„Akronimima u borbu protiv Putina“: Politico tumači skraćenice EU

Da bi se zaštitili u neizvesnom svetu, zemlje EU moraju da ojačaju sopstvenu odbranu i da mnogo bliže sarađuju na koordinaciji zajedničke bezbednosti, izjavili su lideri bloka.

To uključuje udruživanje gotovine za plaćanje oružja potrebno Ukrajini da odbije snage Vladimira Putina, kao i dugoročne mere za reviziju evropske proizvodnje oružja.

Tokom protekle dve godine EU je izgubila niz inicijativa za postizanje ovih ciljeva, sve sa svojim zbunjujućim naslovima. Politico iznosi niz akronima EU i ispituje da li će neki napraviti razliku.

ASAP – Zakon o podršci proizvodnji municije

Šta je to? ASAP je propis EU, deo plana u tri koraka koji su lideri EU dogovorili u martu 2023. da se Ukrajini obezbedi milion komada municije u roku od godinu dana. Dugoročni cilj je povećanje kapaciteta proizvodnje municije na dva miliona granata godišnje do kraja 2025.

Koliko košta? 500 miliona evra. Komisija je odabrala 31 projekat u 15 zemalja za finansiranje EU. Posebna pažnja posvećena je eksplozivu i bezdimnom barutu.

Veliki proizvođači oružja kao što su nemački Rheinmetall, francuski Rokel i Thales, norveški Nammo i grčki Hellenic Defence Sistems dobijaju velike delove finansiranja, sa ugovorima koji će biti potpisani u maju (naš objašnjavač je ovde).

Da li funkcioniše? Akronim odražava osećaj hitnosti, a zvaničnici EU ga navode kao primer kako proces EU može biti brz kada je potrebno, pošto je zakon dogovoren u roku od nekoliko meseci.

Cilj povećanja industrijskog kapaciteta na dva miliona granata do 2025. je trenutno na putu, ali je blok propustio svoj prvobitni cilj da pošalje milion metaka u Ukrajinu do prošlog meseca.

EDIRPA – Jačanje evropske odbrambene industrije kroz zajednički zakon o nabavkama

Šta je to? EDIRPA je propis EU koji je dogovoren prošle godine za rešavanje najhitnijih nedostataka u odbrambenim sposobnostima bloka podsticanjem zemalja da zajednički nabavljaju oružje. Kapitali mogu biti delimično nadoknađeni iz budžeta EU ako kupuju vojnu opremu u okviru konzorcijuma od najmanje tri zemlje članice.

Evropska komisija je prošlog meseca objavila program rada EDIRPA-e za 2024, kao i pozive za podnošenje predloga za municiju, za stare sisteme i platforme i za vazdušnu i protivraketnu odbranu. Rok za prijavu je 25. jul.

Koliko košta? Kao i većina odbrambenih inicijativa koje je pokrenula Komisija: 300 miliona evra do kraja 2025.

Da li funkcioniše? Definitivno postoji problem koji treba rešiti. Sa 233 milijarde evra, zemlje EU troše skoro isto koliko i Kina na odbranu, ali sa ogromnim dupliranjem koje dovodi do ogromne neefikasnosti.

Evropski parlament je procenio da bi, ako bi udružile snage, zemlje EU mogle da uštede između 24,5 i 75,5 milijardi evra godišnje.

ASAP i EDIRPA su komplementarne inicijative na strani ponude i potražnje. Ali prerano je reći da li će EDIRPA funkcionisati.

EDA – Evropska odbrambena agencija

Šta je to? Osnovana 2004. EDA ima za cilj da pomogne zemljama EU u jačanju svojih odbrambenih kapaciteta, da „deluje kao vojni interfejs za politike EU“ i da podstakne zajedničke nabavke.

Trenutni izvršni direktor je bivši češki ministar odbrane Jirži Šedivi. Agencija donosi dokumente uključujući – pripremite se za još akronima – Plan razvoja sposobnosti (CDP) kako bi pomogli prestonicama da odrede prioritete na koju vojnu opremu da se fokusiraju, kao i Koordinirani godišnji pregled odbrane (CARD).

Koliko košta? EDA ima godišnji budžet od oko 34 miliona evra.

Da li funkcioniše? Korisnost EDA se ponekad dovodi u pitanje u briselskim hodnicima. Agencija je pregovarala o ugovorima za isporuku milion artiljerijskih granata od 155 mm Ukrajini, ali izveštaji su pokazali da je samo 60.000 metaka kupljeno preko EDA šeme.

„Ili EDA uspeva da ima snažnu ulogu u zajedničkim nabavkama ili rizikuje da na kraju postane think tank“, rekao je visoki zvaničnik EU.

EDF – Evropski odbrambeni fond

Šta je to? Evropski odbrambeni fond je stvoren 2017.  i jedna je od prvih inicijativa vezanih za odbranu na nivou EU. Razvijen je da se fokusira na istraživanje i razvoj i podstakne prekograničnu saradnju.

Njime upravlja Evropska komisija i daje grantove odbrambenim kompanijama okupljenim u konzorcijumima iz najmanje tri zemlje EU – ili dve ako apliciraju za novac za razvoj takozvane disruptivne tehnologije.

Fond je u martu objavio svoj četvrti program rada, sa pozivima za podnošenje predloga o pitanjima koja se kreću od električnih komponenti do naprednih raketa vazduh-vazduh.

Tri oblasti sa najvećim budžetom su informaciona superiornost (181 milion evra), vazdušne borbe (150 miliona evra) i kopnene borbe (130 miliona evra). Kompanije imaju rok do jeseni da se prijave za grantove.

Koliko košta? EDF ima budžet od gotovo osam milijardi evra za period 2021-2027, uključujući 1,1 milijardu evra za 2024.

Da li funkcioniše? Da i ne. EDF je pomogao u finansiranju istraživanja i razvoja i stavio odbranu na mapu u Briselu.

Ali procene dodele grantova sugerišu da novac EU uglavnom ide gigantima bloka, kao što su francuski Thales, italijanski Leonardo i evropski konzorcijum Erbas.

Evropski zakonodavci takođe dovode u pitanje koliko je finansiranje efikasno, upozoravajući da EDF finansira projekte koji imaju tendenciju da se preklapaju i dupliraju jedni druge.

Najviši zvaničnici Komisije sada žele da EDF prevaziđe istraživanje i razvoj i doprinese industrijskom jačanju Evrope.

EDIS – Evropska odbrambena industrijska strategija

Šta je to? EDIS je dokument koji je Evropska komisija predstavila u martu.

Njime se postavljaju (neobavezujući) ciljevi za prestonice: Brisel želi da polovina budžeta za nabavku nacionalne odbrane ide lokalnim kompanijama do 2030.  i 60 odsto do 2035. Trenutno se gotovo 80 ​​odsto oružja kupuje od stranih izvođača, uključujući više od 60 odsto iz SAD.

Do 2030.  najmanje 40 odsto vojne opreme trebalo bi zajednički da kupe zemlje EU, kaže Komisija.

Koliko košta? U EDIS-u nema gotovine, sve je u EDIP-u.

Da li funkcioniše? Vreme će pokazati.

EDIP – Program evropske odbrambene industrije

Šta je to? EDIP je uredba koju je Komisija predstavila u martu i koja ima za cilj da EDIS postane stvarnost. EDIP još treba da odobre i Savet i Parlament pre nego što bude pokrenut.

Između ostalog, nacrt zakona uključuje planove za olakšavanje zajedničkih nabavki, kao i pravila za osiguranje sigurnosti snabdevanja i ovlašćenja Komisije za hitne slučajeve da u hitnim slučajevima da prioritet nalozima odbrane u odnosu na civilne.

EDIP ne treba mešati sa EDIDP, Evropskim programom za industrijski razvoj odbrane, prethodnikom EDF-a od 500 miliona evra, koji je trajao od 2019. do 2020. godine.

Koliko košta? EDIP ima budžet od 1,5 milijardi evra do 2027.  iako bi on mogao da bude veći ako EU odluči da upadne u neočekivani profit na zamrznutu rusku imovinu.

Budžet bi se mogao koristiti za stvaranje zaliha oružja za kompanije koje bi brže isporučivale klijentima, za finansiranje „uvek toplih“ fabrika i podsticanje zajedničkih nabavki. Keš pot je otvoren za zemlje EU, Norvešku i Ukrajinu.

Da li funkcioniše? Uredba još nije usvojena, tako da je rano govoriti. Ali jasno je da 1,5 milijardi evra nije dovoljno da se evropska odbrambena industrija pripremi za rat. Lideri se slažu da je potrebno više sredstava, ali se ne slažu oko toga gde pronaći novac.

EPF – European Peace Facility

Šta je to? To je vanbudžetski fond stvoren u martu 2021. Njegov početni fokus je bio da obezbedi finansiranje vojne pomoći za operacije i zemlje uglavnom u Africi, ali to je bilo pre nego što je Rusija napala Ukrajinu. Njegovo ime uključuje koncept mira, da odražava činjenicu da je EU bila mirovni projekat.

Koliko košta? Do sada je preko 17 milijardi evra finansirano izvan budžeta EU za period od sedam godina (2021-2027). Oko 11 milijardi evra je namenjeno za nadoknadu novca zemljama EU, delom za oružje koje su poslale Ukrajini.

Da li funkcioniše? Da i ne. Da, jer na kraju novac postoji, što pokazuje saveznicima kao što su SAD da EU deluje kolektivno na smislen način. Bez EPF-a bilo bi mnogo teže delimično nadoknaditi državama članicama naoružavanje Kijeva jer se budžet EU ne može koristiti za vojne operacije.

Ali takođe ne – jer je novac podeljen u tranše koje se moraju jednoglasno dogovoriti, dajući zemljama poput Mađarske moć da stave veto na isplate. Diplomate se takođe žale da je fond previše birokratski.