Putin ima bunkere za slučaj nuklearnog napada: Jedan se izdvaja, znate li gde se nalazi?

Učestale su glasine da ruski lider Vladimir Putin ima bunker duboko unutar planinskog lanca Ural u Rusiji ispod planine Jamantau kao i verovatno nekoliko drugih na nepoznatim lokacijama.

Uralske planine su deo dugog planinskog lanca koji obuhvata Rusiju od severa do juga završavajući severno od granice sa Kazahstanom. Vojna infrastruktura planine Jamantau se mogla videti na satelitskim snimcima 1995, ali Rusija je odbila da kaže šta su gradili kada su je SAD ispitivale.

Ne bi bilo iznenađenje da Rusija ima ovakav objekat baš kao što imaju SAD a planine su logično mesto za njihovo postavljanje, kazao je za Njuzvik Set Baum, izvršni direktor Globalnog instituta za rizik od katastrofe.

„U slučaju interkontinentalnog nukleranog rata planinski teren pružao bi ograničenu zaštitu od ekpslozije tako da čak ni planinski lanac ne bi spasio ruskog predsednika od dugoročnih posledica nuklearnog uništenja. Nema skrivanja od planetarnog i ekološkog Armagedona koje bi taj nuklerani sukob velikih razmera izazvao“, kazao je za Njuzvik Tom Dejvis, vanredni profesor geografije na Univerzitetu Notingem u Velikoj Britaniji.

Planinski venci se uopšteno smatraju dobrim lokacijama za izgradnju nukleanih skloništa. Visoke padine i niske doline planinskog regiona pomažu apsorpciji toplote i svetlosti vatrene lopte nuklearne eksplozije kao i početne radijacije.

Pored toga, samo tlo će takođe aposorbovati radijaciju i ekpsloziju tako da je poželjno biti pod zemljom: radijacija se može smanjiti za faktor 10 u podrumima u poređenju sa nivoima nadzemnih spratova. Međutim, posle toga, skrivanje ispod planine ne može trajati večno a spoljni svet može biti neprepoznatljiv i nenastanjen u zavisnosti od razmera nuklearnog rata.

Planinski kompleks Šajen na primer izgrađen je ispod 2000 stopa granita sa udarnim vratima koja mogu da izdrže nuklearnu eksploziju od 30 megatona na udaljenosti od 2,2 milje.

Baza je ranije bila sedište svemirske komande SAD i komande vazdušno-kosmičke odbrane Severne Amerike a sada je pod jurisdikcijom američkih svemirskih snaga.

Međutim, postoje neka druga mesta na svetu na kojima bi bilo bolje da se sakrijete u smislu zaštite.

„Najsigurnije mesto na svetu u slučaju nuklearnog rata punih razmera bile bi izolovane geografske lokacije poput Antarktika ili pacifičkih ostrva poput Uskršnjih ostrva ali čak ni ovde ne možete pobeći od takozvane „nuklearne zime“, naveo je Dejvis.

Tokom hladnog rata ogromna američka nuklearna baza je tajno zakopana ispod Grenlanda daleko u Arktičkom krugu kao deo takozvanog projekta Ledeni crv.

Međutim, Rusija je verovatno postavila temelje bunkera i sklonište na Uralu još iz vremena hladnog rata i Drugog svetskog rata, ukazuje Dejvis, dodajući da ih to čini logičnim mestom za Putinovo sklonište.

„Ruski predsednik ima pristup ogromnoj infrastrukturi nuklearnih bunkera i vojnih objekata koji datiraju još iz vremena Hladnog rata. Verovatno je da su i planine Ural jedno od takvih mesta a posebno ove planine dugo su igrale stratešku geopolitičku ulogu za Rusiju.

To seže do Drugog svetskog rata kada je industrija izmeštena istočno od Urala iz zapadnih delova SSSR tokom operacije Barbarosa. U stvari, region Urala je takođe bio domaćin katastrofe u Kištimu 1957. koja je bila treća najgora nuklearna nesreća na svetu posle Fukušime i Černobila“, naveo je on.

Katastrofa u Kištimu dogodila se 29.septembra 1957. na lokaciji za proizvodnju plutonijuma za nuklearno oružje po imenu Majak. Ekspolodirao je podzemni rezervoar tečnog nuklearnog otpada kontaminirajući 20.000 kvadratnih milja zemlje na kojoj živi najmanje 270.000 ljudi.

Događaj je zataškala sovjetska vlada a malo ljudi čak i unutar Rusije je znalo za katastrofdu sve do 1980.tih.

Bez obzira na to da li bi navodni uralski bunker Putinu pružio veliku zaštitu u slučaju nuklearnog armagedona prema mišljenju Dejvisa to nije ono što ga prvenstveno brine u pogledu skloništa.

Ako se Putin nečega plaši to verovatno nije nuklearni rat. Ono čega se više plaši, smatra Dejvis, jeste narodni ustanak protiv njegovog rukovodstva.

Izbegavanje ustanka poput arapskog proleća ili poput revolucije Ruža u Gruziji 2003, narandžaste revolucije u Ukrajini 2005, ili revolucije lala u Kirgistanu 2005. verovatrnije će motivisati gde se krije, ukazuje Dejvis, piše Newsweek.