„Cezar ima poruku za cara Putina“: Zamenik komandanta Legije Slobodne Rusije za Politico iznosi plan rušenja režima u Kremlju

„Morao sam da budem na strani ukrajinskog naroda“, dodaje on u intervjuu za Politico.

Bivši fitnes trener iz Sankt Peterburga i otac četvoro dece, Cezar je spreman za dugu borbu, i verovatno onu koja će se produžiti mnogo dalje od rata koji besni u Ukrajini. „Ako ostanem živ, vratiću se u svoju domovinu sa oružjem u ruci da uklonim Putinov režim“, kaže on.

Cezar nije sujetan – njegov projekat je dugoročan i ne sprečava ga Putinovo čvrsto držanje vlasti u zemlji. On koristi nom de guerre (ratničko ime) kako bi zaštitio svoju porodicu iako je njegovo pravo ime poznato ruskim vlastima i kružilo je društvenim mrežama.

On već ima timove diverzanata u Rusiji koji pokušavaju da izazovu što više haosa, iako on odlučno poriče da su imali ikakvog učešća u prošlogodišnjem bombardovanju kafea u Sankt Peterburgu u kojem je povređeno 40 dok je ubijen ultranacionalistički vojni bloger Vladlen Tatarski.

Ili bombaški napad na Dariju Duginu, ćerku Aleksandra Dugina, ultranacionalističkog ideologa koga favorizuje Putin, u avgustu 2022.

„To jednostavno nije naš stil“, kaže on.

Legija Slobodna Rusija je jedna od tri ruske garde koje su protiv Kremlja i bore se za Ukrajinu, uključujući Ruski dobrovoljački korpus (RVC).

Poslednji predvodi Denis Kapustin, koga nemačke vlasti nazivaju „jedan od najuticajnijih neonacističkih aktivista“ na evropskom kontinentu, a garda često privlači veću pažnju zbog porekla i drugih u njenim redovima.

Iako je nekima u ukrajinskim snagama neprijatno zbog veze između ukrajinske vojne obaveštajne agencije, HUR-a i RCV-a, zbog neonacističkih korena milicije, nema sličnih pritužbi na Cezerov FRL.

Sve tri garde — treća je noviji Sibirski bataljon — dospele su u vestima prošlog meseca nakon što su 12. marta pokrenule najveće napade na ruskom tlu u ratu na Kursk i Belgorod.

⚡️Fighters of the „Legion of Free Russia“ and the Siberian Battalion“ as a result of hostilities destroyed/damaged two 🇷🇺Russian BMD and BMP-1 on the territory of the Russian Federation. pic.twitter.com/bLG30aRc1q

— 🇺🇦Ukrainian Front (@front_ukrainian) March 13, 2024

Kapustin i Cezar se spore čija je milicija veća, ali posebno jer je FRL preuzela vodeću ulogu u upadu u Kursk, većoj operaciji od borbe u Belgorodu i koja je trajala duže.

Nijedna od ruskih milicija protiv Kremlja neće izneti stvarni broj ljudi koji se bore pod njihovim bojama na osnovu načela ratne tajne.

Oni bi takođe prekršili ukrajinska vojna pravila ako bi to učinili — a kao formalno upisani vojnici u ukrajinsku međunarodnu legiju, od njih se traži da se pridržavaju pravila koja regulišu poverljive informacije.

Najviši komandant FRL-a je Ukrajinac i zadužen je kada se Cezarovi ljudi bore na ukrajinskom tlu, ali kada se napada rusko tlo menja se komanda i Cezar preuzima, objašnjava on.

Tokom ekskluzivnog intervjua u hotelu u centru Kijeva, Cezer vodi Politiko kroz svoje dugoročne planove.

„Kada budemo imali dovoljno snaga, oslobodićemo ceo ruski region. Sastavićemo vladu. Mi ćemo mobilisati narod. Mi ćemo ih obučiti. Pobuna će rasti, a mi ćemo preći u druge regione dok ne krenemo na Moskvu“, kaže on.

„Mi nismo Prigožin“, dodaje on, pozivajući se na neuspešnu pobunu i puč Vagnerovog vođe plaćenika Jevgenija Prigožina protiv Kremlja krajem juna prošle godine.

„Mi nismo avanturisti. Mi smo politički vojnici. Jasno razumemo svoje ciljeve. Korak po korak stižemo do pobede. Neće biti skoro, kao ove godine. Možda i neće biti sledeće godine. Ali to je samo pitanje vremena“, kaže on.

Cezar priznaje svoje krajnje desničarsko poreklo i slobodno priznaje da se pridružio pre 15 godina ruskom imperijalnom pokretu za belu rasu, koji su Sjedinjene Države proglasile „terorističkom organizacijom“, uglavnom zbog vojne obuke i usavršavanja svojih veština.

„U pokretu je bilo veoma dobrih ruskih oficira iz specijalnih snaga i ja sam veoma dobro naučio. Zato sam znao nešto o ratu pre nego što sam se pridružio FRL“, kaže on.

„Još sam na krajnjoj desnici, ali nisam ludi neonacista ili nacionalistički socijalista, ili nešto slično. Naravno, ja sam ruski patriota, ali razumem Tatare i Dagestance i Čečene. I oni žele da budu gospodari na svojoj zemlji i trebalo bi da budu“, kaže on.

Prema Cezaru, koreni FRL sežu do marta 2022. nekoliko nedelja nakon što je Rusija pokrenula punu invaziju na Ukrajinu, a osnovalo ju je nekoliko desetina oficira i vojnika koji su bili u invazijskim snagama i prebegli pre nego što su ispalili metak.

„Nismo poslušali naređenja i odbili smo da se borimo protiv Ukrajinaca. Došli su do ukrajinskih komandanta preko rođaka u Harkovu da bi izvršili prebeg“, kaže on. Usred haosa u ranim danima invazije, nije bilo toliko izazovno to izvesti.

„Rusi su ih naveli kao poginule u akciji ili nestale“, kaže on.

„Sada je drugačije na liniji fronta: ako želite da prebegnete ili se predate, to je veoma opasno. Postoje minska polja, dronovi, artiljerijsko granatiranje i to je veoma rizično. Linije fronta su bile mnogo fluidnije pre dve godine“, dodaje on.

Nije da FRL uzima vojne prebege koji su se borili u Ukrajini. „Ne želimo ih u našoj jedinici jer su možda ubili Ukrajince“, kaže on.

„Uprkos opasnostima, neki Rusi nam dolaze. Neki od naših regruta su Rusi koji su živeli ovde u Ukrajini, a neki Rusi koji su živeli u Evropi i Americi“, kaže on.

Cezar i FRL su se borili u nekim od najžešćih bitaka u poslednje dve godine – Buča, Bahmut, Horlivka, Harkov i nedavno Avdijevka, grad u Donjeckoj oblasti iz kojeg su se Ukrajinci povukli pre dva meseca.

Ali fokus FRL-a je sve više na Rusiji, a ne samo na velikim racijama koje su veoma popularne.

„Od juna smo stalno vršili racije. Jedan ili dva voda ulaze i ubijaju neke ruske vojnike i uništavaju vozila i kasarne i onda odlaze. To je mnogo malih operacija koje ne ističemo“, rekao je on.

FRL lovi ruska vojska, koja želi da identifikuje njihove baze ne bi li se smanjile šanse da budu gađane projektilima ili dronom. Jedinice FRL su raspršene kada su na tlu Ukrajine, okupljajući se samo za velike napade.

Porodice pripadnika FRL koji se još nalaze u Rusiji izložene su uznemiravanju i pretnjama od strane obaveštajne agencije FSB koja pokušava da izvuče informacije od njih.

A novi ruski zakon dozvoljava vlastima da izvrše eksproprijaciju imovine bilo koga ko je proglašen „teroristom“, što bi uključivalo članove FRL.

Najveća frustracija milicije je mirna opozicija Rusije. Cezar je uporan da nenasilna opozicija neće delovati protiv totalitarnog režima. „Nema šanse“, kaže on. On žali da mnoge grupe u egzilu „ne žele da sarađuju sa nama niti da nas podržavaju“.

On tvrdi da je jedini način da se rešimo Putina put kojim se FRL kreće.

„U poslednjem velikom napadu ubili smo oko 700 ruskih vojnika i ranili još 1.300. Uništili smo 10 tenkova, oko tri desetine oklopnih vozila i tri desetine haubica. Naši gubici su bili veoma mali. Bio je to veliki vojni rezultat i imao je veliki politički i propagandni uticaj jer je pokazao da Putin nema kontrolu“, kaže on.

„Idemo u rat“, dodaje on.