Ruski predsednik Vladimir Putin ponovo preti NATO-u novom crvenom linijom.
Ovoga puta, Pobesneli Vlad je tvrdio da će Rusija biti „u ratu“ sa NATO-om ako Vašington i Brisel daju zeleno svetlo ukrajinskoj upotrebi američkog i evropskog preciznog oružja dubokog udara duboko u ruskoj matici.
To je stara vest – prema Kremlju, Rusija je u ratu sa Zapadom od marta 2024.
Tajming Putinove pretnje je primetan, ukazuju u analizi za Kijev post Mark Tot, koji piše o nacinalnoj bezbednosti i spoljnoj politici i Džonatan Svit, dugogodišnji vojno obaveštajni zvaničnik.
To je usledilo posle debate Tramp-Haris u utorak uveče na ABC News-u – i nakon što bivši predsednik Donald Tramp dva puta nije mogao da se natera da kaže da želi da Ukrajina potpuno pobedi u ratu.
Potpredsednica Kamala Haris, odgovorila je rekavši da bi diktatori poput Putina „pojeli tebe (Trampa) za ručak“.
Verovatno je tako.
Međutim, ono što je Haris promaklo jeste da je Putin već pojeo ručak Bajden-Harisove administracije kada je u pitanju Ukrajina i od kada je Rusija počela svoju ilegalnu invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022.
Značajno je da su se obe ruske invazije na Ukrajinu dogodile u vremenskom periodu kada je predsednik Džo Bajden bio potpredsednik bivšeg predsednika Baraka Obame, 2014. godine, i tokom Bajden-Haris administracije 2022. godine.
Kombinovani timovi SAD za nacionalnu bezbednost, koje predvodi Džek Salivan, su se svi previše plašili ruskog predsednika i njegovog nuklearnog držanja – pretnji, nuklearnih vežbi.
Putin je, predvidljivo, u stanju da igra na njihovim sve prisutnim strahovima od eskalacije koji obično rezultiraju sporim hodanjem i naknadnim uskraćivanjem mogućnosti NATO-a za oružje i municiju Ukrajini – i, bespotrebno, krvavim produžavanjem vremenske linije rata.
Naravno, stalna podrška Haris Ukrajini je ohrabrujuća. Pa ipak, i ona je primetno propustila da tokom debate kaže da želi da vidi pobedu Ukrajine.
Do sada, njen politički stav o ratu, kako je primetio Filip Gordon, njen savetnik za nacionalnu bezbednost, je stav da će braniti Ukrajinu koliko god je potrebno.
Odbrana nije pobednička ratna strategija.
Svedoci smo ove sada sveprisutne paralize koja se odigrava u Vašingtonu i Briselu od dana kada je Putin najavio svoju „specijalnu vojnu operaciju“.
Raketni sistemi Patriot, HIMARS, M1A1 Abrams i Leopard glavni borbeni tenkovi, borbeni avioni F-16 i ATACMS su svi polako ušli na bojna polja Ukrajine od strane NATO-a iz samonametnutog straha od Putinovih takozvanih „crvenih linija“.
Podjednako štetna su ograničenja NATO-a koja dolaze sa svakim od ovih sistema naoružanja.
Američka kašnjenja u razmeštanju sistema naoružanja i javna saopštenja o ograničenjima njihove upotrebe dali su Rusiji vremena da reaguje.
Iako svaki put kada se postavi novi sistem oružja ili municija, Putin nije eskalirao protiv Vašingtona ili Brisela. Umesto toga, on pojačava napade dronovima i raketama na ukrajinske civile.
Zašto?
Putin se više od svega plaši eskalacije NATO-a. Da bi podržao svoj teško posrnuli rat na Krimu i Donbasu, kao i zapanjujuće gubitke vojnika, sistema naoružanja, sredstava protivvazdušne odbrane i municije, Putin je odbacio Kalinjingrad i druge susedne granice državama članicama NATO.
Sada je mnogo tih vojnika ubijeno ili ranjeno u Ukrajini. Čitave „elitne“ formacije samo po imenu su uništene i rekonstituisane, da bi ponovo bile uništene.
Od petka je eliminisano 631.420 ruskog osoblja – a Kremlj je izgubio 8.671 tenk, 17.003 oklopna borbena vozila, 18.061 artiljerijski sistem, 1.185 višecevnih raketnih sistema, 945 sistema protivvazdušne odbrane, 15.162 bespilotne letelice, helikoptere 38. 2.591 krstareće rakete, 28 ratnih i mornaričkih brodova, 1 podmornica i 24.560 vozila i transportera goriva.
Jednostavno rečeno, Putin ne može da pobedi u Ukrajini.
Niti može sebi priuštiti da izabere konvencionalnu borbu sa NATO-om.
Ne samo da je izgubio više od tri puta više od svoje originalne invazione vojske, već je izgubio i većinu svog iskusnog vođstva – oficira i podoficira.
Biće potrebne godine da se ta baza talenata rekonstruiše, obuči i popuni pre nego što budu mogli da se suprotstave NATO-u.
Masovno – u smislu pešadije i artiljerije – može postići ograničene rezultate u Donbasu, ali bi ga snage NATO-a desetkovale.
Najznačajnije je da je Ukrajina već prešla Putinovu crvenu liniju broj jedan invazijom na Kursku oblast u Rusiji. Putinov odgovor? Ovde nema šta da se vidi.
Osim pojačanih smrtonosnih napada na ukrajinske civilne ciljeve, uključujući „supermarkete, hotele i kuće“, to su u suštini bili cvrčci.
Odabrao je, barem za sada, da trguje suverenom ruskom teritorijom kako bi nastavio svoje spore ofanzive u Donbasu koje postižu marginalne dobitke.
Ipak, evo nas ponovo, a Vašington i Brisel izgleda ponovo padaju na Putinovo blefiranje i ratnohuškačke pretnje.
Bajden se prošle nedelje činio da je spreman da dozvoli Ukrajini da koristi ATACMS i britanske olujne senke za udar dublje u Rusiju.
Državni sekretar Entoni Blinken koji je stajao u Londonu pored Dejvida Lamija, novog ministra spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva, iskosa je nagovestio da će takvo ovlašćenje uslediti nakon što podnesu izveštaj svojim „šefovima Bajdenu i Kiru Starmeru“.
Putin je blefirao – i Bajden se ponovo pokolebao. Bela kuća je kao odgovor u suštini popustila pred Putinovim najnovijim napadom na NATO.
Neograničena upotreba ATACMS-a bila je znatno sužena na odobravanje zelenog osvetljenja u Velikoj Britaniji za upotrebu Storm Shadovs – i ATACMS je, opet, skinut sa stola za dublje udare.
Sada se čini da čak i Storm Shadows silaze sa stola. Govoreći uoči predstojećeg sastanka između Bajdena i Starmera, savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost za komunikacije Džon Kirbi rekao je: „Nema promene u našem stavu o obezbeđivanju sposobnosti za dugotrajne udare koje bi Ukrajina koristila unutar Rusije“.
Paraliza eskalacije je živa i zdrava u Beloj kući i onemogućava NATO i Ukrajinu. I Putin i njegovi prijatelji u Kremlju i ruskom Ministarstvu odbrane to znaju.
Podjednako štetno je to što je Bajden sada ostavio dva američka saveznika teško izložena. Ujedinjeno Kraljevstvo je sada pod direktnom diplomatskom vatrom Moskve – a kao odmazdu u petak, Putin je proterao šest britanskih diplomata iz Rusije.
U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je takođe ostao na cedilu u petak dok je govorio na konferenciji o evropskoj strategiji na Jalti. Zelenski je tvrdio zašto je Ukrajini potrebna neograničena upotreba ATACMS-a i Storm Shadovs-a.
Zelenski je na Telegramu ponovio: „Svako ko jednostavno pogleda mapu i vidi gde Rusija izvodi udare, gde priprema snage i drži rezerve, gde se nalaze njeni vojni objekti i kakvu logistiku koristi – svako ko vidi sve ovo jasno razume zašto su Ukrajini potrebne dugoročne sposobnosti“.
Svi, naizgled, osim Bele kuće Bajden-Haris.
Putin, naravno, nema takve dileme da koristi kinesko, iransko i severnokorejsko oružje i municiju unutar Ukrajine.
I svakako, Putin ne tvrdi da njihova upotreba znači da su Kina, Iran i Severna Koreja u ratu sa Ukrajinom.
Čini se da samo Vašington i Brisel postaju plen Putinovog nuklearnog blefa i pretnji ratom.
Izdavanje odobrenja za precizno oružje dugog dometa kako bi se Ukrajini omogućilo da udari na sisteme naoružanja u ruskoj unutrašnjosti je ključno za dovođenje Putina za pregovarački sto.
Sistemi protivvazdušne odbrane SAD i NATO-a pobeđuju samo pojedinačne rakete; ovo oružje pobeđuje sistem isporuke oružja.
Takođe se mogu koristiti za zaustavljanje ruskih snaga pre nego što stignu na bojno polje.
Prema podacima britanskog ministarstva odbrane, Ukrajina ubija i rani više od 1.000 ruskih vojnika dnevno.
Potrebno je skinuti pritisak sa ukrajinskih vojnika u direktnoj borbi – bliskoj borbi u rovovima – da bi se stvorio manevarski prostor neophodan za izbacivanje ruskih snaga iz zemlje.
NATO i SAD moraju da se oslone na vojni instrument nacionalne moći u DIME (akronim od diplomatske, informativne, vojne i ekonomske) da bi stvorili polugu.
Omogućite ofanzivnu akciju – pretite direktno Rusiji, naterajte je da reaguje, priuštite sebi nulto utočište.
Ekonomske sankcije i odbrambeno oružje ne funkcionišu – treba da pokažu Putinu izlazna vrata, a zatim da proguraju njegovu vojsku kroz njih.
Putin razume samo udarac u lice. Bajden-Haris administracija bi trebalo da iskoristi informativni instrument nacionalne moći u DIME-u tako što će ubrzati put Ukrajine ka punopravnom članstvu u NATO-u i Evropskoj uniji.
Isto tako, Tramp mora da prestane da iznosi mirovne planove koji bi bili mrtvi po dolasku u Kijev.
Među njima je šef plana senatora Džej Di Vensa. To bi nagradilo Rusiju ukrajinskom teritorijom – i ostavilo Ukrajinu spolja da gleda u NATO.
Vreme je da Bajden i Haris odlučno opozovu Putinov blef i počnu da jedu njegov ručak.
Podrška upotrebi drugog preciznog oružja NATO-a unutar Rusije od strane Ukrajine, poslalo bi Kremlju dugo potrebnu poruku: Vašington i Brisel su u potpunosti posvećeni tome da Ukrajina odlučno pobedi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.