Kremlj se približava prekretnici: Putin je tačno četvrt veka na vlasti

„Zašto se držati vlasti još šest meseci kada zemlja ima snažnog lidera koji može da bude njen predsednik, čoveka na koga skoro svi Rusi polažu nade za budućnost?“, rekao je Jeljcin, priznajući bol koji je običnim Rusima naneo raspad Sovjetskog Saveza.

„Zašto mu stati na put?“

Taj snažni vođa bio je tada politička nepoznanica: bivši oficir KGB-a po imenu Vladimir Putin.

Ove novogodišnje noći, kada se Putin obraća Rusima, on će obeležiti četvrt veka kao prvi čovek Rusije, i kao predsednik i četiri godine kao moćni premijer, piše CNN.

Putinov stisak na vlasti čini se sigurnijim više nego ikad. Na bojnom polju u Ukrajini, ruske snage su napredovale u teškom ratu iscrpljivanja, napredujući u regionu Donbasa.

Kod kuće, ruski politički pejzaž je zbrisan od konkurencije nakon smrti najistaknutijeg opozicionog lidera u zemlji Alekseja Navaljnog.

A mesec dana nakon što je Navaljni umro u zabačenom zatvoru severno od Arktičkog kruga, lider Kremlja je otplovio na reizbor u trci koja mu je omogućila da dobije novi mandat.

Putin možda projektuje poverenje, ali nova neizvesnost je iza ugla.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp vodio je kampanju na osnovu obećanja da će okončati rat Rusije protiv Ukrajine. I dok je njegova mapa puta za okončanje sukoba pregovorima daleko od očigledne, Tramp je jednu stvar jasno rekao: želi da se to dogodi brzo.

„To je jedna od stvari koje želim da uradim i to brzo a predsednik Putin je rekao da želi da se sastane sa mnom što je pre moguće“, rekao je Tramp na nedavnom događaju u Arizoni.

„Dakle, moramo da sačekamo ovo. Ali moramo okončati taj rat“.

Nije ni čudo što čepovi za šampanjac nisu iskočili u Moskvi nakon Trampovog reizbora.

Putin je sve uložio u rat u Ukrajini: postavio je ekonomiju svoje zemlje na ratnu osnovu; uspostavio bliže saveze sa Severnom Korejom i Iranom da bi ratna mašina nastavila da radi i dospeo na poternicu Međunarodnog krivičnog suda, sve u potrazi za maksimalističkim ciljem rušenja održivosti Ukrajine kao države.

Naravno, Tramp i Putin imaju neke zajedničke tačke.

Samit u Helsinkiju 2018. između njih dvojice pokazao je da je Tramp bio spreman da ukine davno uspostavljene norme u vođenju spoljne politike, baš kao i Putin, a Trampovo iskazano divljenje Putinovom snažnom karakteru zabrinjava američke posmatrače zbog autoritarnih tendencija kod kuće.

Ali Trampov mršav pristup spoljnoj politici znači da će Kremlj možda morati da se pripremi za nepredvidive pregovore.

Trampov dolazeći specijalni izaslanik za Rusiju i Ukrajinu, penzionisani general-potpukovnik Kit Kelog, uporedio je rat sa „borbom u kavezu“ između dve zemlje kojem Tramp može da presudi.

„Imate dva borca i obojica žele da se izvuku, potreban vam je sudija da ih razdvoji“, rekao je on za Fox. „Mislim da predsednik Donald Tramp to može da uradi. Mislim da on zapravo ima obe strane spremne da se okupe na kraju i razgovaraju“.

Kako će ta analogija funkcionisati u praksi je otvoreno pitanje.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je poslednjih nedelja promenio svoju retoriku, priznajući da Ukrajina nema snage da povrati svu teritoriju koju je izgubila od Rusije.

I na svojoj sesiji pitanja i odgovora na kraju godine, Putin je takođe signalizirao spremnost za pregovore, rekavši: „Politika je umetnost kompromisa. Uvek smo govorili da smo spremni i na pregovore i na kompromise“.

Ali osim floskula, Putin je dao nekoliko konkretnih stvari – i proveo je većinu svog maratonskog televizijskog programa za pitanja i odgovore na kraju godine telegrafišući poziciju snage, kako običnim Rusima, tako i dolazećoj Trampovoj administraciji.

Lider Kremlja, na primer, odbio je pitanje Kira Simonsa sa NBC, koji je pitao da li sramotni spoljnopolitički neuspesi, poput pada režima sirijskog predsednika Bašara al Asada, koji se nedavno sklonio u Rusiju, znači da će pregovarati sa pozicije slabosti.

Putinov odgovor je bio: „Došli smo u Siriju pre 10 godina da sprečimo stvaranje terorističke enklave, kakvu smo videli u nekim drugim zemljama, na primer, u Avganistanu. Taj cilj smo, uglavnom, ostvarili“.

Rusija i dalje ima neke diplomatske poluge na Bliskom istoku uprkos padu Asadovog režima.

Hana Note, direktorka programa za Evroaziju u američkom neprofitnom Centru za proučavanje neproliferacije Džejms Martin, rekla je da Rusija i dalje ima „pregovore“ oko Sirije, uključujući status Moskve kao stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

„Uloga Rusije u Savetu bezbednosti UN gde može da upotrebi svoj veto značajna je za HTS (de facto vladare Sirije Hajat Tahrir Al Šam) kada je reč o svim vrstama procesa koji se odnose na legitimizaciju nove sirijske vlade“, rekla je ona.

„Sve vrste procesa koji se sada odnose na političku tranziciju u post-Asadovom periodu, ako su Ujedinjene nacije uključene, mislim da ne biste želeli da Rusi budu na pogrešnoj strani ovoga“.

O ekonomiji, Putin se takođe drži pozitivnih tačaka razgovora, čak i dok obični Rusi osećaju bol zbog visokih cena hrane i pada vrednosti rublje.

U nedavnoj analizi, Aleksandra Prokopenko, saradnik u Carnegie Russia Eurasia Centru, istraživačkom centru sa sedištem u Berlinu, primetila je da se prestimulisana ratna ekonomija Rusije možda približava kriznoj tački.

„Svaki mesec koji prolazi pojačava pritisak“, napisala je ona.

„Kremlj se približava prekretnici kada će se društveni ugovor između države i naroda neizbežno promeniti. Od Rusa se sve više traži da prihvate rastuću nejednakost i pad kvaliteta života u zamenu za kratkoročnu stabilnost i simbolički ponos idejom ‘nacije-tvrđave’. Ali čak i ovaj kompromis postaje sve manje održiv“.

Putin je došao na vlast pre 25 godina na osnovu obećanja snažne vladavine posle decenije kolektivne traume tokom Jeljcinove ere.

On i njegova zemlja sada moraju da se suoče sa Trampom u novom vremenu nevolja.