Putin i Bajden ostali nedorečeni

Susret sa visokim ulozima koji je upriličen u nadi da će ublažiti tenzije između Rusije i Ukrajine koje su izazvale strah od sveopšteg rata ostavio je međutim dosta nejasnoća najviše vezano za Ukrajinu, gde je, prema informacijama američkih obaveštajnih službi, moguća ruska invazija već krajem januara.

Odgovor Zapada ako Rusija napadne Ukrajinu

„Predsednik Bajden je izrazio duboku zabrinutost Sjedinjenih Država i naših evropskih saveznika zbog ruske eskalacije snaga koje okružuju Ukrajinu“, navodi se u saopštenju Bele kuće. Bajden je jasno stavio do znanja da će „SAD i saveznici odgovoriti snažnim ekonomskim i drugim merama u slučaju vojne eskalacije“. Američki lider je takođe „pozvao na deeskalaciju i povratak diplomatiji“, navodi se u saopštenju.

Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džek Salivan rekao je da postoje sankcije od kojih se Vašington uzdržao 2014. kada je Rusija aneksirala Krim od Ukrajine, ali je bio „spreman da to učini sada”.

Prema pisanju Blumberga, to bi uključivalo nova ograničenja na rusku rublju, ruski državni dug i na neke od najvećih finansijskih institucija u zemlji. „Odvajanje“ Rusije od međunarodnog platnog sistema SVIFT takođe je na stolu ako dođe do invazije.

Severni tok 2

Nakon što je završen susret Putin-Bajden, američki zvaničnici su jasno stavili do znanja da će, ako se ruski lider zaista upusti u vojnu akciju protiv Ukrajine, zamrzavanje kontroverznog gasovoda Severni tok 2 i njegovog potencijala za zaradu biti ključni način odmazde.

Naftovod vredan 10 milijardi evra (12 milijardi dolara), u većinskom vlasništvu ruskog giganta Gasproma, završen je u septembru, otprilike u vreme kada je Rusija počela da gomila oko 100.000 vojnika u blizini granice sa Ukrajinom.

„To je poluga za Zapad, jer ako Vladimir Putin želi da vidi gas kroz taj gasovod, možda neće želeti da rizikuje invaziju na Ukrajinu“, rekao je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džek Saliven.

Putinove „crvene linije“

Kremlj je saopštio da je Putin okrivio NATO za tenzije u Ukrajini i insistirao na „pravnim garancijama“ protiv zapadne vojne alijanse koja bi proširila svoje snage bliže Rusiji.

Putin takođe kaže da jačanje saveza Ukrajine sa zapadnim zemljama vidi kao pretnju ruskoj bezbednosti i da bi bilo kakav potez Ukrajine da se pridruži NATO-u ili da prihvati NATO rakete bio neprihvatljiv.

„Rusija je ozbiljno zainteresovana za dobijanje pouzdanih pravnih garancija koje će isključiti širenje NATO-a na Istok i raspoređivanje ofanzivnog oružja u zemljama koje su susedi Rusije“, saopštio je Kremlj.

Obnavljanje diplomatskih misija

Bajden i Putin su razgovarali o opcijama za obnavljanje diplomatskih misija obe zemlje, koje su bile sputane zbog nekoliko rundi proterivanja diplomata. Ambasada SAD u Rusiji bila je prinuđena da obustavi gotovo sve usluge. „Ruska strana je predložila da se ponište sva nagomilana ograničenja u funkcionisanju diplomatskih misija, što bi moglo da posluži i za normalizaciju drugih aspekata bilateralnih odnosa“, saopštio je Kremlj.

O čemu se još razgovaralo?

Putin i Bajden su takođe razgovarali o bilateralnim planovima strateške stabilnosti postavljenim na njihovom junskom samitu u Ženevi, naporima u borbi protiv sajber kriminala i zajedničkom radu na regionalnim pitanjima kao što je Iran.

O čemu se nije razgovaralo?

Dvojica državnika nisu razgovarali o trovanju i hapšenju kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog, etiketrianju njegovih grupa kao „ekstremističkih“ i njihovoj zabrani niti o kontroverznim rezultatima ovogodišnjih parlamentarnih izbora u Rusiji. Dok je Vašington kritikovao Rusiju zbog ovih pitanja, Moskva takve kritike posmatra kao mešanje u njene unutrašnje poslove. Optužbe Vašingtona o mešanju Rusije u predsedničke izbore u SAD takođe nisu bile spomenute tokom razgovora.

Kakvi su rezultati?

Osim što su pristali da dijalog održe otvorenim u interesu održavanja međunarodne bezbednosti, čini se da Bajden i Putin nisu uspeli da naprave bilo kakav značajniji pomak.

Bela kuća nije saopštila kako je Bajden odgovorio na Putinov zahtev za garancije za zaustavljanje širenja NATO-a ili blokiranje puta Ukrajine ka članstvu.

Salivan je rekao novinarima da Bajden „nije učinio takve obaveze ili ustupke“.

Očekuje se da će Bajden sutra razgovarati sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Na pitanje da li Rusija planira da povuče trupe sada nakon razgovora predsednika, najviši spoljnopolitički savetnik Kremlja Jurij Ušakov je rekao: „Ruske trupe su na svojoj teritoriji, nikome ne prete, predsednik je to rekao. Ušakov je insistirao da predsednici nisu razgovarali o mogućoj ruskoj invaziji na Ukrajinu.