„Putin je odlučio da ucenjuje Zapad“: Profesor iz Sarajeva za Danas o „neuspešnom“ susretu Putina i Erdogana

Glavna tema njihovog susreta bio je sporazum o žitu iz Rusije i Ukrajine, koji je Rusija napustila 17. jula.

S obzirom na to da Erdogan nije uspeo da ubedi svog ruskog kolegu da se vrati u sporazum, upitan da prokomentariše susret, Jahja Muhasilović, profesor međunarodnih odnosa na Internacionalnom Univerzitetu u Sarajevu, za Danas kaže da bi ovu posetu okarakterisao kao prilično neuspešnu.

„S obzirom na to da je namera Erdogana bila da se ponovo oživi „žitna trgovina. Putin je odlučio ipak da ne pusti u promet ponovo žito, odnosno odlučio je da učenjuje politički Zapad time što je rekao da Zapad nije udovoljio zahtevima Rusije“, kaže profesor Muhasilović.

On podseća da Rusija zahteva da se za ostala poljoprivredna dobra otklone sankcije pod kojima se trenutno nalaze.

„Iz tog razloga je odlučio da povuče ručnu, odnosno da ne nastavi regularni izvoz žita koji je išao po sponzorstvom UN odnosno Turske kao isturenog medijatora ispred UN. S druge strane, određene bilateralne stvari koje su pregovarale Turska i Rusija a vezano za gradnju druge nuklearne cenrale u Turskoj i neka druga pitanja su poprilično uspešna“, kaže Muhasilović.

Od kada Rusija „blokira“ izvoz žita u Evropu, svedoci smo rasta cena prehrambenih namirnica, te je usledilo piranje koja su očekivanja bila od sastnka dvaju lidera kao i to koliko je ovaj susret bio važan.

Muhasilović kaže za Danas da je za Evropu jako važan, tako da su oči Evropljana bile uprte na dešavanje u Sočiju.

„Na njihovu štetu ovaj sastanak nije bio uspešan tako da će to definitivno povećati cenu žita na evropskom tržištu, odnosno nastaviće se rast cena u Evropi, naročito prehrambrenih artikala kojem svedočimo zadnjih meseci i zadnje dve godine“.

I pored ekonomskih teškoća koje su zadesile, možemo reći, globalno tržište, upitali smo profesora da prokomentariše da li bi eventualni povratak Rusije u sporazum mogao da bude korak napred ka rešavanju invazije na Ukrajinu. Muhasilović kaže da bi za rešenje tog sukoba trebalo mnogo više od povratka Rusije u sporazum.

„To ne bi bilo dovoljno da zaustavi rat između Rusije i Ukrajine, s obzirom na to da ni jedna ni druga strana nisu dostigle svoje ratne ciljeve, i ovo bi ostalo nedovršeno“, kaže, dodavši da postoje neke indicije, za koje nije siguran koliko su ozbiljene, da se sukob zamrzne pa da se ponovo nakon određenog vremenskog perioda nastave ratna dejstva.

„Sukob se može okončati jedino na način da i jedna i druga strana postignu veći deo svojih ratnih ciljeva. Može se desiti da Zapad izvrši pritisak na Ukrajinu, da je natera da Rusiji usutupi Krim, a da od Rusije traži da vrati pokrajine na istoku Ukrjaine koje je okupirala i pripojila Ruskoj Federaciji“, kaže Muhasilović.

To bi bilo neko srednje rešenje i za jednu i za drugu državu, nastavlja Muhasilović.

„Takvo srednje rešenje možemo očekivati kada ni jedna ni druga strana ne budu imale kapaciteta da nastave sa ratom. Trenutno imaju kapacitet, tako da će okončanje ovog rata zavisiti od osvojenog teritorija, odnosno prethodno zacrtanih ratnih ciljeva a žitni sporazum ne ulazi u neki od njih“, zaključuje profesor Muhasilović.