Putin bi mogao da objavi kraj “specijalne vojne operacije” i početak „protivterorističke operacije“ u Ukrajini

Umesto „specijalne vojne operacije“ sa nejasnim pravnim statusom, Putin bi mogao da proglasi „protivterorističku operaciju“ opisanu ruskim zakonom, piše themoscowtimes.com.

Tu mogućnost su za „Njujork tajms“ iznela su dva politička stratega koji sarađuju sa predsedničkom administracijom.

„Sama poruka se odvija u režimu specijalne operacije. Prvo, dugo se krila da će poruka biti početkom godine. Drugo, održani su javni skupovi sa liderima sistemskih stranaka – to se obično ne dešava pre poruke. Treće, 22. februara zakazan je koncert-miting uz učešće predsednika.

Glavna stvar u tome, naravno, nije koncert, već miting „, rekao je anonimni izvor koji učestvuje na sastancima Odeljenja za unutrašnje poslove predsedničke administracije i odobrava njegova naređenja. Međutim, kakva će biti konačna odluka, niko ne zna osim predsednika i njegovog najužeg kruga“, predviđa on.

Režim „protivterorističke operacije“ (CTO) regulisan je zakonom „O suprotstavljanju terorizmu“ i uvodi se na teritoriji na kojoj potencijalno mogu da dođe do terorističkih napada ili vojnih sukoba.

U januaru je grupa poslanika Državne dume već predložila da se odustane od termina „specijalna vojna operacija“ koji je Putin predložio na početku rata u Ukrajini: poslanici Jedinstvene Rusije Mihail Šeremet i Jurij Švitkin založili su se za proglašenje rata punih razmera, a Dmitrij Gusev založio se za režim kontraterorističkih operacija.

Putin će doneti odluku o formatu nastavka rata u Ukrajini na osnovu situacije na frontu, smatra politički strateg Abas Glijamov koji je od 2008. do 2010. bio pisac govora za premijera Putina, a posle početka rata napustio je Rusiju i ruske vlasti su ga ounačile kao „stranog agenta“.

„Ako su resursi tamo, nastaviće se u nadi da će se postići neki ubedljiviji rezultati; Ako ne, prikazaće pobedu iz onoga što jeste. Sada se ništa ne može isključiti – predsednik demonstrira potpunu neadekvatnost, ali je nejasno da li je zaista neadekvatan ili se samo pretvara da je toliko u nadi da će ubediti Ukrajince da mu ustupe bar teritorije koje kontroliše“, smatra Galjamov.

Politički strateg Konstantin Kalačev smatra da je sada glavni zadatak Kremlja da predstavi Ukrajinu kao zemlju agresora. A to znači da će ruske vlasti pokušati da formiraju ideju da Ruska Federacija sprovodi odbrambene akcije.

„Specijalna vojna operacija može da se završi samo pristupom administrativnim granicama regiona Donjeck i Lugansk. Posle toga, da ne bismo izgledali kao agresor, možemo govoriti o zaštiti ruskih granica. Umesto SVO, možete ponuditi protivterorističku operaciju. Odbrambena operacija. Međutim, to je čisto hipotetički „, kaže Kalačev.

Očigledno je da se „specijalna operacija“ odugovlačila, ali plan deeskalacije ima protivnike, ističe politički analitičar Ilja Graščenkov. Prelazak u STO može se predstaviti kao pobeda, naglašava on: pošto ciljevi SVO nisu jasno formulisani i menjani nekoliko puta, može se na primer reći da je bilo moguće izvršiti „denazifikaciju“ i „demilitarizaciju“ aneksiranih regiona Ukrajine.