„Putin gubi ali pokušava da nam zamaže oči“: Da li će ruski narod početi da primećuje frustraciju i strah predsednika Rusije

Prvo, on nastoji da odvrati svoju naciju od zaslepljujuće očiglednog – da gubi na bojnom polju i da u potpunosti ne uspeva da postigne čak ni znatno manje ciljeve invazije.

Drugo, Putin se očajnički igra sa vremenom – nadajući se sa će politički sat i početak zime u Evropi iscrpiti volju i energiju zapadnih sila koje su skoro uništile njegovu vojno-industrijsku mašinu i oružanu moć Rusije.

Obe strane – Rusija i Ukrajina, sa svojim zapadnim pristalicama, daju sve od sebe da zavrnu šrafove uoči zime koja bi na kraju mogla da odluču ko će pobediti u ovom sukobu. Vredi pogledati šta je trenutno u igri.

Energetska zabrinutost Evrope

Prvo, tu je Zapad i njegova sposobnost da nastavi da snadbeva ukrajinsku ratnu mašinu koja se pokazala tako efikasnom u ovoj bici „David protiv Golijata“.

Ali to zavisi od mnoštva varijabli – u rasponu od dostupnosti kritičnih i pristupačnih zaliha energije za predstojeću zimu do volje naroda u širokom spektru nacija sa često suprostavljenim prioritetima.

U ranim jutarnjim satima u petak u Briselu snage EU dogovorile su mapu puta za kontrolu cena energenata koje su rasle nakon embarga na ruski uvoz i Kremlja koji je svojom voljom prekinuo isporuke prirodnog gasa.

Ovo uključuje vanredno ograničenje za referentno evropsko čvorište za trgovinu gasom – Holandski mehanizam za prenos prava – i dozvolu gasnim kompanijama iz EU da stvore kartel za kupovinu gasa na međunarodnom tržištu.

Dok je francuski predsednik Emanuel Makron bio euforičan napuštajući samit za koji je kazao da je „održao evropsko jedinstvo“ on je priznao da postoji „jasan mandat“ za Evropsku komisiju da počne da radi na mehanizmu za gasna ograničenja. Ipak, podele ostaju a najveća evropska ekonomija Nemačka skeptična je u pogledu ograničenja cena.

Sada ministri energetike moraju da razrade detalje sa Nemačkom koja je zabrinuta da bi takva ograničenja podstakla veću potrošnju što je dodatno opterećenje za ograničene isporuke.

Putinovi korisni prijatelji u Evropi

Sve ove podele su deo Putinovog najdražeg sna. Mnogobrojne snage u Evropi mogle bi da se pokažu kao centralne za postizanje uspeha sa stanovišta Kremlja što znači da se kontinent ne slaže oko suštinskih stvari.

Nemačka i Francuska su već u zavadi oko mnogih od ovih pitanja. Iako u su u pokušaju da dođu do nekog kompromisa, Makron i nemački kancelar Olaf Šolc zakazali za danas konferencijski poziv.

Nova vlada je preuzela vlast u Italiji. Đorđa Meloni je u subotu položila zakletvu kao prva žena premijerka Italije i pokušava da izbriše postfašističku auru svoje stranke.

U međuvremenu, jedan od njenih ekstremno desničarskih koalicionih partnera izrazio je duboko poštovanje prema Putinu.

Silvio Berluskoni koji je i sam bio četvorostruki premijer Italije snimljen je na okupljanju svojih partijskih lojalista kako sa radošću opisuje 20 flaša votke koje mu je Putin poslao zajedno sa „veoma slatkim pismom“ za njegov 86. rođendan.

Berluskoni je na tajno snimljenom audio zapisu rekao da je na Putinov gest uzvratio flašama vina „Lamrusco“ dodajući da ga je „poznavao kao mirnu i razumnu osobu“, stoji u video klipu „La presse“.

Drugi vodeći član vladajuće italijanske koalicije Mateo Salvini, koji je imenovan u subotu za zamenika premijerke Meloni govorio je tokom kampanje da sankcije Rusiji škode više onima koji ih uvode nego onima kojima su namenjene“.

U isto vreme, Poljska i Mađarska, dugogodišnje ultradeseničarske srodne duše ujedinjene protiv liberalne politike EU sada se razilaze oko Ukrajine. Poljska je duboko uvređena proputinskim osećanjima mađarskog populističkog lidera Viktora Orbana

Granice američkog „blanko čeka“

Čini se da su slične snage na delu u Vašingtonu gde je vođa republikanaca u Predstavničlkom domu Kevin Makarti, koji je spreman da postane predsednik Predstavničkog doma ako republikanci preuzmu kontrolu posle izbora sledećeg meseca, rekao: „Mislim da će ljudi sedeti u recesiji i da neće da ispišu blanko ček Ukrajini. Oni to jednostavno neće učiniti“.

U međuvremenu, u ponedeljak uticajni 30.člani kongresni klub naprednjaka pozvao je Bajdena da započne pregovore sa Rusijom o okončanju sukoba dok njene trupe još zauzimaju ogromne delove ukrajinske zemlje a rakete i dronovi udaraju duboko u unutrašnjost.

Nekoliko sati kasnije, predsednica kongresnog kluba Mia Džejkob suočena sa oštrim kritikama poslala je novinarima imejl sa izjavom u kojoj „razjašnjava“ njihove primedbe u prilog Ukrajini. Državni sekretar SAD Entoni Blinken takođe je pozvao svog ukrajinskog kolegu Dmitra Kulebu da obnovi podršku Amerike.

Dok su SAD ponudile više od 60 milijardi dolara pomoći otkako je Bajden preuzeo dužnost kada je Kongres odobrio 40 milijardi dolarea za Ukrajinu prošlog maja samo su republikanci glasali protiv najnovijeg paketa pomoći.

Ukratko, postoji svaki podsticaj za Putina da produži sukob što je duže moguće kako bi omogućio mnogim od ovih sila na Zapadu da se aktiviraju. Duga, hladna zima u Evropi, uporna inflacija i veće kamatne stope dovode do recesije na obe strane Atlantika što bi moglo značiti neodoljiv pritisak na ionako skeptične lidere da odustanu od finansijske i vojne podrške.

Ova podrška u smislu naoružanja, materijala i obuke za ukrajinske snage bili su osnova njihovih izuzetnih uspeha na bojnom polju proitiv oslabljene, nedovoljno snadbevene i loše pripremljene ruske vojske.

Istovremeno, Zapad pojačava pritisak na Rusiju. Prošlog četvrtka Stejt department je objavio detaljan izveštaj o uticaju sankcija i kontrole izvoza koji guše ruski vojno-industrijski kompleks.

Ruska proizvodnja hipesoničnih projektila gotovo je prestala „zbog nedostatka neophodnih poluprovodnika“ navodi se u izveštaju. Avioni se kanibalizuju za rezervne delove, fabrike za proizvodnju protivvazdušnih sistema su zatvorene, a „Rusija se vratila odbrambenim zalihama iz sovjetskog doba“ radi dopune.

Sovjetska era je završena pre više od 30 godina.

Dan pre ovog izveštaja SAD su najavile zaplenu celokupne imovine vrhunskog ruskog agenta za nabavku Jurija Orehova i njegovih agencija „odgovornih za nabavku tehnologija američkog porekla za ruske krajnje korisnike… uključujući napredne poluprovodnike i mikroprocesore“.

Ministarstvo pravde je, takođe, objavilo optužbe protiv pojedinaca i kompanija koje pokušavaju da prokrijumčare visokotehnološku opremu u Rusiju kršeći sankcije.

Sve ove akcije ukazuju na sve veći očaj Rusije da pristupi vitalno potrebnim komponentama za proizvodnju visokotehnološkog oružja usled zapadnih sankcija i embarga koji su počeli da guše vojno-industrijski kompleks Kremlja.

Gde to ostavlja Rusiju

Ovaj pritisak sa Zapada možda će konačno dati prave rezultate. Putinovo najavljeno vanredno stanje na ukrajinskim teritorijama koje Rusija sada samo delimično kontroliše, napadi na civilne ciljeve duboko u unutrašnjosti Ukrajine i postavljenje novog zloglasnog komandanata u Ukrajini generala Sergeja Surovikina koga kolege zovu „General Armagedon“ ukazuje na rastuću frustraciju koja se graniči sa strahom da bi ruski narod mogao početi da primećuje ono što je odavno očigledno: Putin gubi.

Ovo je baš trenutak kada je toliko bitno da Ukrajina i njene zapadne pristalice ostanu istrajne.
Surovikin se prošle nedelje pojavio na moskovskoj televiziji kako bi sugerisao da je novi cilj Kremlja – koji zapravo datira decenijama unazad – da natera Ukrajinu u rusku orbitu i spreči je da se pridružuju EU a posebno NATO-u.

Surovikin je rekao: „Mi samo želimo da Ukrajina bude nezavisna od Zapada i NATO-a i da bude prijateljska prema ruskoj državi“.

Ipak ostaju trrvdolinijaši poput Pavela Gubareva, ruskog marionetskog lidera u Donjecku, koji je izrazio svoju pravu nameru prema Ukrajincima: „Ne dolazimo da vas ubijemo već da vas ubedimo. Ali ako ne želiš da budeš ubeđen mi ćemo te ubiti.

Ubićemo onoliko koliko moramo: miliona, pet miliona, ili ćemo vas istrebiti“.

Ovo bi trebalo da bude pravi strah bilo koga na Zapadu koji je još uvek spreman da izgubi preko 100 odsto podrške Ukrajine i njenog naroda.