnom prekinula svoju povezanost s Knajsl, Šreder je i dalje član nemačke Socijaldemokratske stranke Nemačke, trenutno deo vladajuće koalicije u zemlji koju vodi kancelar Olaf Šolc.

Šolc je vodio jednu od najmonumentalnijih promena nemačke politike prema Rusiji i podržao je snadbevanje Ukrajine oružjem, uključujući tenkove Leopard, no ipak se nije složio s pozivom EU da stavi Šredera na popis sankcionisanih pojedinaca Unije.

Šrederove privilegije kao bivšeg nemačkog političara, poput uredskog prostora i osoblja u Berlinu, oduzete su nakon pokretanja invazije na Ukrajinu punog opsega. Pokrenuo je tužbu protiv Bundestaga za ponovno uspostavljanje ovih službi.

Drugi evropski čelnici, poput nedavno preminulog bivšeg premijera Italije Silvija Berluskonija i mađarskog premijera Viktora Orbana, često završe na Putinovoj mejling listi, primajući službene božićne i novogodišnje čestitke Kremlja.

Prema izjavi sa univerziteta u St. Peterburgu, Knajsl će voditi novouspostavljeni GORKI centar, koji je navodno skraćenica od „Geopolitical Observatory for Russia’s Key Issues“, i kombinirat će „akademski potencijal s… iskustvom u diplomatskim aktivnostima“, piše Euronews, a prenosi Klix.