Foto: EPA-EFE/NATALIA KOLESNIKOVA / POOLVladimir Putin se pozicionirao kao šampion „porodičnih vrednosti“ za svoje domaće i strane prijatelje. To je smešna tvrdnja i treba joj odgovor Zapada, ocenjuje Desi Zagorčeva, specijalistkinja za međunarodnu bezbednost sa fokusom na Rusiju i istočnu Evropu u analizi za CEPA.
Kada je Putin proglasio 2024. „Godinom porodice“, to je bilo produžetak prethodnih kampanja koje su Rusiju prikazivale kao poslednji bastion hrišćanstva protiv Zapada gde podle elite očigledno guraju „na desetine polova ili gej parada ponosa“.
Njegov koncept porodične jedinice sadrži vrlo malo osećanja.
„Glavna svrha porodice je rađanje dece a time i ovekovečenje našeg naroda i naše vekovne istorije“, rekao je 23. januara.
Ali Putin, čiji je lični život notorno zamršena mreža poslova, takođe koristi „porodicu“ da izgradi simpatije na Zapadu prema svom režimu i da učvrsti podršku kod kuće, dok, u stvari, njegova politika ostavlja ruske porodice ožalošćene, nezaštićene i siromašne.
Njegov rat u Ukrajini razbio je bezbroj porodica, ostavljajući majke koje žale za sinovima, decu siročad, a veterane slomljenih umova i tela.
Više od 315.000 je ubijeno i ranjeno.
Najmanje 12.000 mlađih od 18 godina kidnapovano je iz Ukrajine, a neki od njih su dati Putinovim lojalistima na usvajanje.
Njegova pobožnost je čisto politička i bez moralnog nadahnuća.
Pre nego što su ih sankcionisale SAD, Velika Britanija i veći deo Evrope, navodna devojka i deca ruskog predsednika uživali su u luksuznim životima u istom „dekadentnom Zapadu“ koji Kremlj redovno osuđuje.
Kao i porodice, formalne i neformalne, pripadnika njegove elite.
Dok su mu rođaci uživali u pariskim stanovima, privatnim avionima i elitnim zapadnim univerzitetima, skoro 19 miliona Rusa živelo je u siromaštvu.
Deca iz Putinovog kruga nikada neće biti poslata u njegov rat, čiju cenu u potpunosti plaćaju obične porodice.
Kao rezultat rata, alkoholizam i nasilni zločini su u porastu, sa više od 589.000 krivičnih dela 2023. što je najveći broj od 2011.
Državni resursi se preusmeravaju na vojsku i dalje od socijalne pomoći, obrazovanja i zdravstvene zaštite.
Putinova briga za tradicionalnu porodicu često se manifestovala u zakonima koji ograničavaju prava žena, kao što je zakon iz 2017. koji je dekriminalizovao nasilje u porodici.
Sada, prvi prekršioci obično samo treba da plate kaznu od 5.000 rubalja (55 dolara) ako budu proglašeni krivim za prebijanje svoje žene i 7.000 rubalja za prebijanje svoje dece.
Pošto su jezik i ponašanje režima vidljivo u suprotnosti, šta je njegov cilj?
Putinov krstaški rat za porodične vrednosti ne odnosi se na porodice, već na moć — i domaću i globalnu.
Na domaćem planu, prelazak na isticanje porodičnih vrednosti usledio je 2012. godine, kada je trebalo da se pojača Putinova sve manja podrška javnosti i omogući mu da konsoliduje vlast.
Iako su predsednički izbori od 15. do 17. marta bili farsa, Putin je to glasanje koristio da bi razigrao borbu Rusije sa Zapadom i ponovo se predstavio kao čuvar konzervativizma i „muškosti“.
Globalno, njegova navodna odanost porodičnim vrednostima koristi se za sticanje saveznika među krajnjom desnicom i iskorišćavanje liberalno-konzervativnih podela u demokratijama.
Pošto se Rusija nije pomirila sa raspadom Sovjetskog Saveza i gubitkom statusa velike sile, Putin je pokušavao da preuzme vođstvo krajnje desničarske „Internacionale“.
Njegove tvrdnje da daje prioritet „zaštiti dece“ imaju za cilj da legitimišu njegovu brutalnu invaziju na Ukrajinu, slikajući sebe kao krstaša protiv zla Zapada.
Tvrdio je da se njegova zemlja bori da zaštiti „našu decu i naše unuke“ od „seksualne devijacije“ i „satanizma“ i da osigura da svako dete ima „mamu i tatu“, a ne „roditelja broj jedan, roditelja broj dva i roditelja broj tri“.
Putin je koristio takvu retoriku kulturnog rata da zamagli svoje imperijalne ambicije i predstavi Zapad kao pretnju Rusiji.
„Hteli su da unište naše tradicionalne vrednosti i nametnu nam svoje lažne vrednosti koje bi nas, naše ljude, nagrizle iznutra“, rekao je.
Tvrdnja da samo Rusija može spasiti svet od moralnog propadanja služi još jednom od Putinovih ciljeva: da seje razdor u demokratijama i oslabi njihov odgovor na agresiju Kremlja.
Putinovi neliberalni saveznici širom Zapada mu pomažu da postigne svoj cilj.
A savez je obostrano koristan.
Dok je Putin stekao međunarodni legitimitet za svoj autoritarni režim i izazvao razdor među svojim neprijateljima, krajnje desničarske stranke su dobile moćnog pokrovitelja i finansijsku i medijsku pomoć.
To je često bilo velikih razmera pre rata u Ukrajini punog obima, ali je od tada postalo teže, kako u političkom tako i u praktičnom smislu.
Marin Le Pen, stara Putinova prijateljica čija je stranka uzela kredit od devet miliona evra (9,8 miliona dolara) od ruske banke povezane sa Kremljom 2014. osudila je invaziju 14. marta, sugerišući da proruski stavovi više nemaju odjeka kod biračkog tela.
Ali retorika ostaje oružje zajedničko ruskom despotu i njegovim političkim obožavaocima na Zapadu.
Liberalne demokratije moraju da se suprotstave lažnim narativima Kremlja tako što će razotkriti njihovo licemerje i istaći prave žrtve: porodice razorene ratom, majke ućutkane ugnjetavanjem i decu lišenu budućnosti.
Takođe bi trebalo da pojačaju glasove autentičnih zagovornika mira i porodica koji se bore protiv autoritarnosti.
Što se tiče Putina, da mu je iskreno stalo do ruskih porodica, on bi prekinuo agresiju u Ukrajini i vratio svoje vojnike njihovim najmilijima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
