Žito kao „most mira“: Uoči novog susreta Putin – Erdogan

Nakon ove odluke, rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da će se, u vezi sa prekidom “Crnomorske inicijative” i završetkom pomorskog humanitarnog koridora… svi brodovi koji idu u ukrajinske luke u Crnom moru, smatrati potencijalnim nosiocima vojnog terete.

Posle ove izjave, ruski predstavnici u “Zajedničkom koordinacionom centru” (“JCC”) u Istanbulu napustili su grad. Ovaj razvoj događaja značio je obustavu ukrajinskog transporta žitarica iz Crnog mora i nejasnu sliku o budućnosti tržišta hrane u svetu.

Iz Ankare ovih dana dolaze najave da će se turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sresti s predsednikom Rusije, Vladimirom Putinom, uoči zasedanja “Generalne skupštine UN”, i razgovarati o rešenju sukoba u Ukrajini i dogovoru o izvozu žita.

Navedeno je da da će sastanak biti najverovatnije održan u Sočiju, 4. septembra.

Kasnije se kao datum pojavio i 8. septembar, a sa turske strane potvrđeno je da će se sastanak održati u Sočiju.

Osim što planiraju da „temeljno razgovaraju o izgledima za mirno rešenje“ sukoba u Ukrajini, dvojac će razgovarati i o originalnom dogovoru o žitu i o potencijalnim alternativama.

To bi moglo da znači još jedan povratak turskog predsednika u centar zbivanja u Ukrajini i formulisanju mirovnog rešenja koje postaje sve važnije i prisutnije u zapadnoj javnosti.

ŽITNI KORIDOR BEZ „VOZNOG REDA“: Erdogan je 2022. odigrao ključnu ulogu u posredovanju u sporazumu između Ukrajine i Rusije o otvaranju koridora za žito.

Pošto su morske mine i ratni brodovi ugrožavali bezbednu plovidbu, napuštanje crnomorskih luka bilo je nemoguće sve dok strane ne postignu dogovor.

U julu 2022. dogovoreno je da ugovor ostane na snazi 120 dana i ako bude funkcionisao kako treba, sa produženjima, godinu dana.

Prema podacima “UN”, 33 miliona tona žitarica stiglo je na različite destinacije širom sveta. Dok je brodski saobraćaj iz Ukrajine održavan, Moskva tvrdi da gotovo nije bilo poboljšanja u obećanjima koja su data Rusiji.

Prema “Memorandumu o razumevanju” između Rusije i Sekretarijata “UN”, Rusija je očekivala olakšan pristup stranim tržištima u izvoz svojih prehrambenih proizvoda i đubriva.

Zbog sankcija koje je Zapad uveo Rusiji, ona se suočila sa problemima koji su ometali njen izvoz. Uprkos svim ovim poteškoćama, ruski izvoz žitarica porastao je na rekordnih 60 miliona tona tokom poljoprivredne sezone 2022/23.

Ovo dostignuće, međutim, ne podrazumeva neograničen pristup zapadnim lukama ili normalizovane procese plaćanja i osiguranja.

U međuvremenu, Ukrajina je nastavila da diverzifikuje svoje izvozne rute preko Rumunije i Poljske, zajedno sa Crnim morem.

Kako su problemi rasli, Rusija je počela da se žali na nerešena pitanja i podseća da samo mali procenat žitarica stiže u nerazvijene zemlje.

Govoreći na “Ekonomskom forumu” u Vladivostoku u septembru 2022, Putin je rekao: „Ako izuzmemo Tursku kao posredničku zemlju, skoro svo žito izvezeno iz Ukrajine ne šalje se u najsiromašnije i zemlje u razvoju, već u zemlje EU“.

Gledajući na rezultate “žitnog koridora”, Putinova izjava pokazala se tačnom. Godinu dana kasnije, podaci “UN” pokazuju da su prvih pet primalaca ukrajinskog ugovora Kina, Španija, Turska, Italija i Holandija.

Samo tri odsto žitarica izvezeno je u zemlje sa niskim prihodima, a 44 odsto primalaca bile su države sa višim prihodima.

CENE GORE-DOLE: Podaci pokazuju da su razvijene zemlje imale direktnu korist od sporazuma, koji je, takođe, indirektno favorizovao nerazvijene zemlje, pošto su cene pšenice pale za 14 odsto, a cene kukuruza za više od 20 odsto od januara 2023.

Posle raskida sporazuma, cene su počele da rastu. Ukoliko se dogovor ne obnovi, predviđa se da će cene dalje rasti, posebno nakon što se sezona žetve završi na severnoj hemisferi, što predstavlja izazov za nerazvijene zemlje.

Na afričkom samitu u Sankt Peterburgu, egipatski predsednik Abdel Fatah al-Sisi zatražio je oživljavanje sporazuma.

„Naglašavam važnost pronalaženja hitnih rešenja za obezbeđivanje hrane i đubriva po cenama koje pomažu Africi da prevaziđe ovu krizu… Radujem se postizanju konsenzusa o sporazumu o izvozu žitarica koji uzima u obzir zahteve i interese svih uključenih strana i stavlja tačku na kontinuirano povećanje cena žita“, rekao je on.

Egipat je najveći svetski uvoznik žitarica, od čega oko 80 odsto dolazi iz Rusije i Ukrajine.

Kao odgovor, Putin se obavezao da će Burkinu Faso, Zimbabve, Mali, Somaliju, Centralnoafričku Republiku i Eritreju snabdevati sa po 25-50.000 tona besplatnog žita u naredna tri do četiri meseca.

Iako će ruski gest pružiti olakšanje za ove nacije, nesumnjivo da je potrebno učiniti mnogo više da bi se u adekvatnoj meri rešili problemi globalnog snabdevanja koji održavaju cene hrane na visokom nivou.

Vredi napomenuti da ukrajinski izvoz čini skoro osam odsto svetskog izvoza.

RUSKI ZAHTEVI: Putin je 19. jula, obraćajući se članovima vlade, naveo zahteve Rusije da se obnovi žitni dogovor:

1) Ukidanje sankcija na rusko žito i đubriva;

2) Ponovno povezivanje ruskih finansijskih institucija na “SWIFT” sistem radi ublažavanja prepreka pred izvozom žitarica i đubriva;

3) Nastavak isporuke rezervnih delova za poljoprivrednu mehanizaciju i industriju đubriva u Rusiji;

4) Rešavanje pitanja vezanih za zakup brodova i osiguranje izvoznih isporuka ruske hrane;

5) Nastavak rada gasovoda za amonijak “Toljati – Odesa”;

6) Oslobađanje ruske imovine povezane sa poljoprivrednim sektorom.

Iz liste je očigledno da se uslovi u velikoj meri poklapaju sa “Memorandumom” potpisanim u julu 2022, ali Rusija traži još mnogo toga.

Prvo, Kremlj traži opipljive akcije pre nego što ponovo uspostavi dogovor o žitu. Konkretno, postoji poziv za integraciju ruske poljoprivredne banke – “Rosselkozbank” u “SWIFT” umesto nuđenja alternativnih predloga.

Poslednjih meseci, “JP Morgan” služio je kao posrednik za ruski izvoz žitarica, ali je od tada prestao da obrađuje njihova plaćanja. Shodno tome, Kremlj želi neograničen pristup globalnom finansijskom sistemu, a ne da se oslanja na jedinstvenu zapadnu banku.

Drugo, Rusija traži ublažavanje sankcija na svoju proizvodnju đubriva i poljoprivrednu proizvodnju, kako bi osigurala kontinuirano prisustvo u ovim domenima.

Ova lista je odraz ublažavanja nekih finansijskih ograničenja.

Ipak, Rusija ima probleme i zbog pokušaja sabotaže Ukrajine, uključujući napad dronom na “Kerčki most” 17. jula.

Odluka o povlačenju doneta je neposredno nakon tog napada, a Rusija je navodno imala za cilj da oslabi ukupnu snagu Ukrajine. Kremlj tvrdi da tekući saobraćaj pomaže Ukrajini da pristupi finansijskim izvorima i stekne uticaj na bojnom polju obezbeđivanjem neophodnih izvora.

Dakle, nije iznenađenje da je nakon suspenzije žitnog dogovora Odesa bila pogođena projektilima koji bi potkopali ukrajinski izvoz evropskim rutama.

MOST MIRA: U razgovoru sa Putinom 3. avgusta, Erdogan je podvukao važnost sporazuma o žitu, koji on naziva “mostom mira”.

Nakon telefonskog razgovora, turski predsednik je rekao da se raduje sastanku sa predsednikom Putinom u avgustu. Ankara je i dalje jedan od retkih uticajnih aktera koji vode dijalog i sa Kijevom i sa Moskvom.

Turska ne samo da je posredovala u sporazumu, već je takođe imala koristi od bezbednog primanja pošiljki žitarica zbog svoje strateške lokacije u blizini ukrajinskih i ruskih luka.

Stoga bi ponovno uspostavljanje ovog sporazuma ojačalo globalnu reputaciju Turske i unapredilo njene ekonomske interese.

Neki nedavni potezi turske vlade, poput puštanja komandanata “Azova”, odluke o proširenju “NATO” uoči Samita u Viljnusu, razočarali su Kremlj, ali sadašnji signali iz Kremlja sugerišu da su nedavne akcije Turske zabeležene, ali da neće dovesti do dramatičnog zaokreta u međusobnim odnosima.

Pošto je dogovor o žitu neizvestan, Turska može da se suoči sa pojačanim zahtevima Zapada i “NATO” da ublaži svoju blokadu na turskom moreuzu.

Ankara je 28. februara, poštujući “Konvenciju iz Montrea”, ograničila pristup Crnom moru za sve ratne brodove trećih strana. Nedavno su neki analitičari predložili alternative, recimo, da “NATO” snage prate brodove koji prevoze ukrajinsko žito i đubrivo iz humanitarnih razloga.

Iako bi takva akcija mogla da dovede do daljih regionalnih tenzija, čineći to malo verovatnim scenarijom, ona takođe ukazuje na potencijalni pritisak Turskoj da dozvoli pristup Crnom moru na period od 21 dan, predviđen “Konvencijom”.

Situacija potvrđuje da odluka Rusije da se povuče iz sporazuma o žitu prevazilazi puka finansijska razmatranja.

Iako su sadašnje sankcije ograničile izvoznu mobilnost Rusije, njihov uticaj je i dalje ograničen.

Iskren pristup svih strana ovom sporazumu, bio bi znak da je sporazum o žitu doista “most mira”, kako ga naziva turski predsednik Erdogan.