foto (BETAPHOTO Mikhail Metzel, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP)Istorija pamti 12. august 2000. godine kao jedan od najtragičnijih dana u modernoj ruskoj historiji. Na taj dan, nuklearna podmornica Kursk, ponos ruske Severne flote, potonula je u Barentsovom moru nakon što su je zahvatile dve snažne eksplozije.
Svih 118 mornara na brodu je poginulo, a događaj je postao simbol ne samo kolapsa vojne industrije, već i lošeg upravljanja krizom u ranim danima vladavine Vladimira Putina, piše sarajevski Klix.
Podmornica Kursk, nazvana po poznatoj bici iz Drugog svetskog rata, bila je perjanica ruske mornarice, opremljena najmodernijom tehnologijom svog vremena. Na dan nesreće, podmornica je učestvovala u velikim vojnim vježbama u Barentsovom moru, simulirajući napade na neprijateljske brodove. No, oko 11 sati po lokalnom vremenu, dogodila se prva eksplozija.
Istražitelji su kasnije utvrdili da je eksplozija nastala zbog curenja goriva iz jednog od torpeda, što je izazvalo lančanu reakciju. Nekoliko minuta kasnije, usledila je druga, mnogo snažnija eksplozija, koja je potpuno uništila prednji deo podmornice.
Uprkos brzoj mobilizaciji spasilačkih timova, ruska vlada nije odmah priznala razmere katastrofe. Prvobitni pokušaji da se spasu preživeli mornari, koji su ostali zarobljeni u zadnjem delu podmornice, bili su otežani lošom komunikacijom i tehničkim problemima. Putin, tada u svojim ranim danima kao predsednik, odlučio je ostati na odmoru u Sočiju, što je dodatno pojačalo kritike javnosti i medija.
Njegovo kašnjenje u donošenju odluka i nesposobnost vlasti da brzo reagiraju na nesreću, ostavili su trajne ožiljke na Putinovom imidž.
Nakon što je prošlo nekoliko dana bez uspešnih pokušaja spašavanja, postalo je jasno da su svi mornari na Kursku preminuli. Kasniji izveštaji otkrili su da je 23 mornara preživelo inicijalne eksplozije, ali su podlegli nedostatku kisika i povećanju nivoa ugljičnog dioksida dok su čekali pomoć koja nikada nije stigla.
Ovaj tragični ishod dodatno je potresao rusku javnost, izazivajući talas tuge i ljutnje prema vlastima koje su, prema mnogima, mogle učiniti više da spasu svoje ljude.
Dvadeset četiri godine kasnije, u augustu 2024., Putinovo ime i dalje je povezano s Kurskom, ali ovaj put ne zbog podmornice, već zbog ukrajinske ofanzive u regiji Kursk. Ukrajinske snage izvršile su upad u ovu regiju, koja graniči s Ukrajinom, i nastavile s vojnim operacijama protiv ruskih snaga.
Napad u Kurskoj regiji dolazi u trenutku kada se Rusija suočava s ozbiljnim izazovima na više frontova, uključujući međunarodne sankcije, unutarnje nezadovoljstvo, te produženi rat u Ukrajini.
Za Putina, ime Kursk sada nosi dvostruko prokletstvo. S jedne strane, ono evocira sećanja na najgoru nesreću u ruskoj pomorskoj istoriji, nesreću koja je ozbiljno narušila poverenje javnosti u njegovu sposobnost vođenja zemlje. S druge strane, napadi na Kursk u augustu ove godine simboliziraju kontinuirani pad ruskog ugleda koje je ova država imala zahvaljujući vojsci.
Kursk se pojavljuje kao podsetnik na Putinove najdublje političke rane i kao metafora za izazove s kojima se suočava. Ime Kursk, nekada sinonim za rusku vojnu moć, sada je simbol slabosti i neuspeha, progonjeni duh koji se ponovo vraća.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
