Putin čeka slabljenje odlučnosti SAD da pomaže Ukrajini: Da li će ruski predsednik dočekati zamor ratom na Zapadu?

Sada se konačno pojavljuju prve pukotine, ukazuje se u analizi, objavljenoj na CNN-u.

Nema nagoveštaja da je američka vojna pomoć u vrednosti od 18 milijardi dolara kojom je Ukrajina potpomognuta da pruži otpor ruskoj invaziji u neposrednoj opasnosti. Međutim, samo dve nedelje pred novembarske izbore za Kongres (midterm elections) sve je intenzivnije političko protivljenje beskonačnoj ulozi SAD u ratu.

Čak i najmanji nagoveštaj slabljenja odlučnosti SAD bi mogao da bude uteha Putinu dok se moćnik iz Kremlja priprema da ukrajinskim civilima i Evropljanima zavisnim od ruskog gasa priredi bolnu zimu.

U okviru onoga što se može samo opisati kao politički debakl u utorak, progresivne demokrate su objavile, pa povukle pismo, koje je prethodno potpisano u junu, u kojem se apeluje na Belu kuću da uskladi svoje napore da naoružava Ukrajinu sa snažnim diplomatskim naporom da angažuje Rusiju i teži prekidu vatre.

Ovo je usledilo nekoliko dana nakon što je lider republikanske manjine u Predstavničkom domu Kongresa SAD Kevin Mekarti, potencijalni sledeći predsedavajući, upozorio da Kijev ne bi mogao da očekuje „blanko ček“ kada je reč o pomoći ako Republikanska stranka sledeće godine bude na vlasti.

CNN je izvestio u sredu da je lider republikanaca bio prinuđen na operaciju kontrole štete s liderima nacionalne bezbednosti na svojoj konferenciji i naglasio da ne želi da uskrati pomoć Ukrajini, već samo da obezbedi garancije da se novac poreskih obveznika automatski ne koristi za rat.

Negodovanje zbog njegovih opaski ukazuje na tanku liniju kojom će Mekarti morati da krene u vezi sa ovim pitanjem ako republikanci osvoje većinu.

Tako na primer, bivši predsednik SAD Donald Tramp, potencijalni budući predsednički kandidat republikanaca, se žali zbog troškova pružanja podrške Vladi koja je zaglavljena u borbi s njegovim herojem Putinom i koju je on uvukao u pitanje svog prvog impičmenta tako što je koristio vojnu pomoć u šemi prinude. Tramp će imati veliki uticaj na svaku republikansku većinu u Predstavničkom domu nakon izbora.

Jasno je da u Vašingtonu i dalje postoji dvopratijski konsenzus u vezi s pružanjem pomoći Ukrajini. Ali negodovanja da Bajdenov strog stav prema Rusiji možda neće uvek imati ni približno jednoglasnu podršku usledila su u posebno osetljivom trenutku, pošto Zapad teži da diskredituje rusku najnoviju rundu nuklearne retorike – upozorenje da bi Kijev mogao da upotrebi „prljavu bombu“.

Tvrdnje su dovele do razgovora na visokom nivou između američkih i ruskih vojnih lidera i naširoko su predstavljene kao ili dodatne taktike zastrašivanja, ili kao možda pokušaj Moskve da stvori „operaciju pod lažnom zastavom“, koja bi mogla da se iskoristi kao izgovor za upotrebu oružja za masovnu destrukciju.

Nastojeći da istakne posvećenost SAD i Zapada Ukrajini usred političkih neformalnih razgovora, Bajden je u utorak uputio novo upozorenje protiv upotrebe nuklearnog oružja slabijeg dejstva na frontu u Ukrajini.

„Samo da kažem – Rusija bi napravila užasno ozbiljnu grešku ako bi upotrebila taktičko nuklearno oružje“, rekao je Bajden novinarima nakon što je bio upitan da li se Rusija sprema da upotrebi „prljavu bombu“. „Ne garantujem vam još uvek da je reč o operaciji pod lažnom zastavim, to ne znam, ali bila bi to veoma ozbiljna greška.“

Predsednikovi komentari su bili podsetnik da su manevri u Vašingtonu u vezi sa pomoći Ukrajini usledili u kritičnom kontekstu dok je još uvek velika zabrinutost zbog moguće eskalacije rata, koji bi mogao da preraste u direktna neprijateljstva SAD i Rusije i svet stavi na užasan put ka nuklearnoj eskalaciji punih razmera.

Upravo su iz tog razloga znaci slabljenja političke rešenosti u SAD i nekim savezničkim zemljama toliko važni. Oni bi mogli da ubede Putina da bi rat iznurivanja tokom zime mogao pre ili kasnije da izazove zamor na Zapadu i tako oslabi kapacitete Ukrajine za borbu.