Moskovski tajms: Da li će EP proglasiti Putinov peti mandat nelegitimnim?

„Putin, koji vodi Rusiju sa sve čvršćim stiskom više od dve decenije i koji je izvršio agresiju na Ukrajinu, osvojio je 87 odsto glasova na strogo kontrolisanim izborima na kojima su bili rasprostranjeni izveštaji o prevari i falsifikovanju volje birača.

Evropski poslanici su sada podeljeni oko toga da li da priznaju predsedničke izbore kao nelegitimne – ili da smatraju da je Putinov novi mandat potpuno nelegitiman.

Pojedini u Evropskom parlamentu pozvali su da se Putinov peti mandat proglasi nelegitimnim. Druge, umerenije snage, odustaju od tog koraka, jer bi to praktično značilo napuštanje svake šanse za pregovore sa predstavnicima Moskve.

Poslednjih dana vode se pregovori i debate unutar i između partija u Evropskom parlamentu“, saznaje The Moscow times.

„Ostale su im dve šanse da postignu konsenzus pre nego što se završi aktuelna sednica: „mini-plenarna“ sednica ove nedelje u Briselu i sednica parlamenta krajem aprila u Strazburu.

Nedostatak jedinstvenog stava i nedostatak vremena – kao i prepun dnevni red Evropskog parlamenta kako se sednica privodi kraju – mogli bi da dovedu do toga da se uopšte ne donese rezolucija o ruskim izborima.

Druga opcija – osuda načina na koji je sprovedena predsednička kampanja i samo glasanje – mogla bi ići samo kroz saopštenja lidera političkih frakcija ili u izjavi predsednice Evropskog parlamenta Roberte Mecole.

Očekuje se da će odluka biti doneta danas“, kako je za The Moscow Times kazao Petar Tanev, savetnik bugarske delegacije u Evropskom parlamentu.

„Međutim, još postoji šansa da bi rezolucija mogla biti izdata“, rekao je Sergej Lagodinski, nemački poslanik u Evropskom parlamentu (Zeleni/EFA).

„Verujem da smo u obavezi da usvojimo rezoluciju. Moramo na ovaj način da kažemo da su izbori bili nelegitimni. Sam proces je bio nelegitiman, takođe zbog prevare i glasanja na okupiranim teritorijama“, rekao je Lagodinski.

„Naravno, ima onih koji bi voleli da napišu da je ruski predsednik nelegitiman. Ja sam po tom pitanju oprezniji“, rekao je Lagodinski.

„Evropski parlament nema ovlašćenja da reguliše spoljnu politiku EU, a njegove rezolucije ne zahtevaju preduzimanje konkretnih radnji.

Međutim, to je važan simbolički čin koji može dati ton evropskoj politici.

Rani pregovori u kojima se zalaže za to da EU ne prizna ruske predsedničke izbore počeli su početkom 2024. U to vreme, Andrius ​​Kubilijus, specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Rusiju (Litvanija, Evropska narodna partija), preporučio je da se o tome razgovara kada budu održani ruski izbori.

Mesec dana pre izbora, ruska opozicija u egzilu pozvala je Evropski parlament da ne prizna rezultate.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope zauzela je oštriji stav.

U rezoluciji iz oktobra 2023. pozivaju se zemlje članice Saveta Evrope da priznaju Putina „kao nelegitimnog nakon završetka njegovog sadašnjeg predsedničkog mandata i da prekinu svaki kontakt sa njim, osim humanitarnog kontakta i u potrazi za mirom“.

Postoje dva glavna gledišta koja dele i centristi i radikali u Evropskom parlamentu, rekao je Ivan Preobraženski, ekspert za centralnu i istočnu Evropu.

„Stav da je Putin nelegitiman – da nije bilo demokratskih izbora — dele skoro svi. Što se tiče drugog stava – da li je Putin legitiman i da li ga većina Rusa podržava? – apsolutno nema konsenzusa“, kazao je.

„I stoga, nema konsenzusa o nepriznavanju njegovog novog mandata“.

Ali kada ova dva tabora uđu u diskusije, rekao je, pridružuju im se snage u parlamentu EU koje dele stav Evropske komisije: da su pregovori sa Putinom neizbežni“, piše Moskovski tajms.